Ajd’ na rad ko je mlad..

Mnogi sajtovi, novine i razna druga glasila prepuna su oglasa gde se nude poslovi. Ako preskočimo oglase koji donose toliko brzu zaradu da je dovoljno samo jednom kliknuti na tastaturu kompjutera -onda dolazimo do još famoznijih ponuda gde još brže možemo doći do otkaza, usput radeći danima potpuno besplatno i radeći od jutra do mraka.

Doduše nisu svi oglasi ovakvi.

radnici-inex-film

Mnogobrojna privatna preduzeća nude poslove samo treba otići i raditi. Odlaze ljudi tamo, posebno oni slabijeg zdravstvenog stanja i oni u godinama koje drugi ne bi primio.

Dolaskom na radno mesto, nekadašnji direktori, sadašnji menadžeri, sa po jednim obaveznim dežurnim „zamenikom“, u startu iznose pravilo da kod njih postoji probni rad u trajanju od dva-tri pa do nedelju dana. Taj „probni“ rad se ne plaća ali ako budu primljeni na platu će im sigurno leći i naknada za ovaj probni period.

Novopečeni radnici su obično ljudi sa bogatim radnim stažom većina školovanija od menadžmenta svojih novih firmi. U želji da sebi obezbede materijalna sredstva za kakav-takav život rmbače po 12 i više sati dnevno, radeći sve šta im se naredi pa čak i ono što im ne pripada, poput ribanja klozeta.

Kako se približava rok zaposlenja za stalno, tako im rastu obaveze. Prvo obično dolazi lekarski pregled ali ne gde „zaposleni“ hoće nego tamo gde ga poslodavac šalje. Tu nastaje problem jer ne retko cifra lekarskog pregleda prelazi cenu zdravog razuma.

Što bliže zaposlenju to dalje od istog – upravo ovako se može okarakterisati pravilo koje nameću razni novopečeni preduzetnici jer njima u suštini nije cilj da ovaj na probnom radu posle nedelju dana ostane jer tada se mora za njega obezbediti normalna plata i doprinosi. Njima je cilj da pred ovog koji je radio od jutra do mraka bez pauze za doručak ili ne daj Bože kafu i cigaretu, postave nepremostivu prepreku.

Najčešće u vidu neplaćanja troškova putovanja, davanja minimalca uz obavezno vraćanje dve –tri pa i više hiljada poslodavcu ili slanja na već pomenute lekarske preglede koji su u početku oko dve hiljade da bi za koji dan rada cena skočila trostruko, pa i petostruko. Ukoliko novopečeni radnik obezbedi novac i  pređe lekarski, na poslu ostaje najduže mesec dana i što bi se reklo leti. Jer nešto mu se od strane poslodavca „nađe“.

Suština svega je da radnik ne ostane. Ovako, kada mu se nakaleme obaveze čovek beži glavom bez obzira, što pre dok mu se ne nakalemi još koja obaveza ili nešto još gore . Sve ovo poslodavcu odgovara jer za vreme probnog rada je imao potpuno besplatnu radnu snagu i već na spisku ima sledeću žrtvu koja će mu opet jedan period raditi bez i jednog dinara.

Mnogobrojni „ugledni“ biznismeni imaju već itekako uigranu šemu za neplaćanje jednog-dva pa i više „stažista“.

Posle sveg,a čovek ispada neradnik, lenština, parazit. Što nije tačno. Čovek postaje u najboljem slučaju socijalni slučaj ili neretko se odaje lopovluku ili nekom drugom vidu kriminala jer živ čovek mora i jesti, da ne govorimo o ljudima koji imaju decu i koja još pride svemu idu u školu. Detetu se mora obezbediti. Kako? To je već u rukama onog koji očajnički traži normalan posao.



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR

7 + 2 =