Ako padne atomska bomba

Ako Suboticu pogodi atomska bomba i od nje ne ostane ništa, tragovi o njenom postojanju ostaće na nekim drugim mestima. Kako zapisi ili snimci, tako će i neki predmeti proizvodeni u ovom gradu nastaviti da postoje i služe ljudima. Šanse da se dugo ne potroše imaju Minervine knjige i Subozanove šah garniture. Ima ih po celoj Jugoslaviji. Severovi motori i pumpe dobro služe ali njima jednom mora doći kraj. Možda najdalje u budućnost mogu dobaciti neki predmeti koje čuvaju kolekcionari.

Neki od starih “artefakata” već danas sa sobom nose nepoznanicu ko je njihov tvorac. Na njima piše Subotica ali firme čije je ime ispisano na predmetu, ne postoje odavno. Evo par primera:

 

HAVAŠ

havas

havas subotica

Ime Havaš najpoznatije je kolekcionarima značaka. Ovaj subotički graver dizajnirao je i proizvodio značke fudbalskih klubova iz cele Jugoslavije. Radio je između dva rata i imao radnju u centru grada, a posle rata je nastavio posao kod svoje kuće u Harambašićevoj.

Činjenica da su 1945. klubovi morali da menjaju imena, sigurno je značila ovom majstoru nove narudžbe. Bela Havaš, rođen u Feketiću 1895. kao Bela Hamel, umro je 1959. godine a ovaj posao su preuzela velika preduzeća kao Aurometal ili zagrebački Ikom (pre rata Grizbah i Knaus).

str 3

znacke subotica

2

 

KUDLIK 

Muzički instrumenti sa etiketom KUDLIK i dalje se čuvaju i postoje na tržištu. Oni koji nisu muzičari, možda znaju storiju o starom majstoru koji je “elektrificirao” prve subotičke rokere šezdesetih godina ali taj deo priče je samo epizoda iz duge istorije jedne porodične manufakture koja je počela sa radom još krajem 19. veka. Velika potražnja značila je veliku produkciju instrumenata (žičanih – gitara, tambura, cimbala, čela…) od kojih su mnogi sačuvani do danas, u celoj Jugoslaviji.

kudlij vojislav

kudlik instrument

Radionica u Poštanskoj 8, danas Ive Lole Ribara (iza glavne Pošte)

radionica kudlik

 

BRAUN

Pisaće mašine su postale tehnološki zastarele tek nakon jednog veka postojanja. Istog dana kada su otišle u istoriju, postale su zanimljive kolekcionarima i antikvarima. To duguju svom elegantnom dizajnu i romantičnoj predstavi o piscu ili novinaru nagnutom nad njom, sa cigaretom u ustima…

One koje su sačuvane u Subotici ili su tu provele deo svog veka, proizvod su poznatih svetskih firmi ali gotovo obavezno imaju oznaku “Josip Braun” na jednoj tipki. Tu je telefon od tri broja i adresa – Aleksandrova 6.

josip braun

braun josip subotica

Ko je bio Braun ? Jedan od prvih preciznih mehaničara u Subotici. Radio je pre rata a i nakon njega. Još ga se sećaju stari majstori, čiji je zanat u velikoj meri otišao u istoriju onda kada i pisaći stroj.

the-end

Lansky



KOMENTARI

  1. Aleksa kaže:

    Kod gospodina Brauna sam svojevremeno nosio na popravku pisace i racunske masine. Radionica se nalazila u ulici Age Mamuzica, iza Zute kuce Nazalost kuca vise ne postoji, kao sto ni ne postoje ni majstori mehanicari kao sto je doticni gospodin bio. 

  2. Kertvaros kaže:

    Da je kojim slucajem pala atomska bomba na Suboticu, onda bi Subotica imala planetarno visoki stepen poznatosti. Nesto kao Hirosima, Nagasaki, Cernobil ili Fukusima. Ponekad nije ni lose biti mali, beznacajan i potpuno neinteresantan. Nazalost ni beznacajnost nije nikakvo osiguranje od atomske havarije koja se moze desiti u svako doba, bilo gde, nekome ni krivom ni duznom. Godine 1966 dogodilo se to jednom (u bukvalnom smislu – Spanskom selu) Selo se zove Palomares i nalazi se na Sredozemnoj obali negde u Ansdaluziji. USA bombarderi (B52) su u jeku hladnog rata permanentno bili u vazduhu i naoruzani nuklearnim glavama kruzili oko zemaljske kugle kao snage odmazde, odvaracanja ili sta vec. Iznad Spanskog sela na visini od 10000 metara je trebao bombarder B52 da primi gorivo u vazduhu i doslo je do sudara dve letilice koje su eksplodirale u vazduhu. Cetiri bombe sa nuklearnim glavama su pale u neposrednoj blizini sela i radioaktivno zagadile sve oko sebe. Srecom nije doslo do eksplozije jer bi sve u radiusu od 1000 kilometara otislo dodjavola. Sreca je bila sto bombe nisu imale aktivirani detonator koji se inace ukljucuje neposredno pred bacanje na cilj. Ovim hocu reci da nije iskljuceno i da moze svakome kakva atomska bomba da tresne na glavu.
    U nekom takvom ili slicnom scenariju, Subotica bi usla na velika vrata u sve udzbenike svetske istorije, a sve sto ima nekakve veze sa njom bi postalo predmet kolekcionarskog zanimanja, pre svega sa istorijskog aspekta. Tu bi se naslo more (okean) emailiranih znacki jer je njih najlakse falsifikovati. Medjutim tu bi se naslo i proizvoda recimo Aurometala i poneki sobni ili kuhinjski sat jos uvek marljivo kuca po mnogim selima i gradovima EX- Jugoslavije. Vrlo solidan i napravljen za vecnost, masivan i tezak sa pravim furnirom, namestaj Suboticke “Buducnosti,” se jos uve moze naci u mnogim domacinstvima a i medju ljubiteljima retro namestaja. Proizvodi Severa i Sigme su takodje jos negde prisutni. Suboticka “Metalija” je takodje decenijama proizvodila metalnu galanteriju, kuhinjske vage, svetiljke i lusture u masovnim kolicinama, i verovatnoca da jos dosta toga ima po domovima bivse nam domovine je vrlo velika. Mnogobrojne Suboticke zanatlije su takodje svojim radovima i proizvodima, ostavile svoj individualni trag. Postoje mnoga Suboticka preduzeca koja vec davno ne egzistiraju, ali se njihovi proizvodi mogu jos uvek naci i jos uvek su na ovaj ili onaj nacin u prometu. Dovoljno je da prostudiramo mnogobrojne internet portale gde se prodaju starine,i to ne samo na teritoriji nekadasnje SFRJ, nego i van njenih granica. Naravno za takvo nesto treba imati skolovano oko i dobro poznavati odgovarajucu materiju.
    Aleksa nas je podsetio na g. Brauna, preciznog mehanicara i specijalistu za pisace masine. U Subotici je u njegovo vreme valjda bilo skoro nemoguce naci pisacu masinu a da nije prosla kroz njegove ruke, makar samo da se izvrsi inspekcija i generalno ocisti, mozda tu i tamo poneko slovo izmeni i naravno po potrebi i vece reparature. Sve te masine su u desnom poslednjem redu uvek imale jednu tipku sa logotipom firme Braun. Ta tipka nije u stvari imale nikakvu funkciju osim sto je decentno reklamirala firmu g. Brauna. Kada smo vec u ulici A. Mamuzica, spomenimo jos i radnju koju je drzao Aleksandar Goly, koliko ja znam jedini puskarski majstor u gradu. Iznad njegovih ulazni vrata visila je tabla sa natpisom firme (cimer) i naslikanom jednom lovackom dvocevkom. Posto je tabla bila nesto manja , onda je i dvocevka izgledala vise kao “kratez” pa je raspaljivala bujnu mastu nas decurlije iz OS broj 6 – kod Poste, velikih ljubitelja Western filmova.

  3. Aleksa kaže:

    Zgrada u kojoj je bila radionica Kudlik Adama vise ne postoji, srusena je. Majstor Kudlik je imao svoju radionicu u ulici Luke Perkovica, ulica preko puta od Bajske skole. Zgrada je pre nekoliko godina postojala, doduse preuredjena, ne znam kako danas izgleda. Porodicna kuca mu je bila u ulici Hanibala Lucica.

  4. Anonimni kaže:

    možda grešim, ali u luke perkovića nema zgrade a i nije baš preko puta škole. hajduk veljka jeste i ima nešto što bi se moglo nazvati zgradom. da nije ovo bivša radionica:

  5. Zozon kaže:

    @Kertvaroš
    Samo jedna mala ispravka Budućnost nikada nije pravila nameštaj od furnira nego isključivo od punog drveta.Ovo samo istine radi. Taj nameštaj je prodavan širom bivše SFRJ pa i Evrope, a nagrada sa sajma nameštaja iz Španije 1983. ili 1984. sve dovoljno govori. Koliko je taj nameštaj bio kvalitetan dovoljno govori podatak da ga ja imam u svojoj kući još od 1989. i ništa mu ne fali. Problemi su počeli nakon privatizacije devedesetih godina. Privatizacija te firme je bila jedna od prvih u Subotici.O razlozima propadanja jednog takvog brenda ne vredi ni komentarisati jer bi priča bila identična mnogim drugim, ali glavni razlozi su odlazak kvalitetnih majstora i inženjera za koje nije pripremana niti nađena zamena, nepostojanje razvojnih programa i sl. Što je to bilo tako pitajte vlasnika. Nikada on nije uspeo da okupi ekipu kao što je bila ona na čijem čelu je bio ing. Vujković, tehn. direktor Kulešević, šef pripreme ing. Marija Blesić, o visoko kvalifikovanim majstorima da i ne govorim.

  6. Anonimni kaže:

    nije PERKOVIC ulica – bila je na pocetku HAJDUK VELJKA- KASNIJE i danas u
    ULICI Hanibala Lucica. Sve je to oko stare Bajske skole – toliko kao ispravka DGY

  7. Anonimni kaže:

    BILO JE FURNIRA SA POLITUROM – rodbina mi je radila kao P O L I T U R K E

  8. Mile II kaže:

    Išao sam u Budućnost na praksu, ranih osamdesetih…
    Radilo se od furnirane iverice, meni se čini da je većina artikala bila takva. Ja sam radio na nekim komadima gde je stavljan crveni furnir od neklog plementiog afričkog drveta. Takav nameštaj ‘visokog sjaja’, je već tad bio demode.

  9. Kertvaros kaže:

    @Zozon

    Mozda sam se ja malo nespretno izrazio. Od furnira se ne pravi, niti se uopste moze praviti namestaj. Furnir je stolarski materijal, iskljucivo od prirodnog drveta, narocito orahovina, mahagoni, palisander ili neko slicno skupoceno plemenito drvo, iseceno na listove furnira (oko +/- 3 mm) i sluzi iskljucivo u dekorativne svrhe. Furnirom se namestaj (onaj od punog drveta) oplemenjuje i daje mu se odgovarajuci opticki izgled i estetika. Furnir je po pravilu vrlo skup i njegova dalja obrada (finis) u stolariji je takodje vrlo zahtevna i radno intenzivna. Sve su to elementi koji takav namestaj cine skupim ali i dugotrajnim.

  10. zozon kaže:

    @Kertvaroš
    Nije mi namera bila da Vas kritikujem ili omalovažavam vaš komentar. Očigledno ste pravilno shvatili moju krajnje dobru nameru koja je u suštini imala za cilj da podrži vaš komentar što se jasno da videti iz sadržine mog teksta. Hvala i izvinjenje ako sam bio nespretan.

  11. Kertvaros kaže:

    U i za vreme punog uspona i vrhunca kapitalizma i industrijske proizvodnje u 19 veku, pisaca masina je uzrok za dve velike ravolucije iz toga vremena. Njenim pronalaskom i uvodjenjem u svakodnevnu praksu, vise se nije moglo raditi u kancelarijama stojecki kakav je do tada bio obicaj. Pisaca masina je bila teska i glomazna i njeno postavljanje na “pult” za stajanje je bilo neprakticno i zbog toga je stavljana na normalan sto, a onaj koji je pisao na masini bi onda sedeo i visinu svoje stolice podesavao svojoj optimalnoj poziciji za pisanje. Bio je to pocetak sedenja pri obavljanju kancelarijskih poslova. U pocetku samo zbog pisace masine, kasnije se je potpuno preslo na sedenje u kancelariji. Zahvaljujuci pisacoj masini pocelo se je i sa zaposljavanjem prvih zena kao daktilografkinja i to je bilo uopste prvi puta u istoriji da je zenama omogucen rad u kancelarijama. Tome je u pocetku bilo mnogo otpora, crkva i moralisti su videli u tome Sodomu i Gomoru i smatrali da zeni nije mesto u kancelerariji nego u kuhinji i oko muza i dece. Poslati zenu na njivu da kopa, bilo je valjda sa moralnog aspekta u redu. Danas nije rekost da u pojedinim firmama, ustanovama i nadlestvima radi vise zena nego muskaraca, i da cak i sefuju svojim muskim kolegama.

  12. Kertvaros kaže:

    @ zozon

    Sve uredu, nema problema.

  13. laki kaže:

    furnir o kojem vi pisete debljine 3mm,je blind furnir i sluzi za izradu pojedinih delova namestaja.A plemeniti furniri su debljine 1mm ili cak i o,75mm tj. zavrsni

  14. Aleksa kaže:

    @Anonimni
    Sto se naziva ulice – pogresio sam. To je stvarno ulica Hajduk Veljka a radionica se nalazila u prvoj zgradi sa leve strane. Danas je ona preuredjena, cak je podignut i sprat, Mozete videti na Guglu.
    Majstor je kasnije radionicu preselio u svoju kucu u Hanibala Lucica i bavio se uglavnom popravkama.
    Zgrada koju ste prikazali se takodje nalazi u Hajduk Veljka i ako se dobro secam izgradjena je pocetkom 40-tih godina, dugo nije bila malterisana, vidim da je sada uredjena.

OSTAVITE KOMENTAR