“Ako sam tužan, ovde se uvek razveselim”

Ovde slavimo rođendane i imamo tortu. Ako sam tužan, ovde se uvek razveselim, priča dečak S. M. (15), jedno od 23 dece koji dolaze u dnevni boravak za socijalno ugroženu decu u Hajdukovu.

hhh

Naizgled, kao i sve druge kuće u ovom selu kod Subotice,”Lurko kuća” je jedinstvena jer se u njoj domaćinski i sa puno ljubavi brine o siromašnoj deci predškolskog i školskog uzrasta.

“Lurko kuće” postoje i u Drljanu i Bečeju, a otvorila ih je franjevačka fondacija “Poverello” koju predvodi dr Karolj Harmat, kako bi deci iz socijalno ugroženih porodica uz pomoć donacija obezbedili sve ono što roditelji nisu u mogućnosti. Deca dobijaju obroke, garderobu, obuću, pomoć u učenju, zabavljaju se, imaju vreme za rekreacije i, što je najvažnije, pruža im se puno pažnje i ljubavi.

kkkk

Među najstarijim štićenicima je S. D., učenik osmog razreda koji dolazi ovde već sedam godina.

– Svakog meseca slavimo rođendane i uvek imamo i tortu. Učiteljice nam mnogo pomažu i od njih dobijemo školski pribor, odeću, cipele. Ako sam tužan, ovde se uvek razveselim. Mogu sve da kažem vaspitačici i drugarima i znam da će to ostati naša tajna – kaže on.

U kuću redovno dolazi i devojčica T. M. (14).

– “Lurko” je za nas druga kuća – kaže ona. Jedanaestogodišnji Z. D. kaže da voli sve u ovoj kući.

– Doručkujemo zajedno, posle radimo domaći i učimo, a onda mogu i da se igram. Dobijem i ručak i užinu i imam puno drugara. Radimo i u dvorištu, ali se i igramo – srećan je on.

Osim dece iz Hajdukova dolaze i mališani iz Bačkih Vinograda i Nose.

– Svakog jutra odvozim najmlađe u školu, drugu decu dovozim, a po podne ih koleginica i ja razvozimo kućama. Kuvarica priprema obroke i užine i funkcionišemo kao jedna velika porodica. Vaspitačice sa decom rade domaće zadatke, organizujemo kreativne radionice. Nažalost, ova deca zbog nesređenih odnosa u porodicama i socijalnog statusa nisu naučila da vode računa o higijeni, nemaju radne navike i mnogima nedostaje pažnja – kaže upraviteljka Đenđi Kovač Šebešćen.

Mnoga deca jedini obrok dobijaju upravo ovde i to im je jedino mesto gde mogu da održavaju higijenu.

– Sve što pripremamo za ishranu, sve što deca dobiju i što nam omogućava da funkcionišemo su donacije. Ima dobrih i humanih ljudi koji nam rado izlaze u susret. Ljudi donose namirnice, ali čim nešto nedostaje, krećemo od Subotice do Kanjiže u potragu za donacijama. Ne odbijaju nas ni zanatlije, a svi koji nas posete uvere se da vodimo računa o svemu – kaže Kovač Šebešćen.

jjj

Sa decom su i vaspitačica Lidija Šili i učiteljice Eržebet Kadar i Ildika Hužvar Čik.

– Sva deca rado dolaze i sa svima smo razvili lep odnos, zbog čega nam se i poveravaju kao da smo im roditelji. Čuvamo njihove tajne kao da su naše. Volontiram u “Lurko kući” i to me ispunjava jer volim decu i radujem se njihovom napretku. Otkad su kod nas, mnogo su napredovali u školi i svi koji su imali predrasude o našem angažovanju promenili su mišljenje – kaže Lidija Šili.

Potrebno još kuća

Velečasni dr Karolj Harmati kaže da su prvo pomagali mladićima zavisnim od droge. Pošto zbog raznih poteškoća nisu mogli to da nastave, počeli su da brinu o deci. -Veoma je teško u vremenu kada svi misle uglavnom na sebe obezbediti sve što je potrebno, ali imamo i darodavce iz Nemačke, Austrije i Mađarske. Nama je najvažnije da deca imaju mesto gde ima ljubavi i svega što nemaju u svojim porodicama. Trenutno nemamo mogućnosti da otvorimo još kuća, iako su potrebe velike- kaže dr Karolj Harmat.

 

BLIC

 



KOMENTARI

  1. Mister No kaže:

    Bog nek blagoslovi fondaciju./ Isten áldásával.

OSTAVITE KOMENTAR

+ 9 = 13