Svako ko sakupi i kompletira album od 1 do 12 različitih nagradnih sličica, postaje automatski dobitnik jednog poklon paketa proizvoda „PIONIR“, bez ikakvog daljeg lutriranja. Nagradne sličice trebaju se nalepiti u album u uokvireni prostor pod istim brojem koji nosi i sličica.
Želja nam je da se kroz ovu nagradnu igru upoznate sa kvalitetom i asortimanom naših proizvoda.
Naizgled lak zadatak za onoga ko sakuplja, mada, treba imati u vidu da je te 1964. godine, kada je ovaj album izdat, čokalada bila više san nego svakodnevnica klinaca, kao što je to danas. A upravo ispod omota ove dragocene poslastice nalazila se sličica.
Tri godine kasnije, pojavio se još jedan album sa slikama, na kojima su ovaj put bili jugoslovenski pisci, ispod kojih je bio kratak opis. Opet je izdavač bio „Pionir“ koji je deci približio našu književnost tako što je povezao sa onim što im je najdraže – slatkišima.
I drugi izdavači, pa čak i slavni Pannini, imali su u ono vreme, osim fudbalskih, većinom albume sa sadržajem koji možemo nazvati edukativnim. Bilo je tu flore i faune, automobilizma, dinosaurusa i istorijskih tema, sve dok, krajem sedamdesetih nisu preovladali Sandokan i slične sličice TV serija i strip junaka.
Ovi Pionirovi albumi, osim kolekcionarstvu, pripadaju i ekonomskoj istoriji socijalističke privrede, onom delu koji se tiče vizuelne komunikacije sa potrošačima, odnosno reklamiranju. Da je subotička fabrika bombona i čokolade vodila računa o tome, svedoči i sačuvana memorabilija.
Lansky
Najređa je bila sličica broj 4, slika Negro bombona…
U onoj ljutoj nazadnoj diktaturi i mraku ‘mučili’ su nas sadržajima o piscima. A onda su došli oslobodioci i upalili svetlo.
Negde pocetkom sedamdesetih je bila nagradna igra, gde je trebalo skupljati omote Pionirovih cokoladica i poslati ih postom u igru. Izzebali su me, dobio sam titulu degustatora. Nikad me nisu pozvali ni na kakvu degustaciju…ali
Kasnije sam igrao rukomet u Pionirovom timu. Ne retko, posle utakmice, ili samo treninga smo dobili paket od 5 ili 10 kg skart cokoade (skart: cokoladna tabla slomljena ili koso secena).
Divna vremena, Pionirov rekreacioni centar, bazen, odbojka, fudbal, rukomet, kuglana sa bifeom…
Da li neko zna sta je tamo sada?
RK Pionir 1982
Na zalost ne znam. Prosao sam onim kruznim putem pre par godina. Rukometni teren zarastao je u travu, sve je u dosta losem stanju i oronulo. Najtuznije je sto na tim terenima nema vise decije graje, niti devojcica i decaka u sportskoj opremi. Nisu bili profesionalci, nisu igrali svetske lige, ali su prebogati prelepim druzenjima, mnostvom dozivljaja i uspomenama koje niko ne moze da kupi. Ne znam da li radi bazen leti, ali taj rekreacioni centar ne izgleda ni priblizno lepo i privlacno! Divan je ovaj kapitalizam! Steta samo sto u njemu nema mesta za nekog novog Maksu, Zareta, Kalesa, Paju, Robiku, Nandora, Tibiku, Belicu, ……, a ni za trenere kao sto su bili Veca, Ljuba, Dvoracko, Tibika Barasevic, Kodzak, …. Nazdravimo za vremena koja vratiti se nece! U zdravlje, dragi prijatelji!!!
@Attila
Tamo vec dugi niz godina nema nista otkako je patriJotska mafija preuzela Pionir i otudjila ga od Subotichana u govnjivi beograd…..bazen je zatrpan pre mnogo godina a cela sportska infrastruktura je razjebana po domacinsko patriJotskom receptu.
Kompletna mega Sportska institucija Pionira je izbrisana, rasturena i zabranjena…..Nikad necu zaboraviti osamdesete i ludilo tokom leta na tamosnjem Bazenu, posebno proslavu godisnjice Pionira 1987. Ko je tamo bio zna o cemu pricam – to je bila fabrika koja je brinula o svojim radnicima vise nego bilo koja drzava, a pored svega to je bio grad, zemlja, sistem i pravi patriotizam…
PIONIR SUBOTICA!
Na slici Pionira iz 1982. krajnje dasno stoji Veco Sarcevic, ovde verovatno bio trener, a nama je u OS Ivan Milutinovic bio nastavnik fizickog.
Šta sada reći. Branko Madžarević Kodžak je bio srce okupljanja rukometaša. Uz ove mlade momke koje je Momir nabrojao tu su još bili Veco Mačković, Saša Zrnić i Blesko (na slici) i Pips i mnogi dragi i dobri ljudi. Došlo neko čudno veme i isplivali zadnji ljudi. Radnici treba samo za njega da rade i da zaborave da je u Pioniru Marko Marjanušić bio u sedam mandata generalni direktor i da je on sa Stevom Ivankovićem, Kadrom Abaddžićem,Evom, Parežaninom, Nogradijem, Martom, Antikom Kopunovićem, Milanom Buhom, Nikolom Miličevićem, Šagodijem, Rakom, Svirčevim, Kišom, Perom Ilovcem i ne zamerite mi još mnogo dobrih ljudi napravio naš Pionir. Hvala im. Naš Pionir je mnogo davao sportu grada, mladima stipendije za škole i fakultete. jednom rečju. PIONIR
Nemojmo zaboraviti ni na ordzavaoce terena i opreme Josu (na crnobeloj slici dole levo) a kasnije Novak.
Svakako ne treba zaboraviti nikoga od tih ljudi. Svi su oni zajedno stvorili Sportsko Drustvo PIONIR. Pored trenera, nama mladjima su bili i prijatelji, i vaspitaci, i ucitelji, …… Na zalost, danasnji mladi lavovi i lavice, koji se bave sportom, verovatno nemaju pojma o cemu pricam!!!
Bilo bi lepo kada ova korona prođe da se okupimo. Prvo ti Atila da javiš kada dolaziš i da se iskontaktiramo i izdružimo. Momo da vodi protokol. Prelepa sećanja. Pozdrav svima