Američki bilijar u Subotici (iz dnevnika jednog igrača – II deo)

Film “Boja novca” Martina Skorcezea 1986. postigao je planetarnu slavu. Pol Njumen i Tom Kruz učinili su usput uslugu bilijaru koji je nakon filma dobio još veću popularnost. Za Subotičane, bio je to pravi uvod za dolazak američkog bilijara koji je bukvalno okupirao lokale u gradu. Gde god je bilo dovoljno prostora ušao je barem jedan sto. O tim danima i ovoj igri u našem gradu piše Attila Göcző, a svoje uspomene deli sa nama.

 

Prvi pool sto u Subotici

Početkom osamdesetih godina, igračima bilijara u SFRJ, bilo kakva informacija o ovom sportu, stručna literatura ili nabavka artikala za igru bila skoro nedostupna. Od opreme, u Subotici, jedino ispod Gradske kuće u Slovenijasportu su prodavali dvodelne štapove lošeg kvaliteta i rezervne kožne vrhove sa navojem, nista drugo…

Danas, u svetu interneta, ako nekoga zanima bilijar samo pita čika Googla i sva oprema je na par klikova, naravno uz odgovarajući trasfer money-a…

Tih godina sam u nekim stranim novinama (bio je to magazin „Lui”) video reklamu neke francuske firme, koja se bavila prodajom bilijarske opreme. Od njih sam naručio prospekt, što su i poslali. Bila je to za nas  nedostižna evropska ponuda. Od krede do vrhunskog stola.

Kasnije, „bumm”-om amerčkog bilijara u Subotici, u nabavci opreme su pomagali gastarbeiteri, koji su radili u Austriji i Nemačkoj i naravno šverceri po narudžbi.

 

Bernardin Benco Romić – nekrunisani kralj subotičkog bilijara 40ih, 50ih, 60ih… (Subotičke, 1990.g)

Početkom osamdesetih sam letovao u Omišu. Šetajući, u centru varoši sam ortkrio malu igračnicu  gde su pored flipera i stonog fudbala bila i dva manja “amerikanca”. Tamo sam prvi put imao prilike da okušam pool, i radosno sam konstatovao da se tehnika stečena u karambolu može koristiti i u ovoj igri.

Interesantno da je prvi pool sto u Subotici postavljen negde krajem 1987. godine, u ubrzo zatvorenom, neuglednom bircuzu Crna Mačka (ulica Zmaj Jovina), ali na sreću, nekoliko meseci posle toga je otvorio Sport, na Segedinskom putu, na spratu poslovnog objekta, preko Elektrovojvodine.

Tu je već stalo 5 pool stolova, (preko leta su i na terasi bila dva) ali je samo jedan bio takmičarskih mera (uzdužna unutrašnja mera od/do mandinera: „nine foot”, ~2,54 m, devetka), pa su na njemu hteli igrati svi dobri igrači, kao:

Toma Čujak, Sipos Gábor „Pele”, Vida Mihály „Misi”, Zoran Gršić, Balla Sanyika „Shuriken”, Jocika i „Kalafatović”, Temun, Patak, Papdi i Vlado, mali „Kalafatović”, Zoran švercer, Bognár Károly „Darázs”, Zvekanov Vlado, Balčak Tihomir, Mario De Negri, Tomica (kasnije otvorio na Paliću West kafe), „Mandrak”, „Talični Tom”, „Braca Raca” , pa i devojke: Klara, Lea i Ira…

Stolovi su se otvarali žetonima, a oni koji su ih prodavali, i sami su bili dobri igrači:

Jožef, Meda (košarkas), „Kóbász”, Tikva i Tanja, Dejan, Nikolić Branko i Sonja, Kecin Kopilović Lajčo i Sunčica…

Čekalo se na red za igru po pravilu: pobednik ostaje na stolu, a sledeći izazivač je onaj čiji je žeton na redu ispod mandinera na stolu.

Film „Boja novca” (The Color of Money, 1986) sa Paul Newman-om i Tom Cruiz-om (igra se devetka u veliku lovu sa namenjenom psihologijom) je upoznala mnoge sa pool-om kao sportom, a inspirisala druge da se i sami oprobaju u mutnoj kockarskoj subkulturi bilijara.

Igrala se partija u sledeći žeton i piće, pa sve do nekoliko stotina DM-a. Dolazili su i igrači iz drugih mesta, i kako je pisao Lansky: „Pojavljuju se tipovi sa svojim štapovima u koferu i „filozofijom“– Veliki igrači!”, neki i sa menadžerima…

Negde u to vreme se desila nesreća sa jednim prijateljem ove igre, Pirbom.

Respekt Pirba !

Na jednom ispraćaju u vojsku, na željezničkoj stanici, Pirba je ostao na vozu, ili što nije pazio, ili iz fazona. Odlučio je da skoči nakon što je voz već krenuo. To je pokušao da spreči željezničar, koji se morao naći baš tamo. Pirba se istrgao i skočio dok ga je vašutaš pokušao povući nazad u voz. Rezultat toga je bio, da je pao sasvim blizu šina, točkovi voza su mu odsekli levu ruku u podlakici, a sa desne prste. Tragedija… Kasnije, sa noge su preoperirali palac na desnu ruku, tako da moze uhvatiti predmete, a na levu je dobio protezu. I tako je Pirba nastavio da igra bilijar i to ne makar kako.

Turnir u „Bil baru“

U međuvemenu je nastao pravi „bumm” bilijara u Subotici:

Vegas u Gombarskoj ulici, Saloon kod Jadrana, Bali kod mlečne pijace, As kod Patrije, Jet Set i Hacienda u Malom Radonovcu (vlasnik D.J. Kiss János „Manó”), kod autobuske stanice, u holu bioskopa Zvezda, na Palićkom ženskom štrandu i u bivšem bioskopu, u Šandoru, Bil bar, “Zanatska”… Svuda gde je bilo dovoljno mesta, vlasnici kafića i kafana su postavljali bilijar stolove…

Kafić Royal iza Narodnog Pozorišta je pored amerikanaca imao i jedan karmbol sto, gde su igrači iz, u međuvemenu zatvorenog Šarana, nastavili igru (vidi 1. deo dnevnika), a bilo je dobrih igrača koje sam tamo upoznao: Pestelek Daca (kafić „Kobra”, RIP Daco), Zoran carinik, Ferčika,  muzičari iz pozorišta: Deki, Đokica i Kira, čika Benco (Romić Bernardin, veliki igrač od posleratnih do osamdesetih godina), mali pekar Smaja „Minhauzen”(piševi su bili: „Smajići, opet praviš prasići?!” ili „Slomio sam štapata”).

Turniri su se održavali svuda. Oni veći u Sportu, Zvezdi i Zanatskoj, ali je najmasovniji bio u Bil baru. Ne u komercionalnom delu, već u boljem, sa takmičarskim stolovima, u jesen 1990.godine.

Zanimljivost turnira, da je učestvovao i Tot Sandor (Novi Sad), tadašnji četvrti na Evropskom juniorskom šampionatu u 8 ball-u, u Innsbrucku. Desilo se veliko iznenađenje. Ispao je u kvalifikacijama, a pobedio ga je moj drug iz osnovne škole, panker Balla Sanyika „Shuriken”! Shuriken je bio u životnoj formi, nekako mu je onda svaka kugla upala, a igralo se na samo tri dobijene…  Szép volt Sanyi!!!

Danas je Tot Sandor mnogostruki međunarodni šampion, drži bilijar klub i Akademiju Pool-a u Novom Sadu…

http://sandortot.com/

Sa Shurikenom sam se sreo zadnji put, pre par godina. Ima porodicu, uvek je dobro raspoložen, radi kao taksista, čeka mušterije kod pijace u Malom Radanovcu…

 

Kečkemet

U Kecskemét sam stigao početkom 1992. godine. Baš tada je u Mađarskoj počela velika bilijarska ekspanzija. I u Kecskemetu se otvorio bilijar klub Fordan sa pool i snooker stolovima. Uz pomoć vlasnika smo osnovali  pool tim sa ovdašnjim momcima, a bilo nas je tu u to vreme i dosta Subotičana koji smo tad imali malu prednost, pošto smo od ranije poznavali igru. Bili su tu iz Subotice još: Vida Mihály, Rukavina Zoran, Némedi Attila, Sándor Szilveszter…Neki su se vratili kući, drugi su ostali…

Takmičili smo se puno godina sa više-manje uspeha.

Ljubav nije prošla, igram i danas, ali sve ređe. Jedno zbog posla, pa zbog problema u leđima, a ni vid nije više onaj stari…

Omiljena igra? Ne mogu da se odlučim: karambol, pool ili snooker…ali najviše volim u pool bilijaru trik udarce. Onako, samo u društvu…

5 i 12 iz jednog udarca

 

---

---