Pre par meseci raspisan je konkurs za Idejno rešenje sportske hale u Subotici. Rezultati konkursa još nisu ni objavljeni a već se promoviše nova investicija u oblasti sporta , ovaj put u obliku tendera za „Izradu projektne dokumentacije za halu za hokej“. Da bi svima bilo jasnije, tender za izradu projektne dokumentacije predstavlja korak bliže realizaciji nego konkurs za Idejno rešenje i predstavlja zaista veliku odgovornost za obe strane: i za raspisivača tendera i za projektanta koji dobije Ugovor za projektovanje.
Ali, hajde da uporedimo ova dva pristupa.
SPORTSKA HALA
Konkurs za Idejno rešenje sportske hale precizno definiše lokaciju, oblik i veličinu parcele, pristup sa glavne saobraćajnice kao i sve urbanističke parametre, čak i podatke o klimi, dominantnim vetrovima, osobine tla. Isto tako Daje se detaljan opis zahtevanih sadržaja, minimalne površine terena, tribine za min. 4500 gledalaca sa sve četiri strane,veličinu i broj svlačionica, broj tuševa, površine za ambulantu, sudije, komesare, bazen za rehabilitaciju, kafe bar, press centar sa salom za konferencije itd. Raspisivač konkursa se poziva na ispunjenje standarda i pravilnika koje zahtevaju takmičenja EHF, SEHA i ABA liga. To mora biti reprezentativni objekat koji je funkcionalan, estetski jedinstven, ekonomski isplativ i energetski efikasan.
Takođe je zahtevano da se obezbedi dovoljan broj parking mesta za automobile, 4 autobusa, ambulantno i vatrogasno vozilo, parking za bicikle. Čak je definisan i nivo osvetljenja od 1200 Luxa a zahtevana je i da objekat bude energetski efikasan, da se planira instalacija fotonaponskih (solarnih) panela. Prilikom raspisivanja konkursa je rečeno da će u neposrednoj blizini biti izgrađena i Ledena dvorana i novi fudbalski stadion. Lično, mislim da je trebalo objediniti Sportsku halu i Ledenu dvoranu u jedan kompleks jer bi funkcionalno delili skoro trećinu prostorija a da ne govorimo da bi se energetski iskoristila otpadna toplotna energija od rada kompresora Ledene dvorane za grejanje Sportske hale.
Sve u svemu prilično detaljno planiranje za nivo konkursa za Idejno rešenje iako nisam siguran da će se postići održivost ovakvog objekta i zadovoljiti Evropska direktiva za nove objekte (NZEB -Nearly zero-energy buildings). Mislim da je trebalo prethodno uraditi Studiju izvodljivosti i holistički pristupiti celom kompleksu.
HALA ZA HOKEJ
Iako najavljivana i gotovo 50 godina očekivana Ledena dvorana, raspisivanje tendera za Izradu projektne dokumentacije za halu za hokej me zaista iznenadilo i duboko razočaralo. Prvo , termin hala za hokej je vrlo neprecizan jer nije definisao da li je to Inlajn hokej, Roler hokej, Strit hokej, Hokej na travi ili Hokej na ledu. Tek u opisu saznajemo da se radi o hali za hokej na ledu. Od najavljivane Ledene dvorane spali smo na Halu za hokej. Da li će se kasnije graditi i Hala za umetničko klizanje, Hala za brzoklizače i Hala za rekreativno klizanje? Nije mi jasno zašto nije korišćen neki od standardnih termina za takvu vrstu objekta kao na primer Ledena dvorana, Ledena palata, Ledena arena ili jednostavno Gradsko klizalište ili Hala za sportove na ledu.
Ali najmanji problem su pogrešni termini i mnoštvo gramatičkih grešaka (kojih ne bi smelo biti u zvaničnom tenderu), problem je sadržaj zahtevanog projekta, odnosno samog objekta.
Za razliku od konkursa za sportsku halu, za budući objekat Ledene dvorane (Hale za hokej) potpuno je nepoznata lokacija gradnje, da li će to biti na mestu postojećeg klizališta ili sasvim nova, nama nepoznata lokacija. Ne zna se ni oblik ni površina parcele, pristup parceli, urbanistički parametri, osobine tla na kome treba projektovati i graditi objekat.
Dok se za sportsku halu traži da objekat bude reprezentativan, funkcionalan, estetski jedinstven, ekonomski isplativ i energetski efikasan, to se nigde ne pominje za klizalište. Kao da to nije važno za grad.
Da bi se dala precizna ponuda za projekat, raspisivač tendera mora da dostavi veoma precizan projektni zadatak, u suprotnom, dolazi do izmena i dopuna projekta ili što je još gore, kada počne izgradnja nastaju problemi koji stalno zahtevaju nova i nova sredstva u nedogled, a rokovi za završetak se odlažu. Konačno, kada se završi objekat, može se ispostaviti da je nefunkcionalan i neodrživ.
Kada se pogleda šta je predmet tendera, koji su traženi projekti i sam sdržaj budućeg objekta odnosno projektni zadatak, onda shvatate da je to „katastrofa u najavi“.
Kao prvo, nigde nije precizno rečeno za kakav tip konstrukcije treba dati ponudu: da li će to biti objekat od čvrstih materijala, panela, kombinacije čelične ili drvene konstrukcije sa krovnom membranom („Ferrari platnom“) ili možda vazduhom podržana struktura (sportski balon)?
Kao što nije definisana parcela (lokacija) tako nema ni zahteva da se urade projekti pristupnih saobraćajnica, projekat parkinga za vozila, autobuse i bicikle, projekat uređenja okoline objekta sa planom odvođenja, prikupljanja i obrade atmosferske vode.
Što se tiče sadržaja objekta, raspisivač tendera traži da „dimenzije terena treba da budu 61 x 30m sa ogradom od tvrde plastike visine 120cm“. Kao i za sve druge sportove, i za klizališta odnosno za hokej na ledu, postoje međunarodni standardi i pravilnici pa se tako ovde primenjuje standard Međunarodne hokejaške federacije (IIHF) koji kaže da dimenzije ledene ploče po dužini 55-60m a po širini 26-30m. Ni u kom slučaju ne može biti dužina 61m. Olimpijska dimenzija ledene ploče iznosi 60 x 30m i tih dimenzija se treba pridržavati. Ograda oko ledene ploče (prema IIHF) je definisana kao metalna ili drvena konstrukcija sa oblogom od belih ploča ,najčešće od polietilena velike gustine (HDPE) čija visina od leda iznosi 107-110 cm (a ne 120) sa time da se iznad postavlja specijalno zaštitno staklo ili providni pleksiglas visine 180cm uz duže strane terena i visine od 240cm uz kraće strane terena, iza golova. Iznad te visine, iza golova se postavlja zaštitna mreža visine 4m kako bi se gledaoci zaštitili od paka prilikom šutiranja na gol.
Takođe, u opisu zahtevanih prostorija nije definisan ni broj ni površina garderoba (svlačionica) za sportiste, broj toaleta i tuševa. Nema prostora za hokejaške „suve“ treninge i istezanje odnosno za baletske vežbe i pripremu programa na „suvom“ kod umetničkog klizanja sinhronog klizanja i plesa na ledu. Isto tako nije predviđena ni teretana koja bi se mogla koristiti za pripremu sportista ali i za druge zainteresovane. Zašto je kod Sportske hale predviđen bazen za rehabilitaciju a za sportiste u Ledenoj dvorani to nije planirano. Zašto dupli standardi? U projektnom zadatku se traži „svlačionica sa sanitarnim čvorom i kupatilom za sudiju“. Očigledno nepoznavanje pravila da hokejašku utakmicu sudi 4 sudija (muškaraca i žena) pa je potrebno obezbediti barem 2 svlačionice sa po 4 garderobna mesta, jer kada se igraju turniri , svetska prvenstva ili dve utakmice zaredom onda je i broj sudija veći.
U sklopu objekta nije predviđen prostor za iznajmljivanje klizaljki, garderoba za rekreativne klizače sa ormarićima za iznajmljivanje, salon za kratak odmor rekreativnih klizača, kafe bar sa toplim napicima i hranom. Nije predviđena ni prodavnica sportske opreme za sportove na ledu sa delom za oštrenje klizaljki (Pro-shop). Nije planiran ni prostor za vitrine u sklopu ulaznog hola gde bi bila mala postavka posvećena subotičkim sportistima na ledu. Svaki od ovih prostora mora biti konkretizovan po broju korisnika i po površini.
Kod tehničkih prostorija, nije predviđen prostor za rolbu („Zamboni“) sa jamom za topljenje leda, magacin rezervnih delova i alata, priručna radionica za održavanje rolbe. Kod boljih klizališta postoji i prostor za rezervnu rolbu. Nije definisana ni radionica i magacin za održavanje objekta kao ni magacini za opremu klubova. Ne spominje se ni semafor za rezultate, ozvučenje, rasveta za disko večeri, prostor (kabina) za merice vremena, zapisničare…
Srce klizališta predstavlja uređaj za izradu ledene ploče i on MORA biti definisan kroz projektni zadatak. Kao kad kupijete automobil, vi, kao kupac zahtevate da to bude dizelaš, benzinac ili električni automobil sa svim karakteristikama i opremom koju želite. Tako se i tu mora opredeliti za tip kompresora (vijčani, mag-lev bezuljni, sa vodenim ili vazdušnim hlađenjem…), direktni ili indirektni tip razvoda rashladnog fluida, kao i samu vrstu rashladnog fluida jer od toga zavisi i sama podloga na koju se postavlja ledena ploče (pesak, armirani beton), razvod sa cevima u betonskoj ploči ili iznad betonske ploče, da li treba razvod za grejanje ispod termoizolacije betonske ploče ili ne…Tendencija je okretanje prirodnim rashladnim tečnostima ali neki od njih zahtevaju stalno prisustvo specijalno obučenog osoblja što dodatno poskupljuje rad klizališta. Za sve to je potrebno izraditi i projekat rashladnog sistema i razvoda rashladnog fluida sa time da treba i definisati šta se radi sa „otpadnom“ toplotnom energijom kao nuzproizvodom stvaranja i održavanja ledene ploče. Upravo korišćenje te toplote može učiniti da klizalište bude profitabilno.
Neshvatljivo je da, za razliku od Sportske dvorane, za Klizalište nije zahtevano da se na krov postave fotonaponski paneli a upravo ono prestavlja veoma velikog potrošača električne energije. Čak bi trebalo planirati i prostor za baterije…
Planirani kapacitet tribina od 280-300 sedišta je gotovo smešan. Čak se po nekim svetskim standardima kada je kapacitet manji od 600 (po nekima 1000) sedišta, takav objekat tretira kao Hala za trening. Možda bi 800-1200 sedišta bio adekvatan kapacitet jer manji kapacitet dovodi do toga de je prodaja ulaznica apsurdna a nemojte zaboraviti da se može koristiti i za druge događaje, koncerte, sajmove, manifestacije. Sa pravom ledenom dvoranom stekli bi se konačno uslovi da hokejaški klub može igrati prvenstvene utakmice čak i neke regionalne lige. Stariji sugrađani se sećaju da je nekad na hokejaškim utakmicama bilo i po 2000 gledalaca ali je tada klima bila drugačija i led je bio na klizalištu po 6-7 meseci. Kada vam na turniru za mlade hokejaše učestvuje 150-200 dece, to znači da na tribinama imate skoro duplo više roditelja i drugih gledalaca. Iskustvo je dokazalo da se nakon izgradnje nove ledene dvorane broj korisnika (sportista i rekreativaca) duplira u roku od 3 godine.
Trebalo je jednostavno otići na sajt Međunatrodne hokejaške federacije ( IIHF ) gde se nalazi –Vodič za planiranje klizališta (Ice Rink Guide) gde su predstavljeni svi koraci od planiranja i projektovanja do izgradnje klizališta, Tu su nabrojane sve prostorije sa potrebnim površinama kao i jedna vrsta biznis plana od troškova izgradnje, troškova rada klizališta do iznosa koji se ostvaruje kao prihod od kojeg se plaća i kredit za izgradnju objekta. Čak su dati i primeri nekih klizališta sa troškovima izgradnje, kapacitetom, potrošnjom el. energije i vode kao i broj zaposlenih po smeni (1-3 zaposlena)
–Vodič do održivih ledenih arena ( Guide to sustainable Ice Arenas) gde autori daju niz mera i aktivnosti koje treba primeniti da bi klizalište bilo održivo i profitabilno.
Na temu klizališta, zadnjih desetak godina je napisan veliki broj stručnih radova, doktorata i studija izvodljivosti a tehnološki napredak u sferi ekonomičnosti rashladnih sistema doveli su do toga da se danas klizališta grade i u predelima bliže Ekvatoru, Dubai. Abu Dabi, Katar, Bangladeš, Tajland, Indonezija, Australija i sve to na komercijalnom osnovu. Sva ta klizališta rade 12 meseci godišnje, bez prekida.
Ovakav Tender za projektovanje treba hitno obustaviti i formirati tim ljudi (sa imenom i prezimenom) koji će sastaviti pravi projektni zadatak. Pored inženjera svih struka i trenera hokejaša i umetničkog klizanja, treba konsultovati i operatera nekog uspešnog klizališta, možda vlasnika Beogradskog klizališta Pingvin i možda prof. Jorgena Rogstama iz Švedske koji je vrhunski stručnjak za održiva klizališta.
Isto tako nameće se pitanje zašto je objavljen ovakav tender: neznanje ili namerno? Ili nešto treće? Očigledno da se približavaju lokalni izbori u junu….
Samo da se ne ponovi priča Akva parka na Paliću….
Kada projektni zadatak definiše i finansira Grad, Pokrajina, Republika
Kada projektni zadatak definiše i finansira preduzetnik – Motel sa Akva parkom u blizini Beograda
Sa nestrpljenjem čekamo pravu Ledenu dvoranu.
Jovan Mickoski, dipl. Ing. arh.
