U proteklih deset godina smanjen je broj međuetničkih incidenata i oni su danas veoma retki i sporadični. Tome je doprineo i rad mešovite mađarsko – srpske komisije istoričara, osnovane u decembru 2010. godine, a koja se bavi istraživanjem zločina počinjenih između 1941. i 1948. godine, rečeno je prilikom predstavljanja Analize sprovođenja Sporazuma o zaštiti prava nacionalnih manjina potpisanog između Srbije i Mađarske .
„Ideja jeste da četvrtog aprila u Subotici održimo komisiju. Ne postoje otvorena pitanja između Srbije i Mađarske, ali uvek postoji prostor za poboljšanje položaja nacionalnih manjina. Dve vlade na tome rade. Želimo i da pokažemo Akcioni plan za nacionalne manjine u čijoj izradi su učestvovali i predstavnici mađarske nacionalne zajednice, Republike Srbije i ostalih nacionalnih zajednica. Sada smo videli šta Srbija radi kako bi poboljšala položaj mađarske zajednice i nadam se da ćemo u narednom periodu videti šta srpska strana radi na poboljšanju položaja srpske zajednice u Mađarskoj. Onda ćemo imati komparaciju i iskustvo jedne evropske zemlje , što je bitno i za otvaranje poglavlja 23 i 24. i svih ostalih poglavlja. Cilj da položaj nacionalnih manjina definišemo prema iskustvima zemalja EU. Mi u ime Vlade Srbije pregovaramo sa Mađarskom stranom.
Ova komisija nije zasedala pet godina i nema nikakvih opravdanja za to. Naša poseta Budimpešti treba da pokaže da Srbija brine o svojim sunarodnicima gde god bili, ali isto tako i sednica u Subotici dela komisije treba da pokaže da Srbija brine o nacionalnim zajednicama bez obzira o kojoj je reč i da želimo da postignemo isti položaj. Hoćemo da kažemo koliko su nam važni Srbi koji žive u dijaspori, toliko su nam važni Mađari, Hrvati, Bunjevci, Bošnjaci i druge nacionalne zajednice“, objasnio je Nenad Ivanišević predsedavajući međuvladine komisije.
U Centru za regionalizam ocenjuju da su Bilateralni sporazumi dobri i da mogu da doprinesu boljem položaju nacionalnih zajednica. Smatraju medjutim da bi sednicie međuvladine komisije trebalo pravovremeno održavati i na njima postavljati prava pitanja. Tada bi i vlade dveju država bile upoznate sa pravim stanjem na terenu i odmah tražile rešenja, ocenjuju u Centru.
„Mi imamo četiri sporazuma potpisana sa okolnim zemljama i to: Mađarska, Hrvatska, Rumunija i Makedonija. Centar za regionalizam je vršio analizu sva četiri sporazuma.Mogu vam reći da je najaktivinija komisija mađarsko-srpska, a neaktivna makedonsko-srpska koja se komisija se nije sastala ni jednom. Analizirali smo sporazum samo na naše strane i ovo će biti malo jednostrani izveštaj. Siguran sam da ćemo imati u nastavku analizu sa drugih strana. Veći deo primedbi je otklonjen i institut nacionalnih manjina je doprineo da se oni otklone. Sada više nema incidenata kao sredinom prošle decenije“, istakao je Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam.
