Apel za pomoć Bajmoku u gašenju požara i saniranju deponije smeća

Bajmok je jedno lepo selo sa oko 8000 stanovnika.Tu lepotu sela narusava ,, divlja“ deponija smeca , a njene zitelje godinama ugrozava.Cesto gori,trenutno gori vec dva meseca.Vatrogasci su je gasili u vise navrata , ali je vatra otisla dubinski jer su naslage smeca duboke nekoliko metara, citave planine smeca su tamo.Gasenje samo vodom je bezuspesno , kazu vatrogasci . Buldozer treba da razgura smece i da se poliva vodom. Vatrogasci dodju samo ako je plamen veliki , sto se desilo samo cetiri puta. Pozar na deponiji tinja i dimi na bezbroj mesta. Kad vetra nema kuce u okolini se ne mogu videti od gasova. Zatvaramo prozore, sto se najcesce desava nocu, i cekamo da krene da duva vetar.
Divlja deponija se nalazi na zemljistu bivse ciglane oivicena naseljem rata , zeljeznickom stanicom i naseljem na kacmarskom putu.Ovde duvaju vetrovi: sa zapada , severa i severozapada.Koji god od vetrova da duva nosi dim na bajmocke kuce, raznosi smrad zapaljene plastike , gume itd. Zalili smo se nadleznima u opstini ali problem jos uvek nije resen.

Ispred grupe gradjana rate i naselja
kacmarski put
Jelisaveta Ljubisavljevic
Kacmarski put 61/a Bajmok
024 764-803

Apel za pomoc
Bajmoku u gasenju pozara i saniranju deponije koja gori vec dva meseca .
Nalazi se usred sela bajmok , izmedju dva naselja rata i centra bajmoka.Kako god vetar duva neki deo stanovnika bajmoka udise otrovna isparenja , znamo kakva su to isparenja , malo ima otrovnijih stvari od plastike koja gori.
U nemackoj drzava placa 70% troskova ako neko zameni plasticne prozore za drvene. Nebi to cinili na plastika nije stetna kad sunce upre u prozore i greje je. Isparenja dim i pepeo plastike stvara sterilitet kod mladih ,a kod svih ostalih ostecuje sitne krvne sudove bubrega , besike , srca , mozga itd.
Pre petnaest godina Dr Dedic iz sombora se raspitivao sta je to sa bajmokom.Svi njegovi pacijenti koji dolaze na ultrazvuk bubrega su bajmocani.
U svakoj ulici vise od pola stanovnika ima takav problem.
U literaturi stoji da jedan kvadratni metar sintetickog tepiha zagadi 10 km kvadratnih i da se kancerogenost povecava za 20% od toga.
U Bajmoku sva nekadasnja industrija je lozila svoj plasticni otpad (vestacka koza , krzno za cizme i otpadna koza sa lepilom) u pecima za centralno grejanje i davala narodu za lozenje a ostatak je bacen na bajmocku deponiju.
pa cak i lepija sa bakrnih zica koje su donosili iz suboticei paljenjem odvajali bakar na otpadu u centru bajmoka.Lepilo sadrzi takav otrov kad se zapali , nista opasnije covek nije izmislio. Uz odobrenje tadasnjeg subotickog ekologa kojem smo se obratili.
Deponija se nalazi u dolini nekadasnje ciglane vec oko 40 godina i cesto se pali. Dok je bio tanji sloj moglo se ugasiti. Sad je smece sabijeno u jedan deo. U dubinu ima oko tri metra a u visinu na nekim mestima ima i do tri metra.Plastika gori iz dubine. Povremeno kad zahvati celu deponiju je ogroman pozar koji vatrogasci iz Bajmoka i Subotice gase po citav dan.
Dubinski deo je nemoguce ugasiti bez razguravanja uporedo sa gasenjem,kako predlazu vatrogasci.
Danima dubinski gori i ispusta dim i gasove, pa opet zahvati celu deponiju, to se neprekidno ponavlja. Ovaj pozar se sporo resava kao da se zeli da deponija izgori sto je nemoguce po misljenju vatrogasaca i godinu dana da gori.
Sta bi bilo sa bajmocanima kad jedan kvadranti metar sintetickog tepiha zagadi 10 km kvadratnih zemljista. Zbog cega je kancerogenost povecana za 20 %.
Vatrogasci mogu izaci na intervenciju gasenja pozara ako je otvoreni plamen.
A pozar koji gori u dubini ispusta gasove i dim kad se vazduh ne krece , dolina smetlista, naselje rata ,zeleznicka stanica , Bajmok i okolne kuce se ne vide od guste magle, gasova i dima.
Najveci san bajmocana je da se ugasi pozar a deponija da se zatrpa ili odnese.
Opstina je napravila veliki korak , novo smece se odnosi svakog petka. A placat ce se uz ostale komunalne usluge kao u Subotici i svim drugim mestima.
Gas koji se oslobadja gorenjem plastike je tezak i ide uz povrsinu zemlje kao butan gas i moze otici vrlo daleko u nize terene, osetio se u Subotici i na Palicu.Gas ide odredjenom sirinom kilometrima u istoj koncentraciji sve dok se stvara.
Grupa bajmocana je bila na Palicu na terasi kod muskog stranda, tog dana pozar na deponiji u Bajmoku je eskalirao i tamo se osetio u istoj koncentraciji i jacini kao u Bajmoku.Kod osiguravajuceg zavoda na palicu to je vislji deo nije se osetio gas.
Pre 10 godina i ranije deca koja su stanovala u okolini i stanovima kod zeleznicke stanice su se organizovala u ekolosku patrolu zajedno sa ostalim djacima iz Bajmoka i pazili da se deponiaj ne pali (imali su igraliste pored deponije ), i prenosili roditeljima da se plastika ne sme loziti. Naselje zeleznicara kome je deponija bila na 5 – 6 metara se raselilo deca odrasla i otisla a deponija je i dalje tu. Nova deca rodjena u okolini su nemocna da se nose sa ovim. Trazim u ime dece u Bajmoku (radila sam sa njima 20 godina) da se ugasi vatra ,to je pozar , ne moze da ceka razne sednice i odluke apelujem da prevlada covecnost a ne novac.

Za grupu gradjana iz centra Bajmoka
Katarina Vojnic
0607636222