Čajanke, balovi i igranke, bili su česti u Subotici između dva rata. Zašto su onda popodnevne zabave u Gradskoj kafani ispod Gradske kuće postale toliko popularne da je mesto moralo da se rezerviše unapred?
Gradska kafana u Subotici
Subotica pre jednog veka. Grad se našao u novom kraljevstvu, a kako su nove granice još sveže, kod jednih tinja nada da je to privremeno, dok kod drugih traje oduševljenje južnoslovenskom državom. Stigle su nove političke stranke i donele podele koje su uvek prisutne kada je u pitanju borba za vlast. Uz sva nasleđena ideološka, verska, nacionalna, klasna i kakva sve raslojavanja, rekao bi neko da smo bili jedno društvo ispresecano uzduž i popreko. Kao sredstvo za međusobno prepucavanje služila je tadašnja štampa, što samo potvrđuje tu tezu.
Politički skup na Trgu slobode
Ipak, o jednoj stvari su novine složne i o tome svi pišu afirmativno. Postojalo je mesto i trenutak gde su svi bili zajedno i jednaki, okupljeni oko plemenite ideje. Reč je o priredbama koje su se zvale „Čokoladno popodne“ ili „Arpikina čokolada“.
Prelistavajući međuratnu subotičku štampu, Geza Gulka (1924 – 2001) primetio je izvesne kontradiktornosti kada su u pitanju nacionalne i političke borbe naspram svakodnevnog društvenog života, na koji kao da ništa nije uticalo. Novinari, čiji su listovi služili za optužbe i napade na neistomišljenike, našli bi se svi na svom, novinarskom balu, zabavljali se, zbijali šale karikirajući sebe i druge. Jedna konstanta u tom vremenu jeste i fenomen „Arpikine čokolade“.
Bilo je tih godina dobrotvornih društava i balova na kojima se sakupljala pomoć za one kojima je potrebna. Pa po čemu se onda razlikovao dobrotvorni žur u Gradskoj kafani, zvani „Čokoladno popodne“?
Najpre po tome što je ovaj, za razliku od drugih koje su pokretala nacionalna ili strukovna udruženja, organizovao jedan konobar. Arpad Rona, glavni kelner u Gradskoj kafani, režirao je, animirao izvođače, vodio konferansu na ovim popodnevnim zabavama, sa ciljem da se prikupe sredstva za siromašnu decu, bez obzira na narodnost. Svojim šarmom postigao je toliku popularnost da su se čak prodavale razglednice sa njegovom fotografijom, poput kakvog pevača ili glumca. Dolazili su gosti i iz drugih mesta pa je bilo neophodno unapred rezervisati mesto. Te zabave, na kojima se služila topla čokolada, počinjale su umetničkim programom, a završavale plesom.
Subotički korzo, dvadesetih godina
Iz novinskih članaka koje je prikupio Geza Gulka baveći se društvenim fenomenima (Rukovet 9-12/2000), saznaje se dosta toga. Programi na „čokoladama“ bili su raznovrsni, od klasične muzike i operskih arija, do zabavne muzike, baleta, recitovanja, pantomime… Bilo da je reč o profesionalnim umetnicima ili posetiocima, svi su nastupali bez honorara, iako je ovaj varijete i te kako imao komercijalni potencijal.
List Neven piše: „Kavana je bila dupkom puna najotmenije subotičke publike svih narodnosti…kao što je bio odličan aranžman požrtvovanog i šarmantnog našeg Arpike.“
„Kao otmen i spretan konferancijer fungirao je sam Arpika Rona“ (Neven)
„U Gradskoj kafani zajedno sa čokoladnim popodnevom održaće se veliki koncert čiji je režiser i duša Rona Arpad, glavni konobar plemenitog srca. Program: violina, srpske i mađarske solo pesme, pantomima, balet…“ (Bacskai hirlap)
„Eksluzivni su opet organizovali uspešnu igranku…Plesni parovi topili su se od sreće u igri wansteppa… Srećni su se opraštali uz obećanje da će se na 22. Arpikinoj umetničkoj večeri opet sresti.“ (Bacskai hirlop)
Dobrota se dokazuje u teškim vremenima ali se potvrđuje i svakog dana, pa makar to bila samo ljubaznost i srdačnost, kojom možemo ulepšati nekom dan i učiniti svet boljim.
Verovatno je da to neće ostati zabeleženo u knjigama koje se bave istorijom, ali će možda uticati na njen tok. Ko zna…
Rona Arpadu, „našem Arpiki“, uspelo je da ostane upamćen, a mi čuvamo uspomenu na njega.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Posmatrajući ove fotografije, zgrade u centru grada iz tih vremena, ljude i njihovo oblačenje, stiče se utisak kao da se radi o nekom velikom, važnom evropskom gradu iz tih vremena.
Slični gradovi takvog „kalibra“ kao Subotica tada, vremenom su višestruko povećali broj svojih stanovnika i razvili se u važne regionalne centre.
Nama subotičanima samo ostaje žal što je ona potisnuta u neku pozadinu i posle 100 godina ostala otprilike tolika kolika je i bila, a gradnja novih kuća, zgrada, ulica, (osim nekih izuzetaka) su tekle prilično stihijski i bez neke jasne vizije.
U ta vrimena Subaticom su setala otmena gospoda i grad je bio velegrad. Jednog dana ce se o ovim vrimenima pripovidat mozda cak i ovdi i onda ce se ova vrimena zvati sandwicharska gorka cokolada.
Mi smo od onda jedva uspeli da okrecimo 2 puta izgleda.
Najveći grad po broju stanovnika, u novoj državi KSHS bila je Subotica.
Istoričar
Kao da nije reč o Subotici, nego o nekom zapadnoevropskom gradu. Živelo se punim plućima, igralo, plesalo, a sve to u humanitarne svrhe. Sinoć se vraćamo iz Beograda, svratimo u Novi sad-pun grad mladih, starih, živo, pričaju, smeju se. Graja na sve strane. Ulazimo u Suboticu mračno, tišina koja para uši. Retko koji prolaznik. Naš grad je prelep, ali šta se desilo sa ljudima.Gde su? Čim padne prvi mrak ljudi se zavuku u kuće. Nemaju volju ili nemaju gde da izadju. Možda je i besparica u pitanju.Dok je vašar malo je drugačije u centru ali kad prodju praznici, sve isto..Fali „Arpikina čokolada“.
Hvala Lansky za sve članke i fotografije koje dokazuju da je Subotica bila nekada razvijeni velegrad. Vredni građani su radili, zabavljali se na balovima, nedeljom išli u bioskop i pozorište. Družili su se. Leti su tramvajem odlazili u banju Palić i kupali se u jezeru. A danas? Sa razlogom im bar malo zavidimo.
Bila su to stara lipa vremena. Subotica je bila prekrasna.
Treba pokazati gospodi koja je danas vode, neka se zapitaju…gde su i kakvi ljudi danas šetaju Suboticom.
@Ris
Ako sam dobro razumeo, u pitanju je 24. decembar. Vraćali ste se za Badnje veče, a tada je veliki broj Subotičana u kućama, za trpezama, sa porodicama i rodbinom. Možda bi to mogao da bude razlog neobične tišine na koju ste naišli.
@Subočan , da je samo to veče ne bih ni pisao, ali to je već godinama tako. Dodju mi gosti iz drugih mesta, kažu grad izgleda kao evakuisan. To je sada već hronično. Nije dobro ni za nas u zrelim godinama, a mladih mi je baš žao.