Autentični proizvođači paradajza u Subotici

Već 70 godina, četiri generacije porodice Dulić, tradicionalno se bave proizvodnjom i prodajom konzumnog, a poslednjih par godina ceđenjem i kuvanjem paradajza. U ponudi pored konzumnog paradajza imaju tri proizvoda, tri ukusa kuvanog paradajza. Prvi je takozvani „klot”, koji je bez ikakvih dodataka, čist paradajz, pogodan za dijabetičare.  Drugi ukus je sa dodatkom povrća (crni luk, beli luk, šargarepa, peršun, celer, i malo soli i šećera) koji je u rangu paradajz čorbe i treći ukus je za one koji vole malo ljuću hranu – pikant. Pored kuvanog paradajza proizvode i domaći ajvar.

—Mi smo autentični proizvođači paradajza u Subotici. Naša prva njiva se nalazila na lokaciji gde i sada živimo, na nekadašnjem Konjičkom putu. Za razliku od prodavaca na tezgama, koji prodaju robu bez deklaracije i uvoznog porekla, ne vode knjige polja i zaštite koje garantuju kvalitet i sigurnost proizvoda – mi imamo uspostavljenu kontrolisanu proizvodnju. Iako kao porodica uglavnom uspevamo da odradimo sve poslove vezane za gazdinstvo, po potrebi, zapošljavamo i nadničare. Takođe, došli smo do faze da zakupimo 5-6 parcela oko nas i pored paradajza i paprike sadimo i mladi krompir, kupus, kukuruz kokičar… kaže Uglješa Dulić, vlasnik porodičnog poljoprivrednog gazdinstva.

Godišnje proizvedu oko 25 hiljada litara paradajza, na početku sezone rade ceđenje, a sve ono što preostane kuva se i flašira u plastičnu i staklenu ambalažu, ali ne više od 5 hiljada litara.

—Prošle godine smo svu robu koja nam je preostala prodali „Gomex” –u, oko 4500 litara kuvanog paradajza, sarađujemo sa „Fruit bar”-om, raznim piljarnicama, prodajemo robu na pijacama, a radimo i distribuciju sveže hladno ceđenog paradajza po domaćinstvima.  Naši proizvodi se mogu pronaći i u dućanu domaće hrane „Ukusi tradicije”, a članovi smo istoimenog Udruženja.  Prisutni smo na svim Festivalima zdrave hrane, zimnice i povrća.  Prošle godine smo izlagali na „Winterfestu” u Subotici ali i na sličnom festivalu u Novom Sadu, Danima zimnice, Jesenjem sajmu povrća, Rakijadi u Ljutovu, gde smo jako dobro prošli, a pozvani smo ove godine i u Novi Kneževac na Dane mlade rakije. Takođe, par godina unazad redovni smo učesnici na Berbanskim danima na Paliću, kaže Dulić.

Pomoć Grada nikada nisu imali, ali nisu ni konkurisali. Podigli su kredit u banci radi kupovine opreme za navodnjavanje.

—Konkurisali smo u Novom Sadu, u Pokrajinskom sekretarijatu gde smo dobili subvenciju za jednu parcelu – za sistem „kap po kap”. Lokalna administarcija ima pravilnik, odredbu, da ne može da učestvuje onaj ko nije zastupljen, isključivo i neprekidno 12 meseci na njivi.  Trebalo bi da može da učestvuje svako ko ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo i ne duguje porez državi po nijednom osnovu. U Pokrajini je to omogućeno, dok je u Subotici to za sada neizvodljivo! Takođe, lokalna samouprava bi u interesu izvoza trebala da organizuje brendiranje proizvoda, da posedujemo zajedničko geografsko poreklo, da svi proizvođači rade po istoj recepturi, ambalaži i sa istom etiketom, i da se skupi količina koja je zanimljiva za izvoz. Neko to trebo da organizuje, a to bi trebala da uradi Regionalna privredna komora.  Mi radimo na brendiranju, na našim etiketama je izražen jasan opis proizvoda i sve je po zakonu. Jedino čega se bojimo je da će poljoprivredna gazdinstva uskoro da budu prevedena u jedan viši oblik, oduzimanja i nametanja nameta, umesto subvencija i podsticajnih mera.  Smatram da je ovo samo prelaz ka nekom vidu preduzeća, mimo volje proizvođača, kaže Uglješa Dulić.

Po rečima sagovornika, osim proizvodnje paradajza na otvorenom i plastenicima, prisutan je i uvozni, „plastični” – paradajz, koji je bezukusan i nažalost sve više dominantniji na tržištu.

—Potrebno je prisetiti se autentičnih sorti paradajza, kao i proizvodnje semena. Danas Evropska unija zabranjuje takav vid proizvodnje, regionlne sorte se izbacuju, sade se samo hibridi iz kojih se ne može vaditi seme… Mi se držimo tradicije i stare recepture, sorte Novosadskog jabučara koji odlično rađa na ovom području, Italijanskog šljivara, jedne američke sorte… Rasad sami proizvodimo, sami rasađujemo, i proizvodimo krajnji proizvod u saradnji sa preduzećem „Agroimpeks” sa Hajdukova koji ima sve uslove, doradu. Posedujemo sve sertifikate ispravnosti, zdravstvene i hemijske analize.  Uplatili smo kotizaciju, imamo i svoj bar kod, što niko još nije uradio u ovoj regiji, kompletno brendiran proizvod, od samog sejanja semena, branja, prerade, do finalizacije, do spremnosti ulaska u velike markete, sve po propisima. Mislim da možemo da služimo kao primer i model drugim proizvođačima, zaključuje Uglješa Dulić, vlasnik porodičnog poljoprivrednog gazdinstva „PG salaš” iz Velikog Radanovca.

Subotičke novine