Autodepo kao barikada

Leglo komaraca, leglo ambrozije, leglo pacova i ostalih štetočina nalazi se samo nekoliko metara od najvećeg naselja u gradu. Tačnije, dve potpuno različite površine deli samo Bajnatska ulica koja kao međa stoji između jedne uređene, izgrađene i doterane i druge decenijama zapuštene i ograđene.

Taj prostor je u predratnim planovima Koste Petrovića bio deo velikog „Narodnog parka“ u okviru kojeg je bilo i sletište, danas poznatije kao Gradski stadion. Deo Narodnog parka je realizovan kroz park na Prozivci a deo će tek biti realizovan uređenjem velike travnate površine u produžetku parka prema gradu. Međutim, sa druge strane Bajnatske, umesto parka predviđa se potpuno drugi tip sadržaja. Pored deponije, ali i TUŠ-a koji je pratkično dobrim delom zatvorio otvoreni prostor u pravcu Aleksandrova, potpuno zatvarenje tog prostora se može desiti ukoliko bi se izgradio Autodepo.

TUŠ u izgradnji 4.2008. godine

foto: shabani

Kanal duž nesuđenog parka

kanal

Plan Autodepoa na raskrsnici Bajnatske i Pazinske postoji već duže vreme, tačnije još od 2008. godine kada su u javnost prvi put izašle slike pomenute investicije.  Te 2008. godine se pisalo:

Za izradu idejnog i glavnog projekta za Auto depo tražene su tri ponude. Nakon razmatranja pristiglih ponuda odgovarajuća komisija je konstatovala da je D.O.O. „CON-BAU“ iz Subotice je ponudio najbolje cene. Izrada projekta košta oko milion dinara.

Na novoj lokaciji „Autodepo“-a planirana je izgradnja kamionskog terminala, gde će se obezbediti parking prostor za potrebe prevoznika. To znači da svi oni koji nemaju gde da parkiraju svoje kamione moći će da ih ostave na depou. Pored toga ovu uslugu će moći da koriste i vozači kamiona koja su u tranzitnom saobraćaju (blizina autoputa, obavezan odmor). Naravno tu će postojati i mogućnost pretovara robe u manja vozila, a sve to će omogućiti da kamioni ne prolaze više kroz grad, da se očuvaju kuće i sačuva asfalt na subotičkim ulicama, koji i nije predvidjen za tegljače.

U međuvremenu je JKP „Parking“ doživelo kadrovske promene i u periodu od tri godine je dva puta menjan direktor. U tom periodu nije bilo reči o ovoj pomalo zaboravljenoj investiciji. Poslednji u nizu direktora ponovo je pokrenuo ovo pitanje najavivši početak gradnje pomenutog depoa na površini od 2,9 ha. Postojeći koji se prostire na 0,5 ha će biti proširen.

Ukoliko se zaviri u Generalni plan Subotice može se primetiti da je na pomenutom placu u planu izgradnja saobraćajnice koja bi eliminisala jedan od dva semafora na Beogradskom putu i to onaj na raskrsnici sa Bajnatskom. Iz tog razloga potpuno je nerezonski da se krene sa izgradnjom autodepoa, ali je dozvola za proširenje odobrena a planirani autodepo će biti samo privremeno rešenje. Nadamo se da to privremeno neće ostati trajno privremeno.