Nagradu Udruženja likovnih umetnosti „Zlatno dleto” za 2022. godinu za najbolji rad iz domena trodimenzionalne forme u celogodišnjem programu grupnih izložbi udruženja, žiri u sastavu Predrag Kešelj, Rajka Bošković i Dragan Rajšić dodelio je Maji Rakočević Cvijanov za rad „Autoportret s vešom”. Rad u terakoti nastao je 2019. godine u okviru serije „Čistoća”. Ovo je prvo „Zlatno dleto” koje je stiglo u Suboticu jednoj umetnici.
Maja Rakočević Cvijanov (Foto: Igor Grandić)
– U seriji „Čistoća” radila sam autoportrete stanja u kojima stalno trpimo neke dužnosti i obaveze, dok nastojimo da održimo čistoću doma, tela i organizma, i to su situacije koje se dešavaju iznova i iznova. Iz skulptura od terakote preliva se veš, čaj, tuferi. Novi krugovi pranja i spremanja sudova, veša, skidanja šminke, detoksikacije organizma nikada ne staju. Pitanje je mere koliko određene stvari želimo da radimo u sopstvenom interesu, a koliko se one manipulativno upliću u našu stvarnost, čineći da vodimo borbu s nametnutim spoljnim uticajima. Skulpture su statične i smirene, jer sam želela da naglasim potrebu da vreme malo stane, da se ciklusi zaustave i zamrznu, pre nego što krenu novi delatni krugovi – kaže subotička vajarka.
Skulpture su, navodi, rađene u leto 2019. godine kada je bila učesnik simpozijuma „Tera” u Kikindi.
– U životu žongliram sa obavezama koje imam oko porodice, dvoje dece, posla, a u „Teri” sam imala sve vreme samo za stvaranje umetnosti. To je bilo idealno vreme jer simpozijum je sve obezbedio, i imali smo vremena za sebe da vajamo i bavimo se umetnošću. Iskustvo je bilo dragoceno i za mesec dana iznedrila sam nekoliko velikih skulptura. Ne samo što je meni mnogo lakše da oblikujem glinu, već se i žena vezuje za zemlju jer rađa, hrani, pruža stanište. To je bio razlog da odaberem zemljani materijal od koga ću vajati svoje autoportrete kojima sam prikazala rodne uloge dodeljene ženi u društvu patrijarhalnog diskursa – kaže Maja Rakočević Cvijanov, koja je zaposlena u Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Subotici kao vajarka i konzervatorka savetnica.
Nagrađeno delo imalo je neobičnu sudbinu: motivi njegovog stvaranja bili su duboko lični, a s druge strane, nastali su netom pred svetsku pandemiju koja je upravo naglasila važnost potrebe za održavanjem čistoće, ali sugerišu statičnost, nepomičnost koja je usledila u celom svetu. Tako se, još jednom pokazalo da umetnici, često i nesvesno, imaju posebno čulo za predviđanje događaja.
– Ono što je prethodilo i pratilo tu skulpturu „Autoportret sa vešom” i celu seriju „Čistoća” bila je mala votivna skulptura Higije koju sam takođe izradila u simpozijumu „Tera” u Kikindi. Da bih naglasila motiv čistoće, napravila sam još nekoliko primeraka Higije, koja je pratila veliku kompoziciju od terakote. Ona je akcentovala izložbu u galeriji „Iks vitamin” u Beogradu, pogotovo što je tri dana nakon otvaranja praktično bila zatvorena u periodu epidemije korone, u potpunom lokdaunu, dva meseca. I to je bio vizionarski momenat, kada je vreme stalo i mogli smo da se posvetimo svojim potrebama, čistoći, zdravlju, životu – dodaje umetnica.
Maja Rakočević Cvijanov je doktorand na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i u sklopu odbrane svog završnog rada nedavno je u Beogradu priredila izložbu „Ekstaza” u kojoj je pokušala da atmosferu nesputanog veselja i radosti, prepoznatljivu za kafane, poveže sa galerijskim prostorom.
– U svojim radovima često se bavim sopstvenim iskustvom i polazim od lične životne priče, koja prerasta u opštu, jer svi prolazimo kroz slična životna iskustva. Analizirajući određenu problematiku, vrlo često pomognem drugima da brže dođu do nekih rešenja i tako komuniciram kroz umetnost. Rad „Ekstaza” nastao je iz više razloga. Jedan je beleženje životnog perioda svog života, kao zrele žene čiji hormoni počinju da se gase, gde sam htela da izazovem prirodan efekat buđenja hormona kroz muziku, razgovore i ples i da to podelim sa drugima. Da napravim mali eksperiment da li to deluje. I dalje mi ljudi govore da imaju produženi efekat i da pevuše neke tradicionalne, balkanske pesme koje su zaboravili i prisetili ih se sa izložbe, što ih drži u dobrom raspoloženju. Drugo je bila moja želja da presečem poziciju koju istražujem više od 10 godina gde beležim svoju svakodnevicu i lično iskustvo rada i sagorevanja na poslu u seriji „Kancelarijski radnici” ili rada kod kuće, iz serije „Čistoća”, koji prikazuje nevidljiv i neplaćen rad, kao i serija „Porodične kompozicije” koja predstavlja rad majke sa decom. Dakle, stalno se provlači rad. Pomislila sam: zašto da ne napravim balans? Da u prostor i polje umetnosti unesem ono što mi je potrebno i da ja od toga dobijem, a ne samo da beležim trpno stanje i tradicionalno dodeljene uloge. Da napravim ravnotežu i dovedem zabavu u galeriju – kaže Maja Rakočević Cvijanov.
Godišnje nagrade ULUS-a biće uručene dobitnicima sutra na otvaranju „Izložbe nagrađenih radova 2022”, u Galeriji ULUS-a u Beogradu.
