Bahati poslodavci i uplašeni radnici

Vlasnik prodavnice smislio je originalno i za sebe isplativo rešenje: ukoliko se roba ne proda do isteka roka trajanja ili do datuma kada treba da je isplati, njenu vrednost skidaće sa zarade prodavaca.

.

Na ovakvo „poslovno rešenje“ reagovao je gradski ombudsman Zlatko Marosiuk, te su trgovci zaštićeni od nepravične odluke poslodavca. Marosiuk navodi i da je tokom 2011. godine ombudsmana posetila i grupa prodavaca iz jednog trgovinskog lanca tražeći zaštitu od najavljenih nezakonitih premeštanja, otpuštanja i neplaćenih prekovremenih radnih sati. Zahvaljujući Kodeksu dobre prakse usvojenom u gradskoj upravi, ombudsman je mogao da reaguje i pre nego što su radnicima ugrožena neka prava.

.

.

.

– Najviše pritužbi i u prošloj, kao i prethodnih godina, imali smo u oblasti radnih odnosa, a primetna je određena apatija i strah kod radnika, i sve veća, rekao bih, bahatost poslodavaca – kaže Marosiuk za „Politiku“.

.

Kao i prethodnih godina, on konstatuje da je i dalje najugroženije ljudsko pravo – pravo na rad. To potvrđuju i podaci da je u Subotici gotovo 11.000 nezaposlenih, a u Severnobačkom okrugu 16.500 ljudi je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Međutim, on veruje da je broj onih koji su bez posla i veći. Tako u najveće uspehe službe ombudsmana smatra povezivanje staža za radnike fabrike obuće „Solid“. Gotovo 400 radnika povezalo je između pet i sedam godina staža, što je za jedan broj njih značilo da i napokon mogu da dobiju penziju. Zbog administrativnih problema i začkoljica ceo postupak je trajao mesecima i bez pomoći ombudsmana teško bi se našlo rešenje.

.

– Za ono za šta je pre bio dovoljan jedan telefonski poziv sada je potrebno i desetak puta zvati i intervenisati se – ističe Marosiuk.

.

U prošloj godini pokrenuta su 932 predmeta, a kancelariji na prvom spratu Gradske kuće obratilo se više od hiljadu građana. U poslednjih šest godina od kada radi kancelarija zaštitnika građana na njena vrata su zakucala 7.404 građanina tražeći pomoć. Osim prava na rad i prava koja proističu iz rada, ono što najviše muči građane jesu imovinsko-pravni odnosi. U velikom broju slučajeva besplatnu pravnu pomoć pružaju im subotički advokati koji, kada je to potrebno, oštećene zastupaju na sudu.
.
Kada je reč o radu javnih preduzeća i upravnih organa grada, tokom prošle godine Subotičani su se najviše žalili na „Toplanu“.

.

Tako je uz pomoć ombudsmana rešen 20 godina star problem u naselju „Tokio“ u centru grada gde u jednoj višespratnici od sedmog do devetog sprata nije postojao glavni vod, dok je desetak građana napokon uspelo da se „skine“ sa sistema toplovoda.

Zahvaljujući angažovanju ombudsmana priprema se izmena odluka u pojedinim komunalnim preduzećima, a nadaju se i da će im republička služba katastra uvažiti zahtev da svoja rešenja ne izdaju samo na ćirilici već i na zvaničnim jezicima sredine.

.

U praksi ombudsmana posebno mesto zauzimaju „nevidljivi ljudi“, sugrađani bez legitimacije. Većinom je reč o Romima izbeglim sa Kosova kojima identitet „vraćaju“ u saradnji sa kolegama i matičnim službama iz Niša i Kruševca, a nedavno je rešen i specifičan slučaj mladića koji je pre 21 godinu rođen u Libiji dok su mu roditelji tamo radili kao lekari i koji je tek sada dobio izvod iz matične knjige rođenih, i to u trenutku dok je u Libiji besneo građanski rat.

.

Kancelarija ombudsmana iz budžeta dobija 7,8 miliona dinara, što uglavnom odlazi na zarade tri zaposlena pravnika. Prema izveštaju OEBS-a koji navodi Marosiuk, ova kancelarija ocenjena je kao najjača kancelarija lokalnog ombudsmana.

.

Izvor: Politika