Banjanje u Panonskom moru

Meštani Pačira, sela između Bajmoka i Bačke Topole, imaju svoje parče mora. Na kraju sela na blago zatalasanom terenu, u delu koji meštani zovu Bagremar, izgrađeno je veštačko jezero i napunjeno vodom u kojoj ima i fenola, pa je zato ružičaste boje.

Predsednik saveta Mesne zajednice mr Zoltan Sombati pokazuje nam nalaz balneologa koji su pačirsku vodu svrstali u jako mineralizovane hipertermalne vode: – Ovo je praktično more, voda je topla i u litru vode ima čak 22 grama soli.

Uvereni da stvaranje banje u selu od oko 2.700 duša nije utopija, Pačirci su uporno pisali projekte, strpljivo sakupljali novac, da bi nakon četiri godine na površinu izvukli deo Panonskog mora.

– U 2009. godini mesna zajednica je finansirala projekat istraživanja termalnih bušotina za koji smo od Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine dobili 30 miliona dinara. Na dubini od 1.400 metara došli smo do lekovite vode od oko 72 stepena Celzijusa, što je potvrdilo da imamo osnova za pravljenje banje – dodaje Sombati.

Za početak, ipak, trebalo se zadovoljiti skromnijim rešenjem. Iskorišćena je blaga depresija tla nedaleko od bušotine, urađena je drenaža, postavljene zaštitne folije, nasut šljunak i stvoreno je jezero. Oko njega, po nacrtu arhitekte Zoltana Valkaija, izgrađeni su prvi objekti za prihvat kupača, kabine za presvlačenje i ugostiteljsku ponudu. – Ovde je do sada uloženo 15 miliona dinara, od mesnog samodoprinosa i od ulaganja za kapitalne investicije iz budžeta Bačke Topole – kaže predsednik Mesne zajednice.

Jezero je veličine 2.000 kvm, 65 puta 35 metara, najveća dubina je 1,5 metara, a toplota vode u jezeru je od 32 do 34 stepena Celzijusa. Čitav kompleks prostire se na 1,5 hektara, a pod objektima je oko 250 kvadrata. – Naša želja je da se ovo kupalište i banja koriste čitave godine, zato smo već napravili projekat za novi zatvoreni deo od oko 500 kvadrata, za šta nam je potrebno oko 25 miliona dinara i sada smo u postupku javne nabavke za izvođača – nastavlja Sombati.

Već postoji idejni plan za izgradnju banje sa nekoliko bazena, saunama, i svim pratećim sadržajima, ali za tako nešto potrebno je i ulaganje od oko tri miliona evra. Zbog toga Pačirci sada pišu projekte kako bi konkurisali kod IPA fondova.

Pačir je poljoprivredno selo, nema nijednu fabriku ni pogon, meštani koji su radili u fabrikama u Subotici ili Bačkoj Topoli, sa njihovom propašću vratili su se na njivu, ali mnogi su ostali nezaposleni. Procenjuje se da se od poslednjeg popisa pre tri godine bar deset odsto stanovništva odselilo. Ovde se ipak, nisu pomirili sa ulogom sela koje umire. Pačir ima svoju lokalnu televiziju, mali sportski centar, industrijski inkubator, a sada i banju. Život mesta polako se menja, pa Sombati kaže kako nakon što je „proradilo“ jezero, meštani dolaze po podne da se kupaju u lekovitoj vodi, a u Pačir tokom vikenda dolaze i mnogi iz okolnih mesta, od Subotice pa do Beograda.

Iako je do pre nekoliko godina izgledalo gotovo neverovatno da će Pačir imati banju sa lekovitom termalnom vodom, širenjem kupališta i meštani se spremaju za dolazak turista u selo koje je, kako kažu, sposobno da proizvede i mesa, i rakije, i povrća – i da ugoste i da iznesu na tržište.

Politika