Bar kod – žig zveri ili san o izobilju

„On (Antihrist) će primorati i male i velike, bogate i siromašne, slobodne i robove, da dobiju oznaku na desnoj šaci ili čelu i niko ko nema oznaku zveri ili broj njenog imena neće moći ni da kupuje ni da prodaje“. Otkrovenje 13:16-17

Znao  je Lou Cypher da ćemo teško pristati da nam on udari svoj žig na čelo pa je svoje tri šestice perfidno smestio na svaki proizvod koji je predmet trgovine. Tako je nastao bar–kod. Prva je to razotkrila  Mary Stewart Relfe u svojoj knjizi „ The new money system 666 ″, iz 1982. godine.

Ako smo mi ikad bili bliži đavolu, bilo je to baš tih godina, krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih. Iz prodavnica je nestalo uvozne robe, pa čak i domaće koja je u sebi imala uvozne sastojke.

Naši proizvodi na pakovanju nisu imali bar-kod, međutim, ponešto smo saznavali o tome. Ne o žigu zveri nego o svrsi tih crnih paralelnih linija promenljive širine.

Kada je nešto na sebi imalo bar–kod, to je bio znak da je reč o robi donetoj iz inostranstva, dakle kvalitetnoj i retkoj. Generacija koja je bila spremna da “proda dušu” za Koka kolu u limenci ili original Levis, Brooklyn žvake i slično, znala je detalje po kojima se prepoznavala prava stvar.

Krokodil je zevao sa svake turske La Costa majice toliko da se sa meseca videlo o čemu je reč. Lažni Zippo, Ray ban i ostale kopije nisu bile toliko uverljive kao što je to danas. Zato se svaki dinar uložen u ORIGINAL, višestruko isplatio. Ceo grad je video kada imaš nešto pravo na sebi.

Bilo je to vreme stabilizacije. Proklamovana politika štednje za vreme predsednice Vlade Milke Planinc, imala je za posledicu odsustvo nekih proizvoda u prodavnicama. Od kraja sedamdesetih, pred građane se postavila dilema: da li je bolje imati para i poluprazne prodavnice, ili pak izobilje u dućanima ali tanak buđelar. Nikad dobra ponuda i dobra plata u isti čas.

Bar–kod, ako već nije bio žig Velike zveri, bio je rđav jer je često kvario likovni izgled pakovanja proizvoda. Međutim, nama koji smo bili još daleko od kasa sa čitačima za to čudo, odnosno skenerima za bar-kod, đavo je bio zavodljiv. Sugerisao je: Ja sam onaj pravi i najbolji.

Osuđeni na obične registar kase, kod nas su se cene na robi do kraja dvadesetog veka ispisivale hemijskom olovkom.

Najposle smo ipak dočekali savremene supermarkete sa izobiljem proizvoda. Upravo one za kojima su žudela deca socijalizma. I pored toga, malo ko u tome danas uživa. Šta više, traže se stari, provereni brendovi. Očajavali smo smo kada je u ponudi bila samo jedna-dve marke piva, a danas tražimo upravo tog “Jelenka” među desetinama drugih na polici.

Oduvek su nam govorili da konzumerizam donosi samo kratkotrajno zadovoljstvo. Ipak, morali smo to iskustvo sami da steknemo.

Lansky