„On (Antihrist) će primorati i male i velike, bogate i siromašne, slobodne i robove, da dobiju oznaku na desnoj šaci ili čelu i niko ko nema oznaku zveri ili broj njenog imena neće moći ni da kupuje ni da prodaje“. Otkrovenje 13:16-17
Znao je Lou Cypher da će teško da nam udari svoj žig na čelo pa je svoje tri šestice perfidno smestio na svaki proizvod koji je predmet trgovine. Tako je nastao bar – kod. Prva je to razotkrila Mary Stewart Relfe u svojoj knjizi „ The new money system 666 ″ iz 1982. godine.
Ako smo mi ikad bili bliži đavolu, bilo je to baš tih godina. Iz prodavnica je nestalo uvozne robe, pa čak i domaće koja je u sebi imala uvozne sastojke. Kada je nešto na sebi imalo bar–kod, to je bio znak da je reč o robi donetoj iz inostranstva, dakle kvalitetnoj i retkoj. Generacija koja je bila spremna da proda dušu za Koka kolu u limenci ili original Levis, All star, Brooklyn žvake i slično, znala je detalje po kojima se prepoznavala prava stvar. Turski krokodil je zevao sa majice toliko da se sa meseca videlo o čemu je reč. Lažni Zippo, Ray ban nisu bili toliko uverljivi kao što je to danas. Zato se svaki dinar uložen u ORIGINAL, višestruko isplatio. Ceo grad je video kada imaš nešto pravo na sebi.
Bilo je to vreme Stabilizacije. Proklamovana politika štednje za vreme predsednice Vlade Milke Planinc, imala je za posledicu odsustvo nekih stvari u prodavnicama. Od kraja sedamdesetih se pred građane postavila dilema: da li je bolje imati para i poluprazne prodavnice ili pak izobilje u dućanima ali tanak buđelar. Nikad dobra ponuda i dobra plata u isti čas.
I plata i puna prodavnica: Trgopromet na Palićkom putu početkom sedamdesetih
Ispred Dragstora: Mlečna čokalada sa celim lešnikom – osamdesetih postojala samo u mitovima
Bar – kod, ako već nije bio žig Velike zveri, bio je rđav jer je često kvario likovni izgled pakovanja proizvoda. Međutim, nama koji smo bili daleko od kasa sa čitačima za to čudo, đavo je bio zavodljiv. Sugerisao je: Ja sam onaj pravi i najbolji.
Osuđeni na obične kase, kod nas su se do kraja dvadesetog veka cene na robi ispisivale hemijskom olovkom.
Robna kuća na Paliću 1971. godine:
Tehnika
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Hoće li i ljudi imati uskoro svoje bar kodove??
Skinuto sa interneta 31.01.2015.
„ČIPOVANJE LJUDI budućnost je već stigla u Švedsku
Felisio da Kosta, čija je kompanija jedna od onih koja posluje u okviru „Epicentra“, prislanja svoju ruku na čitač pored ulaznih vrata, koja se automatski otvaraju. Istim principom otvara kancelariju, pristupa fotokopir mašini i slično.
Sve to zahvaljujući čipu usađenom ispod kože, a koji se zove RFID (radio identifikacioni čip). Ovaj čip veličine zrna pirinča nalazi se u njegovoj šaci.
Uskoro će svih 700 zaposlenih u ovoj kompaniji dobiti priliku da se čipuju, po sopstvenoj želji naravno. Pored funkcije otključavanja, moći će i da plaćaju račune u obližnjim kafićima i prodavnicama.
Čip se ubacuje u prostor između palca i kažiprsta, a ubrizgava se specijalnim špricem.
…..
Dok neki protiv čipovanja nemaju ništa, drugi ovo sjedinjavanje sa tehnologijom smatraju kao isuviše brzo, možda čak i jezivo. A gledajući na to koliko se stvari vrtoglavo promenilo samo u poslednjih 20 godina, Sjobaldova teorija da će doći dan kada će nam ugrađivati čipove ispod kože – uopšte ne deluje tako nemoguće. „
Otkud to sad osamdesete u rajskom komunizmu bajnom nisu bile dobre, nego su i cokolade i ostale stvari bile samo mislena imenica? Bila je misaona imenica i struja, posto je nje izuzetno retko bilo osamdesetih godina zimi….
Moram priznati da je ovaj sajt sebe oduvao svojom naglim odbacivanjem komunizma kako zvezde vodilje….
Hteo sam vam poslati moj Nickname u formi EAN barcoda. Nazalost nije mi uspelo, izgleda da jos nisam postigao odgovarajucu tehnicku zrelost za takav poduhvat. Pracovek je najverovatnije u svojoj pecini drhtao od straha pred munjama i gromovima, i taj meteoroloski fenomen pokusavao sebi objasniti kroz neku formu primitivne religije. Savremeni covek nije mnogo dalje dospeo, i tako stvari koje ne razume pokusava takodje objasniti kroz neku formu laicke i subjektivne religije. Jos od starine nam je poznata sentenca koju izgovaramo kad nam nesto nije jasno i izaziva nelagodnost, onda obicno kazemo „Nije to bez vraga“ Tako je i EAN -cod dospeo u vezu sa Necastivim. Takvo misljenje je vrlo siroko rasprostranjeno medju masama, i onda naravno gde je opasnost, tu ni spasioci nisu daleko. U svojoj brizi za covecanstvo oni su nesebicnim samopozrtvovanim naporom nasli resenje u borbi protiv djavolje rabote. Ponudili su covecanstvu spasonosni flomaster sa kojim je dovoljno preci preko barcoda, i svaka opasnost je time otklonjena. Spasonosni flomaster se moze nabaviti porudzbinom uz placanje unapred za vrlo pristupacnu i bagatelnu sumu od svega 80 €. Istina ima i onih ljudi koji tvrde da se isti flomaster moze kupiti u prodavnici skolskog pribora za 2 €, ali oni najverovatnije nemaju pojma o cemu se radi, i otvorenih ociju srljaju u propast.
Sam EAN-cod je za sve one koji imaju posla sa robom, magacinima, lagerovanjem, transportom, trgovinom, proizvodnjom, i logistikom svake vrste, jedan blagoslov od neprocenjive vrednosti. Rad sa tim kodom olaksava i ubrzava njihov rad i on je tek samo jedna prva stepenica ka jos ranije nezamislivim radnim operacijama. Masinsko citanje, skeniranje, sada ulazi u novu fazu i vec se u nekoliko gradova eksperimentise sa novim nacinom naplate kupljene robe u samoposlugama. Cilj je da musterija vise ne vadi kupljenu robu iz kolica i stavlja je na pokretnu traku na kasi, nego da zajedno sa kolicima prolazi kroz neku vrstu, nazovimo to – kapije, slicno kao kontrola metala na aerodromima, gde bi se odjednom skenerom obuhvatio citav sadrzaj kolica i naravno musterije, ako mu je greskom nesto slucajno zalutalo u dzep. Nakon toga displej pokazuje sumu koja treba da se plati, i placanje sledi naravno bez gotovine dakle, preko kartice ili pomocu smartfona. Prve takve kase su postavljene u nekom prodavnicama, naravno uz one klasicne, i musterije mogu da biraju i polako se privikavaju na buducnost. Medjutim koliko god da je tehnika napredovala, obicna inventura po magazinima ili prodavnicama, jos uvek ide pomocu papira i olovke. Da bi se utvrdilo stvarno i cinjenicno stanje i kolicina robe na lageru potrebno i danas kao i u vreme Poncija Pilata fizicko prebrojavanje svih postojecih artikala. Dakle i savremena tehnologija ima svoje granice. Barem za sada.
ko u rajskom komunizmu bajnom nije ziveo nema sta da komentarise posto je jos bio u tatinoj kesi
Moj stav i moje misljenje je da je doslo vreme da se moderator ozbiljnije pozabavi pitanjem mentalne higijene na ovom portalu.
Što se tiče rubrike Stari grad, imam dosta usmenih primedbi na uplitanje politike u teme koje treba da probude sasvim drugačiju diskusiju i uspomene na prošle dane.
Jeste da politika ima veze sa svakim ćoškom naše memorije ali bar u ovom delu bi trebalo da se suzdržavamo od niskih strasti. Zato ću se potruditi ubuduće da ne dozvolim ružne komentare i provokacije, jer sam i sam video kako su neki zanimljivi forumi na internetu utuljeni jer su najagresivniji razjurili one umerene i upropastili celu stvar.
Politika sama po sebi je neraskidivi deo nasih zivota. Problem nastaje kada izvesna publika sa vrlo izrazenim imunitetom na skolovanje i visoko rezistentna na svaku vrstu obrazovanja, pocinje da politizira, pri tome nema ni najosnovnijih znanja o temi, vrlo nizak stepen kucnog vaspitanja i totalnu nesposobnost i nepoznavanje tehnike izrazavanja vlastitog misljenja, elementarne tolerancije i minimalnog respekta prema drugim ljudima, tj.sagovornicima. Jos gore od samog neznanja je polovicno znanje. Takva situacija nije samo „privilegija“ ovoga portala nego se moze poslednjih godina primetiti mnogo sire i toi na onim internet-portalima koji su nekada slovili za bastion nacionalnog intelekta, liberalizma i opste tolerancije misljenja. Komentatori cesto u nedostatku valjanih argumenata predbacuju jedni drugima „nepismenost“ i drze predavanja o pisanju malih i velikih slova, a da pri tom ni jedni ni drugi nisu u stanju da se artikulisu u pisanoj formi. Sve se svodi na ordinarno vredjanje i sirovu verbalnu agresivnost. O politici se moze govoriti bez ustrucavanja, ali iskljucivo sa fundamenta poznavanja materije o kojoj se govori, kao i najelementarnijih postulata medjuljudske komunikacije. Ne zelim da ulazim u pojedinosti i da navodim pojedince i njihove „bisere“ koji su cisti rezultat funkcionalne nepismenosti, odnosno nesposobnosti razumevanja procitanog teksta, sto opet ima za posledicu nesposobnost adekvatnog i valjanog repliciranja. Internet jeste demokratska sloboda izrazavanja, ali ne i sloboda duhovnog zagadjivanja covekove okoline.