Kada je, krajem šezdesetih, podignuta Hala sportova, napravljen je ubrzo iza nje i otvoreni olimpijski bazen, što je bio veliki poduhvat u momentu kada je grad ostao bez kupališta Palić. Pokrivanje bazena ili izgradnja još jednog, ali zatvorenog, ostavljeno je za neku od narednih godina. Na taj dan se čekalo četiri decenije.
Da li je tada bazen mogao biti napravljen u Hali sportova a, na primer, sazidana neka nova sportska dvorana za potrebe sportista i publike koja dolazi na utakmice? Evo kako bi izgledao bazen u Hali sportova:
Na slikama je bazen u Beogradu koji se nalazi u okviru sportskog centra „Milan Gale Muškatirović“. Taj objekat je „mlađa sestra“ ove subotičke hale, sagrađena četiri godine kasnije (1973) a tvorac, odnosno projektant je isti – akademik, profesor Arhitektonskog fakulteta Ivan Antić (1923–2005).
Kada se danas prave zatvoreni bazeni, verovatno je važnija energetska efikasnost od velikih staklenih površina koje kupačima pružaju atraktivan pogled na, recimo zimske pejzaže, kako je to nekada bilo moderno dok je još grejanje bilo jeftino. To ideju o ovakvom preuređenju subotičke hale sportova još više udaljava od stvarnosti ali nas ne sprečava da fantaziramo.
Subotica sada ima moderan zatvoreni bazen, međutim, za grad u zemlji prvaka sveta u vaterpolu i plivačkih šampiona, ne bi bilo puno da ima i dva takva.
Hala sportova na kraju Radijalca danas ostaje nerazumljiva posmatraču koji želi da shvati kako je ona trebala da bude uređena u originalnom projektu, jer dograđivanje dodataka oko nje, pregrađivanje unutrašnjosti i montaže raznih konstrukcija poslednjih 35 godina, jesu samo improvizacije a ne završavanje neke celovite ideje.
Odgovor na ovo pitanje donekle donosi saznanje da je današnja Hala sportova sagrađena kao sajamska hala a da su sportisti u njoj, tih prvih dana bili tek podstanari.
Hala je u vreme gradnje zamišljena kao komercijalni prostor koji će poslovati rentabilno. Sajmovi, kao privredno komercijalne smotre, zatim festivali, koncerti i manifestacije, trebali su da donesu profit. Plan je bio da u toku godine ostane što manje praznih dana, dok su sportisti dobrodošli, ali je jasno da većina klubova ne može ostvariti dobit.
Izgradnja Sajamsko sportske hale u Subotici
Kaže se tada : “Cena njenog korištenja će najverovatnije biti iznad finansijskih mogućnosti većine klubova koji će nastupati pod krovom hale. Računa se zato, da će „Subotički Sajam“ biti spreman da sportistima našeg grada upravo na tom planu izađe u susret. Sport bi dakle morao da bude u beneficiranom položaju, odnosno velike sajamske priredbe bi na izvestan način bile patroni sportskim manifestacijama.”
Halom tada gazduje “Subotički Sajam” i Opština.
Novogodišni vašar, Sajam zanatstva i domaće radinosti, kućnih potrepština, sportskih i kamping rekvizita, izložba voća povrća i cveća…
Unutrašnjost hale sedamdesetih godina
Hala sportova, kada je stvorena, postala je jedan od vizuelnih simbola Subotice. Atraktivan primer moderne arhitekture, postao je obavezan detalj na ilustracijama silueta grada pored starih gradskih tornjeva i onih solitera čiji prozori svetle u noći. Za decu, nedosanjan san da se spuste sankama ili skejtom niz zakrivljeni krov.
Gradovi kao Subotica, nemaju javna zdanja onog ranga, kada njihovu gradnju dobijaju čuveni graditelji i kada su to arhitektonski primeri za udžbenike. Zato je šteta što Hala sportova više nije vidljiva. Perspektiva odakle je njena spoljašnjost dominirala, likvidirana je iako je sva sila bila u tom krovu zvanom hiperbolični paraboloid.
Njena “sestra” u Beogradu je detaljno rekonstruisana 2011. godine.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
U hali sportova treba napraviti klizaliste,svakako ne moze da se zagreje a i ako malo prokisnjava nije problem. Za dvoranske sportove napraviti novu, adekvatnu halu jer ovako nemamo ni redovnu halu ni zatvoreno klizaliste.
Podržavam svaku borbu protiv pilećeg pamćenja.
Uvek je dobrodošlo podsećanje na vremena kada su društvo vodili ljudi sa znanjem i iskustvom kao opomena i putokaz kakve ljude društvo treba da podržava u budućnosti.
Naša tragedija je što se radi upravo suprotno od normalnog, dakle nenormalno. Takvi su i rezultati.
Uvek se pitam kako je neko mogao da napravi tako nefunkcionalan objekat koji je trebao da zadivi na prvi pogled. I ko je mogao da ga smesti na takvu lokaciju. Kako nekome ko dolazi u Suboticu da objasniš kako se stiže do hale. Ili bazena, ili Građevinskog fakulteta. Sve to je trebalo smestiti neposredno pored puta koji od Palića ide kroz i izlazi iz Šandora. Za halu ili bazene idealna lokacija je tamo gde je bila Gloria pumpa. Veliki prostor, pored puta, mogućnost za veliki parking. Slično je i sa novim pozorištem. Što ga ne grade na mestu kvantaške pijace? Da jednim velikim i značajnim objektom i javnim prostorom oko njega povežu centar i Prozivku. Ali ko brine o tome? Urbanisti i zaštitari. Pa vidimo kako se grad skupio između Zmaj Jovine, Maksima Gorkog, Tga žrtava fašizma i Bose Milićević. A srušili su dve Rajhlove kuće da izgrade još jednog mastodonta na uglu Đure Đakovića i Vase Stajića i da još malo doprinesu haosu u gradu. Stručnjaci!
Sa bazenima je problem vlaga, hala sportova sa ovakvim krovom tesko da bi bila podesna za tu namenu. Kod nas cak i kad se nesto napravi vise niko ne zna da odrzava. Zbog loseg oluka dopusti se da propadne fasada i krov. Ona jeftina kocka koja je dogradjena zaista upropastila vizuelni izgled hale
U Topoli ista je situacija ako Vas to cmalo umiri, izgradili su stadion sred centra grada, unistili su ostatak Fernbach parka koji bi bio Evropska senzacija ako se sacuva, kada se igra utakmica u okolini u svakoj ulucici svudge parkiraju…A kod vasarista pored ima jedan ogroman prostor dovojno mesto za parkiranje i ne blokkiraju automobile na glavnom putu oni koje ulaze u stadion…Mirno bi moglo obavittise seve ali STADION je trebalo ugraditi u centar i unistila je skroz okolo sve
YU
MI NEMAMO ISPRAVAN GRADSKI BAZEN, NIJED NEBI SMEO DA RADI AKO BI SE POŠTOVALI PROPISI. A ISTO JE I SA HALOM SPORTOVA. NA STAROM BAZENU CURI VODA PRKO ELEKTRIČNIH INSTALACIJA-NAJVAŽNIJI RAZLOG DA SE ZATVORI.NA SVM OBJEKTIMA INSTALACIJE SU MIMO STANDARDA.
DA SE INSPEKCIJA DRŽI PROPISA TREBALO BI SVE DA ZATVORI. NEĆE POLITIČARI ODGOVARATI AKO SE ŠTA DESI NEKOM OD POSETILACA.
A POSEBNA PRIČA JE O KONCENTRACIJI NATRIJUMHIPOHLORIDA NA BAZENIMA I ČISTOĆA VODE. BLIŽNJE NEPUŠTAM NA BAZEN
Hala u Beogradu zvala se „25.maj“, prvi put sam u njoj video 70-tih godina kako je atraktivno kada se u vodi upale reflektori, dok napolju pada mrak. Uvek je puštana dobra muzika. Nalazi se kraj Dunava, a Zemun je zapadno od ove hale, pa crvenilo zalazećeg sunca fenomenalno podrhtava na talasima, a zemunski kej bude kao nosač te lopte. Fenomenalno mesto je bilo, mnogo puta sam tamo odlazio na plivanje, a u okviru toga, bio je odličan restoran, koji je imao galeriju sa koje se video bazen.
Fantastično je kako je nekom mračnom umu palo na pamet da zakloni pogled na halu sportova i postavi plavi bezoblični sarkofag uništavajući nešto što je imalo zaista dobro isplaniranu estetsku celinu (Radijalni put sa čijeg se početka lepo videla originalno oblikovana dvorana hale sportova). Još mračniji um je dozvolio da se da morbidna ideja i sprovede u delo. Ali najmračnije je to što se niko nije pobunio protiv te šalabajzerske kocke (ili kvadra, ako baš treba da budemo precizni). I to sada stoji tamo, kao simbol svega onoga lošeg što nas je zadesilo poslednjih decenija, kao spomenik totalnom pomračenju uma koje svakodnevno doživljavamo. I neka stoji, neka nas podseća na to da smo mi sami dozvolili ovako gargantuovske razmere sunovrata. Kada dođu generacije onih koji će shvatiti šta smo dozvolili i ukloniti to ruglo, tada će se javiti nada da idemo ka nečem boljem
Za odgovor se možete obratiti g.Matkoviću – ta kocka bi trebala da bude dom stonotenisera.
Dragi moji,
Svet, koji mi, dinosaurusi pretekli iz XX veka poznajemo, više ne postoji, ni kod nas, ni u svetu. To što su tu ostale infrastruktura, putevi zgrade, … ne znači da taj svet još postoji. A to, što se ruši, dograđuje, pregrađuje, … ne znači da nove generacije ne shvataju mudrost i znanje naših predaka, već znači da nove generacije NE HAJU za te stvari. Za njih naš svet predstavlja zatvor, u kom su njihove ideje ograničene, pa je odatle i histerična snaga rušenja svega što postoji, od zgrada, do ideja koje su ih gradile.
Ova generacija nema ni znanja ni želje da nastavi da gradi svet na idejama svojih predaka. Ne, oni misle da mogu sve mnogo bolje nego što su naši preci mogli (iako me naš mali kućni Titan ubedljivo uverava da piramide nisu podigli ljudi, već vanzemaljci, što me ne čudi, jer on ne bi znao da sklepa ni jednostavnu kućicu za psa), pa da ih ova infrastruktura guši …
Meni je drago da je judski vek toliko kratkog trajanja i da ću ja, uskoro, napustiti ovaj svet. Zamislite agoniju posmatrača kretanja ovih novih misli i ideja o destrukciji …