Bekstvo iz ZOO vrta

Jedan od subotičkih urbanih mitova jeste bekstvo kengura iz palićkog Zoološkog vrta. Kada je bežeći stigao do glavnog puta, udario ga je svojim autom vozač na proputovanju kroz ovaj kraj. Iznenađenju nije bilo kraja kada je shvatio da je zgrazio životinju vanevropskog porekla, a kada je došao saobraćajac crn kao Afrikanac – vozač je seo na tur.

Ova legenda utemeljena je na istinitim događajima koji se nisu desili u isto vreme pa je tako ova priča dobila na snazi. Istina je da imamo saobraćajca sa afričkim korenima, a to da je kengur pokušao da se domogne slobode, samo je jedan od više očajničkih pokušaja raznih životinja zatočenih u ZOO vrtu.

Lavica Jelena

Bio je 19. avgust 1963. godine kada su, ujutro oko sedam časova, upravnik Zoološkog vrta i čuvar Peter Molnar, osetili su da su životinje u uznemirene. Krenuli su u pravcu kaveza sa lavovima a kad su se približili, imali su šta da vide. Lavica Jelica se nalazila na krovu i tražila pogodno mesto za skok. Usledilo je strateško povlačenje i poziv Narodnoj miliciji.

Dok organi reda nisu stigli, dva lava iz kaveza su takođe pokušavala da izađu kroz rupu koju je napravila Jelica. Tri šipke na krovu su bile iščupane i lavovi su planirali veliki beg.  Ostalo je nejasno kako je  zver teška 200 kilograma uspela da razvali šipke. Za lavicu je to bila kobna odluka. Milicija ju je ubila automatskim oružjem. Ipak, izbegnuta je mnogo veća šteta zahvaljujući činjenici što je bekstvo odmah otkriveno i što u vrtu još nije bilo gostiju.

Grad koji se bojao zalaska sunca

Iako zmije ne odlikuje brzina i ne pokazuju toliko želju za slobodom, iskoristiće priliku za bekstvo makar ih to koštalo lagodnog života na račun gradskog budžeta.

Nestanak velikog pitona iz ZOO vrta 1966. godine, uznemirio je celu Jugoslaviju. Najpre je izdato samo kratko saopštenje i upozorenje za stanovnike naselja Palić. Kako su dani prolazili a potraga nije davala rezultate, nemir se uselio među stanovnike Subotice i okoline. Staze u ZOO vrtu su posute peskom, ne bi li gmizavac noću ostavio trag ali – ništa.

Na Paliću, šezdesetih

Strah i nelagoda su rasli kao plima. Negde napolju je opasni piton! Stizala su upozorenja da su deca u opasnosti, posebno ona u poljima, koja su bez nadzora za vreme poljoprivrednih radova. Svi jugoslovenski listovi prenose tada da je gmizavac dug 4 metra na slobodi.

Nešto je popilo mački mleko, neko je video nešto sumnjivo, gleda se pod krevet, postavljaju se mreže… Raspisana je i novčana nagrada od 20 000 dinara. Kako su u strahu velike oči, krenule su vesti i iz drugih delova Jugoslavije. Jedan vozač je kod Stare Pazove izašao iz kamiona da pomeri nekakvo drvo sa puta, međutim, ono što je mislio da je grana – otpuzalo je u kukuruz! Iz Banjaluke javljaju da je piton uočen kako pliva u reci Vrbas, u Mostaru je viđen kako leži na obali Neretve a neki Apatinci su sigurni da su ga spazili u Dunavu… Život na Paliću je zamro, pogotovo noću.

Ova drama trajala je oko dve nedelje, dok piton nije pronađen svega dvadesetak metara od svog terarijuma, u gnezdu divljih pataka. Gde je bio u međuvremenu, nikad se nije saznalo.
Šta bi bilo da nije pronađen? Ne bi preživeo prvu zimu ali bi gotovo sigurno bilo onih koji bi ga i dalje viđali, poput čudovišta iz Loh Nesa.

Zakon džungle

Za sve te divlje životinje važi jedino zakon džungle i samo su rešetke te koje sprečavaju da i posetioci ne potpadnu pod zakon jačeg i tako u momentu siđu sa vrha lanca ishrane. Da li ste ikad šetajući ZOO vrtom pomislili šta bi se desilo da se kavezi otvore? To najbolje znaju oni koji su bili tamo tog baksuznog dana kada je timaritelj nakon čišćenja zaboravio da zatvori vrata kaveza iz kog je potom izšetala tigrica.

Kakav je doživljaj kada shvatite da na travnjaku pored vas šeta tigar!? Novine su prenele svedočenje jedne majke sa dvoje dece. Ona se od šoka i straha potpuno paralizovala. Drugi su oborili rekorde u sprintu koji je usledio. Srećom, divlja zver je pre toga jela pa se lagano prošetala do ograde i pružila po travi.
Bilo je to krajem leta 2003. godine, nekoliko godina posle velikog bekstva grupe primata. Razbežali su se majmunčići po celom Paliću. Vrlo brzo su ih upoznali gosti i stanovnici naselja. Došli su ovi simpatični stvorovi do bašti i kuća, pa kako su bili bezopasni, ljudi su im davali hranu. Dnevni list „Blic“ objavio je fotografiju sa terase Male gostione gde su sedeli naši fudbalski reprezentativci. Na stolicu pored nasmejanog Piksija uspentrao se majmunčić. Niko ih nije lovio niti prisiljavo na povratak iza rešetaka. Baš kako su pretpostavljali u ZOO vrtu, primati su se polako sami vratili na siguran smeštaj i ishranu.

Lansky