Benzinska pumpa u centru Subotice

Dug put su prošle benzinske pumpe dok nisu postale prijatna mesta gde može da se posedi, popije kafa, prezalogaji, kupe novine i još ponešto osim naftnih derivata. Ima i onih koji će otići tamo da se sa nekim nađu i popiju piće, operu kola ili kupe cigarete.

Nije tako davno bilo kada je za sreću bilo dovoljno samo da ima benzina ili da nema dugih redova. U „kućici“ se prodavao antifriz, ulja i potrepštine za auto. Retko kad više od toga.

Ako bi otišli još dalje u prošlost, u prve decenije ovog biznisa, naći ćemo samo starinske točilice pored kojih je sedeo „pumpadžija“. Sačuvana arhivska građa nas vodi u 1925. godinu, kada je jedna kompanija namerila da izgradi takvu pumpu na Trgu Slobode.

Anglo-Jugoslovensko Petrolejsko DD obratilo se Gradskom savetu sa molbom za postavljanje benziskog automata po patentu „Shell“, prema priloženom situacionom nacrtu.

Prema njihovim rečima, automat će biti u formi kandelabra i „bit će za varoš jedno ulepšanje“. Potpisnik molbe, Gabor Trafikant, navodi da će pumpom gazdovati subotičko preduzeće za automobile i motore „Automobilija“.

Iako je tamo na trgu pored Gradske kuće, uz mali park bila stanica za autobuse i fijakere, gradska uprava nije smatrala da će ova točilica predstavljati „ulepšanje za varoš“. Investitoru je ponudila lokaciju na trgu Fra Jesse (danas Trg Cara Jovana Nenada) i razrezala taksu od 1 odsto od celokupnog prometa, u naturi.

„Ova zakupnina se ima platiti u naravi, naime, da se koncem svakog meseca ima dostaviti centralnoj radionici Grada Subotice onoliko benzina, koja količina odgovara 1% prometa u dotičnom mesecu.“

Kada je ova benzinska pumpa godinu dana kasnije konačno izgrađena u tom parku ispred Franjevačke crkve, bilo je to po sistemu „Dabeg“.

I za vreme rata, obnovljena je dozvola za rad uz istu proviziju.

Kako je to mesto izgledalo u posleratnim godinama, seća se naš čitalac Aleksa:

„Pre rata, a i neko vreme posle rata je radila kao benzinska pumpa. Nakon toga je ukinuta, da bi sredinom pedesetih godina bila obnovljena, ali je služila samo za potrebe preduzeća „Dinamo“. Tek nakon toga se stavlja u funkciju za potrebe građana.

Iz detinjstva se sećam i jedne benzinske pumpe koja se nalazila na jugozapadnom uglu parka u kome se nalazi Plava fontana. Ova pumpa je bila na ručni pogon, a funkcionisala je tako da se u staklenu posudu, na kojoj su bili naznačeni litri, ručnom pumpom ubacivao benzin. Kada je upumpana odgovarajuća količina, benzin se gumenim crevom točio u automobil.“

Mala benzinska pumpa kod Franjevačke crkve radila je i kada je grad dobio one moderne sa kućicom i nadstrešnicom. Nije to bio više onaj predratni „patent“, čak se na fotografiji vidi i minijaturno sklonište za pumpadžiju.

Kertvaroš se seća starog trga sa kafanom „Mali mir“, kočijašima i benzinskom stanicom:

„Meni je još u sećanju iz detinjstva  karakterističan miris koji se osetio kada se zamakne kod Nićin palate prema Malom miru – poseban vonj benzina/nafte i konjskog urina, sve to pomešano sa mirisom iz Mlekare.“

Ko zna koliko bi stojala ta benzinska pumpa u centru grada, da nije počelo raspremanje za široki  bulevar i izgradnju novih zgrada. Najpre je izmeštena „Mlekara“, potom figura Svetog Florijana, srušena je stara zgrada „Mali mir“, a za njima je nestala i mala pumpa. U uglu fotografije rušenja iza Nićin palate, još se vide točilice.

Plac za buduću Robnu kuću “Centar”

Na ovom prostoru danas je ulaz u dečje igralište


Lansky



KOMENTARI

  1. Vesna kaže:

    Pumpadžija Petar Prćić. Davno je to bilo, koliko se seća zime 1970. godine. Točio se benzin za gradske autobuse i lož ulje za građane. Neko davno, lepo vreme – tada 22 godine a danas penzioner. Hvala na podsećanju, zaiskri suza u oku!

  2. Lansky kaže:

    Benziski automat po patentu „Shell“, u Beogradu

  3. Gligorije kaže:

    Extraa. Uvek cekam nedelju da procitađ nesto staro a korisno iz praktične istorije našeg grada.
    G dine Lansky Hvala Vam.
    Hteo bi da vas pitam da li imate mozda podatke o izvoru vode koji i danas postoji pored Djurdjina? Samo mesto izvora se zove Purgla, po imenu nadelja ili veleposednika po kom je dobilo ime.
    Imam njivu naspram izvora….ali niko od Djurdjinčana nema pouzdane podatke o pomenutom izvoru….
    Ako mozda znate nesto o tome….
    HVALA.

  4. Kertvaros kaže:

    Benzinska pumpa kao ulepsavanje varosi. Takva Izjava danas zvuci kao apsurd prvog ranga. Medjutim u vreme kada je nastala ona je to stvarno bila i osim ukrasa podizala je i urbani rejting grada. Pre svega automobila i motornih vozila nije bilo po selima nego je to uglavnom bilo skoncentrisano u gradovima, a ako bi kakav zemljisni veleposednik imao automobil, on je i onako veci deo godine provodio u gradu. Gradska uprava je pumpu plasirala tacno na pravo mesto gde po tadasnjim normama i pripadala . Bili su to ondasnji gradski atributi. Asfaltirana glavna ulica. Elektricna struja iz vlastite elektrane, tramvaj, bezinska pumpa i to ne bilo kakva pumpa, nego ni manje ni vise vec Holadske kraljevske kompanije. Tada je Holandska kraljevska kuca imala 30% vlasnistva, a koliko danas ima, nemam pojma. Iz tehnickog nacrta pumpe ne vidim da li je vec radila na el. pogon ili se pumpalo rucno. Uglavnom bio je to jedan znacajan napredak jer se petrolej i benzin do tada uglavnom prodavao po apotekama, drogerijama i specerajskim radnjama. Te dva pumpe su najverovatnije bile obojene u klasicne vrlo upadlive – Shell boje, crveni natpisi na zutoj podlozi i imale skoljku Sv. Jakova kao zastitni znak. Kazem verovatno jer ja ih pamtim bez ikakvog zast. znaka, reklame i slicnog. Bile su jednostavno obojene u dosta neuglednu tamnozelenu boju. Sta znaci imati u gradu pravu pravcatu benzinsku pumpu shvatio sam negde u leto 1960 godine kada nas je otac sve cetvoro u svom novom novcatom Fici vozio u Dubrovnik na letovanje. Putevi sa tada bili uglavnom posuti tucanikom a benzin po provincijalnim naseljima se kupovao u nekom straznjem dvoristu tamosnjih “Zadruga”. Trgovac koga se je prvo moralo traziti po selu, bi onda iz metalnog bureta za naftu ispumpao benzin u nekakvu kantu koja je sluzila kao mera i onda sve to pomocu levka sipao u rezervoar. Danas je skoro u svakom selu benzinska pumpa sa restoranom, samoposlugom, auomehanicarskim servisom, praonicom i nema sta nema. Kakva ce biti buducnost benzinskim pumpi sve masovnijim dolaskom elektroautomobila i njihovim buducim preobrazajem, ne tako daleka buducnost ce nam to pokazati.

  5. Lansky kaže:

    @Gligorije
    O tom izvoru vode u Đurđinu ne znam ništa ali sam slučajno našao u jednoj staroj knjižici podatak da tamo postoje ostaci džamije iz vremena turske dominacije.Tada je zapisano da su ostali još temelji i da se nalaze u nečijem dvorištu. Neki Đurđinci koje sam pitao, danas ne znaju o tome. Izgleda da su mnogi putevi išli do toga mesta, pogotovo u vreme kada je Subotica bila još močvara.

  6. Gligorije kaže:

    Lansky
    Vrlo interesantno, hvala.
    Izvor i dan danas je aktivan, pio sam vodu pre koji dan s tog izvora….
    A nesto podataka veoma šturo objašnjenih sam našao u novinama Hrvatska riječ…
    Pa ‘rekoh mozda Vi imate koju info više…
    Ne zamerite što pitam.

  7. Anonimni kaže:

    ostaci dzsamije nalaze se u Pavlovcu – Vámtelek i to na salasu COVIC, i ovo je
    blizu gde je bila zeleznicka stanica oko 300 metara od nasipa gde je bila pruga.
    Bio sam na ovom terenu u rezrvi cak i na kartama nesto je bilo ubelezeno-

  8. Croat kaže:

    Mislim da je u Tompi , jos osamdesetih bila pumpa sa onim staklenim rezervoarom.

OSTAVITE KOMENTAR

+ 82 = 91