Stotine mališana u vojvođanskim gradovima nije smešteno u vrtiće jer u predškolskim prostorijama nema prostora ili postojeće prostorije zbog nedostatka novca nisu adaptirane. Najviše dece na takozvanim listama čekanja ima u Subotici, Bačkoj Palanci, Apatinu, Odžacima.
U Subotici je paradoksalno da se svake godine rađa manje dece, a Predškolska ustanova “Naša radost“ poslednjih godina ne može da primi sve mališane. Liste čekanja u Subotici mnoge roditelje bacaju u očaj jer je na njima 100 i više mališana.
U subotičkoj predškolskoj ustanovi kažu da novcem koji dobiju iz gradskog budžeta jedva da obave elementarne popravke, a za velike sanacije i dogradnju zgrada ne može se razmišljati.
Za razliku od Subotice, Grad Beograd finansiraće deo troškova boravka dece u privatnim vrtićima od 1. septembra, a odluka važi za decu za koju na majskom konkursu ne bude mesta u javnim vrtićima, saopštila je Gradska uprava Beograda.
Kako su naveli u saopštenju, Grad će tokom 2015/2016. godine finansirati deo ekonomske cene što znači da će roditelji morati da doplate razliku između cene boravka u vrtiću i ekonomske cene koja je u ovom gradu 22.160,00 dinara.
U Subotici postoji nekoliko privatnih vrtića i predškolskih ustanova ali je cena ovih vrtića i do nekoliko puta skuplja od državnih vrtića. Razlog tome je što grad i država finansiraju deo troškova boravka dece u tim vrtićima, dok u privatnim nije takva situacija.
Da li će grad da "prekopira" ovaj dobar primer Beograda ili ne ostaje nam da vidimo u budućnosti.
Privatna predškolska ustanova Školica
Pogledajte još: Novi vrtić po Montesori programu
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Subotica je drugo.
Smatram da su svi roditelji čija deca idu u privatne vrtiće izuzetno oštećeni i da bi sistem u celoj državi morao da se promeni i prilagodi zdravnom razumu. Naime, u evropskim zemljama svaki roditelj koji ima dete vrtićkog uzrasta stiče pravo na određeni mesečni iznos kojim slobodno raspolaže. Izbor roditelja je da li će sa tim novcem plaćati državni vrtić ili će se odlučiti za privatnu ustanovu gde će sam doplatiti razliku. Poenta je da tranutno u našem gradu roditelji čija dece idu u privatne vrtiće moraju da izdvoje i do četiri puta više novca nego roditelji čija deca idu u državne ustanove i da to što se neko odlučio da svoje dete da u privatan vrtić ne teba da znači da država i grad treba da budu nekorektni prema njima i da im ne pruže apsolutno nikakvu finansijsku pomoć.
Takođe ovakvom politikom se diskriminiše i omalovažava rad i zalaganje privatnih ustanova koje se trude da unaprede rad sa decom vrtićkog uzrasta i podignu kvalitet uzgoja naše dece na jedan viši nivo koji naravno svim državnim ustanovama smeta jer je za njih sistem bez konkurencije i napretka idealan.
Samo što je žalosno da niko u ovoj državi ne pridaje dovoljno pažnje deci od 0 do 7 godina jer su mali i nemaju svoje predstavnike. Deca u ovom periodu razvijaju svoju ličnost, karakter i sposobnosti a baš u ovom periodu se najmanje ulaže novca, truda i entuzijazma u njihov uzgoj i obrazovanje.
Subotica ne može da finansira vrtić. Subotica u lokalnoj upravi ima cca 400 stalnih zaposlenika i cca 100 ugovorača ( tek toliko da zamažu oči javnosti pričom kako to nisu za "stalno" ) a to košta oko 2 muliona evra godišnje. Priče Maglajia da će smanjiti prenatrpanu administraciju je žvaka za budale. To se nikad neće desiti. Šta se sve može svake godine uraditi za građane Subotice za tih 2 miliona evra nije teško izračunati. A nekad ih je bilo 200 a grad je imao desetak hiljada stanovnika više.
Kada bi se podjednako finansirali privatni i drzavni vrtici sa po 4000 dinara, drzavni bi ostali bez polovine dece. Privatni vrtici u Subotici su za tri koplja ispred Nase radosti po kvalitetu rada sa decom.
A mi smo Subotica, grad koji ima sve manje dece i koji uopste ne brine o njima.