Gundjalo kaže:

Ma samo da nema tog Beograda… Ko li ga samo izmisli?! Inace, ljudi zive tamo gde im je lepo i/ili gde mogu da zarade za normalan zivot. To sto je u Subotici/Vojvodini opao broj stanovnika – to bi nesto trebalo da govori, zar ne?! Mada, i za to su drugi krivi… 100%.

milan kaže:

Brojke su promenjljive……………….)

Boardwalk Empire kaže:

Izvolite…procitajte…i sta vise da Vam kazem…Vojvodina DRZAVA!!!!!!!!!

Брига о развоју Војводине мора се вратити Војводини

У Службеном гласнику РС, објављеном почетком седмице, званично је потврђено да се Војводина налази у клубу недовољно развијених региона јер јој је остварена вредност

бруто-домаћег производа испод  републичког просека. Ваља, међутим, подсетити на то да су захваљући акцији Војвођанског клуба из Новог Сада, у нашу јавност још почетком ове године продрли шокантни економски подаци да је некада најразвијенији регион Србије, у последњој деценији пао испод републичког просека. Војвођанску јавност при томе није толико фрапирала околност да је покрајински БДП пер цапита (по глави становника) испао скоро двоструко мањи од оног у Београдском региону, него да је он доспео да буде нижи, и то за око 7 одсто, од просечног БДП пер цапита Централне Србије.

Тенденција сталног опадања учешћа привредног потенцијала Војводине у Србији почела је у суштини још од времена Милошевићеве централизације Србије, која се пропагандно називала „постизањем јединства Републике“ – али та тај процес није заустављен ни после 5. октобра 2000. године. Кључни податак, који илуструје пљачкање Војводине током Милошевићеве владавине и „јединства Србије”, налази се у томе да је у Покрајини, између 1988. и 2002, национални доходак са око 3.000 долара пер цапита, био пао на око 1.200 долара, али је он и у том раздобљу ипак и даље стално био изнад оног у Србији у целини, који је 2002. године процењиван на 800 долара пер цапита (како је, на основну званичних података тадашњег Савезног завода за статистику, израчунала невладина група В-24).
Слична слика се добија и упоређивањем тенеденција у кретању друштвеног производа. Годишњи друштвени производ у Покрајини 1989. године је био 6,095 милијарди долара, а 1999. тек 2,534 милијарде – што значи да је Војводина у том раздобљу „изгубила“ готово 28 милијарди долара друштвеног производа (у поређењу са теоретски фиксираним друштвеним производом из 1989). У истом раздобљу, годишњи друштвени производ Србије без АП опао је са 12,169 милијарди долара на 5,189 милијарди, а укупно је централно подручје Републике изгубило 54,5 милијарде долара. Кад се, међутим, ови губици поделе са бројем становника (Војводина у становништву Србије учествује са око 26,5 одсто) види се да је сваки Војвођанин у Милошевићевим временима „изгубио” 13.578 долара (тада око 15.641 евра), а сваки становник централне Србије 10.642 долара (тада око 12.266 евра). Изгубили су, наравно, много више и једни и други, јер ова рачуница полази од замрзнутог стања из 1989. године, дакле полази од претпоставке „деценије без развоја”.
Међутим, и после „демократског ослобођења” земље, 5. октобра 2000. године, тенденција опадања учешћа привреде Војводине у привредном продукту Србије је настављена – што упућује на два правца закључивања. Или се једном ухваћена тенденција заостајања није могла зауставити „редовним мерама” и у „затеченој привредној структури”. Или је, пак, реч о томе да је Милошевић склоњен, али је његов централистички систем наставио да економски провинцијализује Војводину.
Наиме, учешће Војводине у друштвеном производу Србије је, према подацима новосадског Центра за стратешка економска истраживања „Војводина – ЦЕС”, 2000. године износило 31,5 одсто, 2001. године је поскочило на 33 одсто, а затим је почела тенденција сталног пада – 2002. године 30,9 одсто, 2003. године 30,6 одсто, 2004. године 29,8 одсто итд, све до данашњег дана, када се то учешће може проценити на мање од 25 одсто (с обзиром на транслаторну „повезаност” ДП са појмом БДП-а). Проблем је, наравно, и у томе што Републички завод за статистику годинама „крије” регионалне податке, што је само по себи скандалозно (руководиоци РСЗ се правдају да АПВ неће посебно да им плати такву врсту истраживања?!).
Има мишљења да горе наведени подаци не упућују толико на мање учешће „производње” БДП-а у Војводини у оквиру Србије, него на тенденцију „централизације евиденције” тог производа, пошто су многе војвођанске фирме, нарочито оне из домена финансијских услуга, своје седиште преместиле у Београд (готово све банке, осигуравајућа друштва, итд). Други, опет, кажу да је проблем Војводине и даље високо учешће пољопривреде у формирању БДП-а (око 22 одсто), а познато је да ова грана одбацује мало профита и зараду и да у њој, паралелно с техничким прогресом, све мање људи има запослење и зараду. Трећи сматрају да је Војводина посебно лоше прошла у процесу приватизације, јер су се многи „патриоти”, којима је у овом „граничном региону” омогућена куповина фабрика, више бавили исисивањем капитала из тих фабрика, него њиховом ревитализацијом…
На то се може одговорити и тако да се свему нађе узрок у „себичним” централистичким одлукама из Београда, како у Народној банци Србије (која је продавала војвођанске банке и ДДОР Нови Сад и од чега Војводина није имала никакав приход), тако и у Републичкој агенцији за приватизацију (која у Новом Саду има само истурену „канцеларију” и која не уплаћује Војводини 50 одсто прихода од сваке продаје друштвеног и државног капитала на територији Војводине), али и у Влади Србије, која читаву деценију стално смањује учешће „аграрног буџета” у државном буџету и све до сад је упорно чувала ексклузивни монопол на управљење државном својином која се налази у Војводини.
Да цео проблем није „економицистичко-академски” види се и по томе што су просечне плате у Војводини мање од 370 евра, то јест испод су републичког просека од око 390 евра. Тек, Војводина сада има мање плате не само од Словеније и Хрватске, како је то и раније било, него мање и од Црне Горе и Босне и Херцеговине. Тај податак ће сигурно имати конкретне политичке последице у Војводини, мада је вероватно реч о томе да АПВ има релативно много мање државних чиновника и запослених у јавним предузећима – који у Србији вуку просек навише. Но, то се народу у Покрајини ипак не може понудити као прихватљиво објашњење.

Ово забрињавајуће и шокантно осиромашење Војводине, у којој се и после усвајања новог Статута АПВ и пратећег закона о његовом спровођењу заправо ни о чему и ништа не одлучује, није у економском интересу ни Србије ни Београда, па ни „лечење” њеног економског положаја не треба схватити тако да се неком мора „одузети” да би се Војводини „нешто дало”. Реч је о томе да се брига о развоју Војводине „врати” Војводини, а за то је пре свега потребно да јој се врати она својина над државним капиталом, који је сама некада створила.

daca kaže:

Boardwalk Empire:

i sta ….to je sve od komentara…..deco,deco!!!!

 

Ovde napišite odgovor…

Pa posle ovog izuzetno opsirnog i dobro argumentovanog stiva tesko ko moze nesto da nadoveze! 😮