Proširenjem E-5 puta kroz grad, Subotica je po prvi put dobila ozbiljnu saobraćajnicu, koja pravi razliku između grada i sela. Ubrzo se pomislilo da će ta saobraćajnica biti poprište najveće izgradnje u gradu, što je donekle i tačno jer su nastali blokovi zgrada uz Segedinski put, Maksima Gorkog (Tokio) i Beogradski put (Prozivku). Međutim, deo puta od krivine do Prozivke kao da je ostao zaboravljen.
Menjalo se tu svašta, uglavnom krpilo, prepravljalo, šminkalo, prilagođavalo potrebama vremenu u kom su nastajale pa i gradilo. Sve to, đuture daje jedan koktel arhitektura različitog doba pa ulici ne možete pripisati određeni period gradnje u gradu, kao što to možete dati Tokiju ili Prozivci.
Još uvek odoleva zubu vremena…
Dame, sa dobrim držanjem iz predratnog perioda
Iz vremena samoupravljanja
Arhitektura iz prve decenije 21. veka
Uzrok
Kako objasniti činjenicu da na jednom frekventnom putu opstaju objekti stari više od veka, koji i kada su bili građeni nisu imali arhitektonsku vrednost. Kako je moguće da niti jedan od kolekcionara nekretnina u gradu nije bacio oko na placeve duž ovog puta.
Naravno, kada bi postojao samo jedan razlog, problem bi bio rešen. Između ostalog, uzrok stagnacije leži u činjenici da je ulica u tom delu grada izuzetno uska i to u tolikoj meri da pojedini njeni delovi nemaju mesta ni za pešačku stazu.
U takvim okolnostima je veoma teško otvoriti dućan jer vam je za njega potreban i parking. Ovo je i glavni razlog zašto niko sem „Zlate lipe“ nije iskoristio potencijal ovog puta u vidu kamiona koji svakodnevno ovuda prolaze već decenijama.
Zlata vredan parking…
Drugi, veći problem koji nije nasledan ali koji je definisan, predstavlja Detaljni urbanistički plan koji je u praksi doživeo potpuni debakl. Naime, ukoliko bi investitor želeo da gradi uz ovaj put, morao bi da uvuče novi objekat u plac kako bi ostavio dovoljno prostora za izgradnju pešačke i biciklističke staze kao i zelenog pojasa. Međutim, ne ostavlja mesto za parking uz njegov objekat jer isti nije predviđen uz put. Iz tog razloga, investitor gubi veliku kvadraturu na uštrb ulice, ali bi taj gubitak mogao podneti da mu se sa jedne strane dozvoli povećanje kavdrature u vidu spratnosti i mogućnost realizovanja parking mesta uz put, jer je opšte poznato da se najveća zarada ostvaruje prodajom poslovnog prostora.
Ali, investitoru nije omogućen parking kao ključ biznisa u ovakvim ulicama, pa je izgradnja poslovnih prostora u velikoj meri neisplativa, što automatski znači da objekat treba da bude stambeni. Međutim i dozvoljena sprtanost se kreće od P+3 do maksimalnih P+6 i to uz samu Prozivku, što investitore tera da grade na nekim drugim mestima gde će budućim kupcim ponuditi miran kraj i mesto za njihovo vozilo. Praksa je pokazala svoje.
Dugo očekivano.
Rekonstrukcija i proširenje sedamdesetih godina. Povađen je drvored i tramvajska pruga.
Katastrofa! Ko je u gradskoj kuci dozvoli gradnju ove skalamerije?
Stanujem u Blaska Rajica i taj servis je izuzetno ruzan , na stranu to sto su kuce u nastavku sada prazne i zapustene pa me je skoro strah proci tuda
Mozda sam ja neosvescena i nespremna za 21 vek ali mi nije jasno zasto se pored recimo ciglane , zapravo one jame u Keru moraju rusiti stare a samim tim i lepe kuce , zaboga izdrazale su toliko vreme i ratove i kojekakve urbanisticke planove , sramota
samo cekam kad ce neko od odgovornih doci i isterati nas iz kuce jer je za opste dobro potrebno da se ona srusi i tu izgradi neko arhitektonsko cudoviste koje nicemu nece sluziti
uaaa za urbanisticki plan i sve one kojima se moze da sakate grad