Betonski auto – put

Ako ste nekad vozili auto starim putem za Novi Sad, niste mogli a da ne osetite truckanje u pravilnim razmacima, poput onog u vagonu, dok automobil jezdi  na jug. Tada znajte da ste na originalnom drumu iz tridesetih godina, na betonu koji pamti i najstarije modele automobila koji su stigli u naš kraj.

szabadka 41-44

auto istorija

automobili 40ih

bata gume

Mehaničarska radionica Ernő Arnold-a (starijeg) 1932 god. u ulici Huga Badalića 7.
Na slici sasvim desno, Lazo Vidaković, kao šegrt (osnivač Auto kuće Vidaković).

arnold i vidakovic

Jugoslavija je prilično kasno dobila svoj prvi „auto put“. Bilo je to krajem tridesetih godina kada je završen put od granice na Horgošu do Subotice i dalje prema Novom Sadu i Beogradu. Ta deonica od Bačke Topole do iza Srbobrana, kasnila je sa završetkom ali je do danas ostala ista kao pre 75 godina,kada je  izgrađena od betonskih ploča.  Iz Beograda do Budimpešte je postojao i drum koji je pratio tok  Dunava i na sever išao preko Sremske Mitrovice, Vukovara, Osijeka i Mohača. Put Beograd – Zagreb je izgrađen tek posle rata.

stari put subotica beograd 1

Razvoj automobilizma i auto transporta, u tesnoj je vezi sa izgradnjom puteva.  Gotovo sav putnički i teretni saobraćaj odvijao se na železnici  a “motorizacija” nije mogla da se razvija bez ozbiljnih puteva. Isto tako  njihova izgradnja nije imala ekonomsku opravdanost ako je ne prati porast broja motornih vozila.

Međunarodni put koji je prolazio kroz Suboticu, značio je i obavezu održavanja i čuvanja ceste. To tada nije ni izbliza izgledalo kao danas. Deonice druma bile su podeljene između državnih službenika koji su se zvali PUTARI. Pripadnici ove službe  su obavljali i neke dužnosti saobraćajaca. Knjižica njihovih pravila službe, otkriva nam šta je bila dužnost državnih putara.

Da se stalno i posvednevno bave na dodeljenim im deonicama puta odakle se smeju udaljavati samo onda, kad nadležnim putem dobiju odsustvo od dužnosti ili bolovanje u slučaju bolesti.

Bavljenje podrazumeva opravke puta i objekata, čišćenje jarkova, košenje korova, pregledanje kolovoza posle kiše, zatim čišćenje blata i snega, razbijanje leda i posipanje peskom.

Na svojoj deonici , putar vodi računa i o ponašanju vozača i pravilnosti saobraćaja.  Da se vozila kreću desnom stranom, da su ispravna, da imaju propisne tablice,  da se ne zaustavljaju na sredini druma, da vozači nisu u napitom stanju…

Pri prolazu putnika, dužni su ih učtivo pozdraviti i na pitanje potrebna obaveštenja davati a po potrebi i na usluzi im biti.

 

Putaru je sledovala kućica, naravno pored puta.

drzavni putar

Istoričar automobilizma i osnivač Muzeja automobila Bratislav Petković, kaže da je deo međunarodnog puta od granice do Beograda izgrađen po visokim standardima onog doba, poput onih u Nemačkoj, koji su bili bez premca u tadašnjoj Evropi.

Pripremajući se za međunarodne trke oko Kalemegdana koje su se odigrale septembra 1939. godine i koje su bile organizovane u rangu današnje Formule 1, naši takmičari su testirali svoje automobile upravo na ovom putu.

Čuveni nemački betonski autobanovi pokazali su se dobri i za promet tenkova. Hitlerovim pancerima omogućili su brzo kretanje i pregrupisavanje, dok su na kraju rata njima išli saveznički tenkovi napredujući kroz Treći rajh.

autobahn

Petković pripoveda:

Krajem sedamdesetih godina put me je vodio između Minhena i Štutgarta i na jednoj usputnoj pumpi sam pristao da povezem jednog vremešnog stopera koji me ljubazno zamolio da pođe sa mnom. Bio je to čovek u zrelim godinama, koji mi je priznao tokom putovanja da je bio vojnik Vermahta za vreme rata. Objasnio mi je zašto je napredovanje saveznika tokom završnih operacija u Drugom svetskom ratu bilo sporije na teritoriji Francuske, a znatno dinamičnije u Nemačkoj.

Kako je tada saznao Petković, razlog ovoj strateškoj prevlasti bili su putevi. U Francuskoj su u doba rata drumovi bili znatno lošiji, a sa druge strane, Nemci su, pripremajući se za rat, napravili sjajne „autobanove“. To je i razlog zašto su francuski automobili bili mnogo „mekši“, odnosno ogibljenje i amortizeri su ih činili sposobnim da savladaju neravne i nepristupačne drumove. Razlog za to bio je jednostavan: dobre puteve nisu ni imali.

 

Nekada se i ovaj naš auto put od betona pominjao u priči o ratu i tenkovima koji su preko njega tutnjali. Sve u svemu, ovaj drum je pun istorije.

Stoga, vožnju između Bačke Topole i Srbobrana, danas  ne moramo gledati kao neprijatno truckanje već kao kontakt sa prošlim vremenom. Taj betonski put zajedno sa kamenim stubićima pored njega, jeste svojevrstan “antikvitet”. 

 

Izgradnja puta Subotica – Beograd

stari put subotica beogradbetonska deonica puta

put beograd subotica

ford subotica

Yugoslavia-Hungary

madjarsko jugoslovensko drustvo

 

der deutche automobil club



KOMENTARI

  1. eustahije kaže:

    a danas flaster dobija samo postojbina glavatih subatičana…..Bajmak…..a nama nude tucanik…..tucali ji dabogda…..

  2. Kertvaros kaže:

    Betonski segment kao sistem gradnje auto-puta je zaista bio sve do 50-tih god aktuelan u celoj Evropi. Cuveni auto-put Bratstvo-Jedinstvo od Beograda do Zagreba bio je ceo iz betonskih segmenata. Ako nadjete negde udarnicku znacku iz tog vremena, na njoj se lepo moze videti stilizovani betonski auto-put. Put je gradila omladina. Nemacki ratni zarobljenici, narocito pripadnici inzenjerijskih jedinica koji su imali nuzni Know – how i medju kojima je bilo inzenjera niskogradnje se iz ideoloskih razloga nigde ne spominju. Naravno svakome je bilo jasno da se entuzijastickim mahanjem lopatom i krampom ne pravi jedna moderna saobracajnica.

    Nemacki Autobahn je gradjen 30-tih godina pre svega za brze pokrete trupa i njihovo hitno premestanje u zavisnosti od potreba, kao i za ratnu logistiku, odnosno snabdevanje borbenog elementa. Autobahn sa 4 ili 6 traka je u ono vreme inace bio apsolutno nepotreban jer automobile su posedovali samo gornji, bogati slojevi drustva, pa bi za njihove potrebe bio dovaljan i jedan skromniji auto-put. Sirotinja je takodje profitirala jer je nasla posla i platu na gradnji puteva sto je tada u vreme teske recesije bila za radnicku klasu cista premija.

    Sto se tice saveznickih tenkova i njihove voznje, ona je uglavnom isla preko brda i dolina, po livadama i oranicama i zapustenim sumskim putevima. Autobahn, njegovi mostovi i vijadukti su bili prva meta saveznickog bombardovanja, a ako su nesto i propustili onda je to sam Wehrmacht dokrajcio. dakle od razrusenog Autobahne nije bilo neke vece koristi osim za poneku propagandnu fotografiju namenjenu milima i dragima u domovini.

  3. nsabi kaže:

    Deo m0, obilaznice oko Budimpešte je od betona zato što je dugotrajniji i bolje podnosi teretna vozila (tj. opterećenje).

  4. stormwatch kaže:

     

    nsabi:

    Deo m0, obilaznice oko Budimpešte je od betona zato što je dugotrajniji i bolje podnosi teretna vozila (tj. opterećenje).

     

     

    Ovo naravno nije tacno. DEO M0 oko Budimpeste jeste od Betona, i to u pravcu Franz Liszt aerodroma, zato i mislis da je obilaznica od betona jer nisi isao prema Wien laugh, medjutim betonske kocke na tu stranu su jako lose uradjene jer je SVAKA ulegnuta u sredini, tako da imas osecaj kao da ides po talasima a to je ZNAK DA BETON NE VALJA jer kocke ne smeju da se ulezu od tezine vozila! Sa druge strane, kada krenes prema Wien, prosirenje M0 je prosle godine pusteno u saobracaj, bila je malena uska prepreprenatrpana deonica sa 2+2 trake bez zaustavnog dela, a sada je moderna saobracajnica, znacajno prosirena..no Budimpesta ce je brzo prerasti, ali za sada taj zapadni deo je istog (vrhunskog) kvaliteta kao i madjarski autoputevi. 

  5. stormwatch kaže:

    Ja se izvinjavam coveku koga sam citirao posto sam tek posle napisane poruke video da je i on napisao DEO M0….eto, ne znam ni da citam…zalite se onoj profesorica sam 25 godina srpskog jezika, dicu nisu ni citati pravilno naucili. Jos jednom, IZVINJAVAM SE!

  6. nsabi kaže:

     

    stormwatch: Ja se izvinjavam coveku koga sam citirao posto sam tek posle napisane poruke video da je i on napisao DEO M0….eto, ne znam ni da citam…zalite se onoj profesorica sam 25 godina srpskog jezika, dicu nisu ni citati pravilno naucili. Jos jednom, IZVINJAVAM SE!  

    yes 

OSTAVITE KOMENTAR