Bez njih se devojke nisu mogle udati, a danas ih retko koja nosi

Bez papuča koje on pravi nekada davno devojke se nisu mogle udati, jer su one bile deo miraza. Danas autentične bunjevačke papuče retko ko kupuje, ali uprkos tome Dejan Kovač ne odustaje od ovog starog zanata. U svom dvorištu u Subotici izrađuje papuče, koje su i deo narodne nošnje ovog naroda.

Tehnologijom starom više od sto godina i istim takvim alatom, Dejan Kovač iz Subotice izrađuje autentične bunjevačke papuče, bez kojih se do pre jednog veka nije mogao zamisliti život u Panonskoj niziji.

„Od Mađara, Nemaca, Bunjevaca, Šokaca, Slavonaca, tako da bile su tradicionalne papuče, ali onda su bile papuče koje nose svi, kao danas što nose mladi nike patike“, kaže Dejan Kovač.

Po završetku Drugog svetskog rata, samo u Subotici, pedesetak zanatlija izrađivalo je papuče. Iako se od tada posao pojednostavio, jer su majstoru na raspolaganju gotove sirovine, Dejan je jedini koji praktikuje taj stari zanat.

„Bez noža, šila, makaza, klješta ne može da se zamisli ovaj stari zanat“, objašnjava Kovač.

Posebnu simboliku papuče su imale za žene.

Nekada se bez ovih papuča devojka nije mogla udati, jer su one bile sastavni deo miraza i do svadbe svaka devojka je trebalo da skupi oko dvadeset pari. Važilo je nepisano pravilo – što više papuča, to bogatija devojka.

Danas se papuče ne broje, a slabo se broji i novac od ovog posla.

„Imam slabo narudžbi, jedne mesečno, a možda čak nijedne. Naručuju za kulturno umetnička društva ovakve papuče, tako da mi je to spas. Na nekom godišnjem nivou napravim od 50 do 100 pari papuča“, kaže subotički zanatlija.

Zato i nije čudno što nema ko da preuzme posao. Raduje se što će bar kroz muziku njegovi sinovi doprineti očuvanju tradicije ovog naroda.

izvor: RTS