Bez pomoći države nema toplijih zgrada

Nova grejna sezona je pred nama a sa njom i novi izdaci za grejanje koji su svakako najveća stavka u budžetu porodice.

 

Poučeni iskustvom iz prethodnih godina, oni koji su imali uslova gledali su da utople svoje domove. Svako postavljanje stiropora na zidove ili eventualna popravka ili zamene dotrajale stolarije u mnogome će smanjiti krajnje utroške grejanja.

 

Svih 300 miliona koje je proletos nekadašnje Ministarstvo ekologije i prostornog planiranja izdvojilo za subvencionisanje kredita za unapređenje energetske efikasnosti je utrošeno za samo dve nedelje, što govori da je interesovanje bilo izuzetno veliko, međutim jesenjim rebalansom budžeta, država nije izdvojila ni dinara u ove svrhe. Obeshrabrujuće deluje da ni u budžetu za narednu godinu nisu predviđena sredstva u ove namene.

 

Bez pomoći države, građani Srbije ne mogu da povećaju energetsku efikasnost u svojim domovima. Za obnovu spoljne stolarije i izolacije potrebno je i do 10.000 evra, što je za većinu porodica nemoguća misija. Krediti koje trenutno nude banke građani ocenjuju kao veoma nepovoljne, stoga ukoliko država ima interes da se smanji potrošnja energije, a trebalo bi da ima, moraće i iduće godine pronaći neki modalitet za pomoć građanima.

 

– Mnoge su opcije otvorene i ozbiljno radimo na tome da nađemo rešenje – kažu „Novostima“ u Ministarstvu energetike.

 

– Ponudićemo nekoliko modela energetske efikasnosti, oko kojih bi trebalo da se usaglase sva nadležna ministarstva. Tako ćemo izaći sa zajedničkim rešenjem. Energetska efikasnost jeste prioritet, jer godišnje potrošimo čak četiri milijarde evra za uvoz energenata.

 

O kakvim modalitetima je reč saznaćemo do proleća.

 

Cena izolovanja

 

– Jedna tipska prizemna kuća od 80 kvm ima oko 110-120 kvm fasade. Cene fasada se kreću u zavisnosti od tvrdoće stiropora i od materijala koji se koristi završno ( bavalit, gletovana i farbana fasada, zaribana fasada hirofa) od 13-16 evra po kvm. Postoje i nešto jeftinije varijante gde se može uštedeti na materijalu od 1,5-3 eura ali to nisu materijali po sastavu i tvrdoći predviđeni za kvalitetne fasade. Po ovoj matematici, fasada jedne spomenute kuće košta od 1450 -1750 evra – govori za GradSuboticu Željko Bojinović vlasnik zanatske radnje “Listela”.



KOMENTARI

  1. freelancer kaže:

    Naknadno izolovanje kuće (stana), budući da i ove danas izgradjene nisu u potpnosti i svuda u skladu sa energetskom efikasnosti, debelo se ISPLATI kroz izdatke za grejanje već samo u toku nekoliko godina. Svaki dinar više, uložen u kvalitetnije materijale, direktno proporcionalno smanjuje glavobolju pri susretu sa računima za struju – ogrev.

    Osim zidova, a što je ustvari najvažnije, NAJVEĆI gubici su na STOLARIJI i površinama zidova neposredno uz nju. Verujem da je većina imala prilike videti termovizijski snimak neke kuće. I? Ako su pri gradnji i poštovani neki principi, zidovi tih kuća su na fotografiji plave boje (u svetlijim ili tamnijim nijansama). Ali, tamo gde se nalaze prozori i vrata, boje su od oranž do JARKO crvene, što će reći da toplota tu najviše “beži”. Dakle, ako neko već reši da udje u avanturu “trošak za izolaciju”, svakako da mu se isplati i zameniti stolariju (pvc na primer). DEBELO se isplati…

  2. djomla kaže:

    U principu najviše enegije se gubi na plafonu, mnogo više nego na zidovima i stolariji (naravno ako se predpostavi da taj neko nema promaju u kući).

    Svaka intervencija mnogo znači, pa čak i stavljanje gume ili sunđera na ram drvenog prozora. Takođe kod starije stolarije pomaže i silikon pored stakla ili lajsne na spoju zida i prozora. Sve su to male i relativno jeftine intervencije koje mogu da se urade u bilo koje doba godine.

  3. sneza kaže:

    A kako cemo izolovati zgradu od 8, 10 ili 12 spratova? Bez pomoci, ili cak naredjenja drzave/grada – nikako! Isto kao sto bez naredjenja necemo u zgrade uvesti placanje grejanja po potrosnji za svaki stan, pa tako cu i dalje ja placati za komsiju Peru i Ziku kojima zvrje prozori, iako sam ulozila par hiljada eura za stolariju i unutrasnju izolaciju zidova u stanu. 

  4. djomla kaže:

    U vecini starijih zgrada postoji problem realizacije sistema grejanja koji nedopusta uvodjenje kalorimetara za svaki stan. Tu bi morao ceo sistem da se zameni.

    Sto se tice izolacije i zamene prozora, ne treba se osloniti na samoinicijativu stanara jer se u velikoj vecini slucajeva stanari ne mogu dogovoriti ni okočega. Pa tako nisu u stanju da se reše buba i mrava a ne nečega ozbiljnijeg.

    Zakon po kome će cena vašeg stana naglo opasti jer gubi mnogo energije će u mnogome naterati ljude da počnu da razmiljaju o tome. Takođe moglo bi se rešiti i to da se samodoprinosom na nivou zgrade kroz par godina steknu uslovi za izolovanje iste, i ne samo to već i za zamenu krova ili lifta itd… Ali sve to mora da se reši zakonski, samoinicijativa neće uspeti.

  5. Ivica kaže:

    djomla:

    Svaka intervencija mnogo znači, pa čak i stavljanje gume ili sunđera na ram drvenog prozora. Takođe kod starije stolarije pomaže i silikon pored stakla ili lajsne na spoju zida i prozora. Sve su to male i relativno jeftine intervencije koje mogu da se urade u bilo koje doba godine.

    Rekao si ono najbitnije…PVC je dobra reklama + prednost lakog održavanja (nije potrebno prefarbavanje)…ovoliko i onoliko vazdušnih komora ne znam koliko ima smisla…okvir je 5-10% celog prozora, sve ostalo je staklo…znači većina odlazi na dihtung gumu i “vakuum staklo”…u prevodu, baš kao što si i ti rekao, ako je drvo još uvek zdravo, guma i silikon će odraditi dosta dobro posao (ako ne i isto)…Takođe velik problem predstavljaju oni stariji tipovi roletni sa “sandukom” iznad prozora. Kroz tu drvenu kutiju po defaultu produvava…možda je najbolje rešenje ugradnja onih nasadnih, a kutiju napuniti stiroporom ili vunom…

  6. Ivica kaže:

    freelancer:

    Naknadno izolovanje kuće (stana), budući da i ove danas izgradjene nisu u potpnosti i svuda u skladu sa energetskom efikasnosti, debelo se ISPLATI kroz izdatke za grejanje već samo u toku nekoliko godina. Svaki dinar više, uložen u kvalitetnije materijale, direktno proporcionalno smanjuje glavobolju pri susretu sa računima za struju – ogrev.

     

    Da, ali treba jako biti pažljiv sa tim stvarima…kod nas se izolacija zidova uglavnom postavlja nestručno + štedi se na materijalu…Mislim da je već svima jasno da izolovana kuća dosta znači u prelaznom periodu, dok na -20 ili +40 standard (u Srbiji) od fasadnog storopora debljine 5 cm i ove jeftine PVC stolarije ne znači (skoro) baš ništa…8 ili 10 cm i vakuum stakla sa dve komore ispunjene argonom su već druga priča, barem se tako tvrdi, ali to investiciju poskupljuje gotovo 2 do 2,5 puta…Takođe mnogi greše što ne rade izolaciju tavanice ili gornje ploče, kao ni podova…

    Ja posle postavljanja demita nisam video nikakve razlike na računima, jedina prednost (svakako ne mala) je što sam eliminisao pojavu buđi u ćoškovima zbog “hladnih mostova” (delovi gde ima betona)…ali sam i pre toga imao PVC stolariju i nije bilo promaje….znači najbitnije je da nigde ne duva… 

  7. sima kaže:

    Veliki problem je i što su  se u ovim nemilim vremenima u novogradnji stanovi davali izviđačima u kompenzaciji te imamo slučaj zgrada gde je svaki drugi stan neuseljen i neodaje temperaturu koju je projektant predvideo. Ovo govorim iz razloga da ukažem da se dati problem ne rešava jednostrano, kao da je izolacija nešto novo, već kompletnim sistemom gradnje i svešću potrošača uz obaveznu zaštitu istih od monopola određenih isporučioca toplote. Uvodi se neka kvazi energetska efikasnost, inženjeri polažu kojekakve ispite, a gradnja stala. Gospodo gde se bili do sada. Kad se od strane države ukazuje na nešto ,a ne otvara se fond ili je on prazan, za razvoj i pomoć istog u startu je to propala stvar.

OSTAVITE KOMENTAR