Bivši učenici renoviraju kuću domaru

Lekciju iz humanosti, solidarnosti i zahvalnosti ovih dana drže bivši đaci Osnovne škole „25. maj“ – kada su saznali za teške uslove u kojima živi školski domar Dmitar Marinko sa nepokretnim i bolesnim sinom, veoma brzo su se okupili. Pomogao je ko je koliko mogao, što u novcu što u materijalu, a oni koji su imali vremena i umeća, čika Dmitru renoviraju trošnu kuću i dovode je u stanje dostojno čoveka.

Ceo radni vek čika Dmitar sa Bikova proveo je u Osnovnoj školi „25.maj“ – iako je, kako veli, bio strog i na distanci sa učenicima, i danas pamti svako dete, svačiju sudbinu i odaje poštu svima koji više nisu sa nama. Na pitanje koliko mu znači što ga bivši đaci nisu zaboravili, Dmitar suze ne može da sakrije.

„Jako su me iznenadili, nisam ovo očekivao, ovo su suze radosnice. Ja sam radio i privatno da bih kuću sagradio i decu othranio, radio sam po 14 sati dnevno,“ kaže penzinisani domar.

Ipak, i sa 85 godina, Dmitar ne uživa u penziji već radi posao teži od bilo kog – 24 sata brine o nepokretnom sinu, ali ga nećete čuti da se žali i odlučno kaže: u dom ga neće smestiti sve dok je on sam živ.

„Sin je pao u krevet, negujem ga već 18 meseci i noću i danju. Nije mogao kašiku da podigne, ja sam ga osposobio,“ dodaje.

Za tešku sudbinu voljenog domara prvi je saznao komšija Jovica Marcikić koji se priseća kako je uvek dok je radio u školi imao osmeh za svakoga i kako ih je sve dočekivao i ispraćao kući. Čika Dmitar je, veli, bio učiteljica svima.

„Ja danas radim u prosveti, moji se učenici sete mene, ja sam se setio njega. Ni drugi ga nisu zaboravili, samo sam ih podsetio da je on tu sa nama,“ kaže Jovica, koji ni sam ne može da sakrije suze.

I zato ne čudi da je samo jedna objava na društvenim mrežama bila dovoljna da učenici svih generacija udruže snage kako bi pomogli ovom čoveku čelične snage i volje.

„Goca, koja je isto bila učenica škole „25. maj” pre neka dva meseca pokrenula je grupu na Fejsbuku kako bi okupila sve generacije i tako je došlo do ideje,“ nadovezuje se Branko Prćić, koji vodi Udruženje „Za Suboticu svim srcem“, ali je takođe pohađao školu u Aleksandrovu.

A na kući koja nikad nije bila renovirana krenulo se od najhitnijeg: krečenja, nabavke drva i novog nameštaja, a kako bi Dmitra i njegovog sina spremili za zimu, nabavljena je i nova crepana peć.

„U životu ne pamtim da sam videla takav osećaj u očima, i radost i tugu, ne znam da opišem koliko se on nama obradovao kad nas je video. Mi se trudimo da mu uradimo što je najpotrebnije i da mu koliko-toliko olakšamo, jer sin je bolestan, a on je stvarno jako star,“ priča Branka Šokčić, jedna od bivših učenica.

Star možda, ali zaboravljen nije, jer tu se današnja solidarnost komšija i nekadašnjih đaka neće zaustaviti: čika Dmitru će nastaviti da pomažu i da ga obilaze, a kako na kući ima još da se radi, već se planira i nova radna akcija.

TV Subotica