Jedna od novinskih vesti u subotičkoj štampi između dva svetska rata, bio je i sudski proces koji se vodio između žene i njenog muža, povratnika iz zarobljeništva. Subotičanin koji se tokom Prvog svetskog rata borio na strani Centralnih sila, zarobljen je na Istočnom frontu i ostao u Rusiji sve dok ga nisu pustili, nekoliko godina nakon primirja.
Kada se vratio kući, zatekao je svoju suprugu udatu za drugog čoveka, nakon što je on službeno proglašen mrtvim. Subotičanin je tvrdio kako je redovno pisao kući, dok se ona pravdala da pisma nije dobila, naprotiv, da joj je stigao glas o njegovoj pogibiji. Suđenju su, kao posmatrači, prisustvovali i njegovi ratni drugovi.
Vojska i civili ispred Gradske kuće, 1917. godine
Retko su se tih godina, kao u ovoj vesti, pominjali ratni veterani poražene vojske u Velikom ratu. Oni su, u ovom slučaju kao neformalna grupa, želeli da podrže jednog od njih, koji se suočio sa sličnim problemima kakvi su čekali povratnike sa fronta. Bili su prepušteni sebi, bez javne ili institucionalne podrške.
Slavu su prigrabili pobednici, koja je potrajala do narednog svetskog sukoba. Subotičani su se ovaj put našli na dve strane, a mnogi na obe po malo. Slično je bilo i u drugim delovima zemlje u kojima se vodio rat protiv okupatora i građanski rat.
Narodnooslobodilačka vojska, vođena idejom kako ne sme da se ponovi sudbina boraca iz prethodnog rata, kada su se vratili kućama i odložili oružje, da bi njima gazdovale stare gazde i špekulanti, preuzela je vlast i obezbedila sebi privilegije koje zaslužuje.
Parada Osme vojvođanske udarne brigade na Gradskom stadionu u Subotici, 1974. godine
Najviše Subotičana borilo se u Osmoj Vojvođanskoj brigadi. Nažalost, danas više znamo o iskrcavanju Saveznika u Normandiji nego o momcima i devojkama iz Subotice koji su imali svoju krvavu “Omaha Beach” na obalama Dunava u zimu 1944/45. godine. Mnoštvo herojstava i ludo hrabrih podviga učinili su ti mladi ljudi, od kojih su neki ostali na dnu hladne reke. Dobar deo njih se dobrovoljno prijavio u vojvođanske brigade, da se bori protiv nacista. Neke od tih sudbina opisane su u literaturi koja hvata prašinu na policama biblioteke.
Status borca, odnosno veterana Drugog svetskog rata, značio je penziju, banje i odmarališta, preko reda kod lekara i mnoge druge olakšice, kojima se država odužila tim ljudima.
Oni koji su poživeli, dočekali su da vide kraj njihove epohe. Opet su mladi ljudi poslati na front, sa naređenjem da ubijaju ili da daju svoj život. Za razliku od protivničke strane, nije bilo jasne ideje za šta se bore. Oni koji su i imali nekakvu zamisao o nužnosti rata za jugoslovensko nasleđe, nikada za nju nisu dobili potvrdu u vidu zadatih ratnih ciljeva.
Vratili su se kući i doživeli sudbinu onih sa početka priče. Država ih je gurnula pod tepih, kao da rata nije ni bilo. Kao da su služili tuđinu. Oni sa kojima su se gledali preko nišana, u svojoj republici su dobili sva zaslužena priznanja i privilegije koje i danas važe. Tim veteranima se priznaje pravo i na ratne traume koje su stekli u borbi sa drugom stranom, na kojoj su bili bezimeni duhovi, koji ni sami ne žele da pominju prošlost. Za jedne je to bio slavni rat, a za druge zaboravljena avantura.
Upravo taj izraz je upotrebio jedan Subotičanin, pravdajući se majci zašto se dobrovoljno prijavio za borbu protiv neprijatelja sa neba 1999. godine.
“Avantura je švaleracija, a ne rat” – reče tada njegova mati.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Moj deda je regrutovan od strane madjarske vojske poslan na istocni front , kao tehnicko lice. Pobegao, dosao kuci da bi ga opet partizani regrutovali, kao tehnicko lice. Mladjeg brata je nasao na Batini gde su ga regrutovali zajedno sa kocijom i konjima, rat je na srecu preziveo. Otac, copavi starac je isto od strane partizana , sa konjima i kocijom poslat da pomaze na sremskom frontu, tamo je i poginuo, ne zna mu se grob. Sve u svemu bilo koja strana da je pobedila mi smo imali nekog predstavnika jer smo imali i Honveda i Domobrana i Partizan.
Danasnjoj Evropi je hitno potrebna antifasisticka borba, gerilci, diverzanti i pokreti otpora.