Projekat brze pruge na relaciji Beograd–Subotica u javnosti je predstavljen kao ključni infrastrukturni iskorak Srbije. Međutim, njegova stvarna vrednost može se razumeti tek u poređenju sa alternativnim modelima razvoja železničkog sistema, ali i u kontekstu celog međunarodnog koridora.
Naime, dok je ova deonica u Srbiji projektovana za brzine do 200 km/h, nastavak trase kroz Mađarska funkcioniše u okviru standarda od 160 km/h. U železničkom sistemu, efektivna brzina određena je najsporijim segmentom, što znači da se nominalna prednost višeg standarda već na granici sistemski relativizuje.
Inicijalna projektna dokumentacija predviđala je modernizaciju deonice Beograd–Subotica za brzine do 160 km/h, u vrednosti od približno 330 miliona evra, poput one u Mađarskoj. Naknadnom političkom odlukom da se standard podigne na 200 km/h, ukupna investicija porasla je na približno 2 milijarde evra. Ova razlika od oko 1,7 milijardi evra predstavlja ključni analitički okvir za razmatranje racionalnosti projekta.
Za raziliku od oko 1,7 milijardi evra, moguće je bilo realizovati modernizacije na nivou čitave mreže u Srbiji:
Modernizacija do 160 km/h:
Beograd–Niš: 198 km
Golubinci–Šid–granica: 81 km
Niš–Preševo–granica: 89 km
Ukupno 368 km za brzine do 160 km/h.
Modernizacija do 120 km/h:
Niš–Dimitrovgrad – granica: 104 km
Valjevo–Vrbnica–granica: 209,4 km
Ukupno 313,4 km za brzine do 120 km/h.
Za razliku između inicijalnog i realizovanog modela pruge između Beograda i Subotice, moglo je biti modernizovano dodatno više od 650 kilometara železničke mreže, uključujući ključne pravce ka jugu, zapadu i istoku.
Istovremeno, funkcionalni efekti povećanja brzine sa 160 na 200 km/h ostaju ograničeni. Na deonici dugoj oko 184 kilometra, razlika u vremenu putovanja iznosi približno 14 minuta u idealnim uslovima, odnosno još manje u realnoj eksploataciji – približno 8 minuta. Dodatno, međunarodni koridor nastavlja se kroz Mađarska sa ograničenjem od 160 km/h, čime se prednost višeg standarda sistemski relativizuje.
Sa aspekta ekonomske funkcije železnice, treba imati u vidu da teretni saobraćaj — kao primarni generator prihoda koji donosi do 5 puta više prihoda nego putnički saobraćaj — ne koristi brzine od 200 km/h, već se kreće u opsegu do 120 km/h. To znači da najskuplji segment investicije nije usmeren ka delu sistema koji ostvaruje najveći ekonomski efekat, već ka delu sistema koji ostvaruje najveći politički efekat.
U tom smislu, osnovno pitanje ovog projekta nije da li je Srbija dobila bržu prugu, već da li je izborom višeg standarda žrtvovana mogućnost razvoja celokupne železničke mreže i time žrtvovan rast domaće privrede.
Između 330 miliona i 2 milijarde evra ne nalazi se samo razlika u brzini, već razlika između racionalnog sistema i skupe iluzije razvoja.
dr Nikola Ilanković
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Ovo je jedan od retkih tekstova koji konačno vraća raspravu na teren činjenica, a ne propagande. Niko razuman ne spori da je brza pruga tehnički impresivna, ali pitanje nikada nije bilo „da li možemo“, već „da li je to bio najracionalniji izbor“. Kada za isti novac možeš podići čitav železnički sistem zemlje na funkcionalan nivo, a ti izabereš da napraviš jednu premium deonicu koja štedi desetak minuta i završava se na mreži sporijeg standarda, to više nije razvoj – to je loše postavljanje prioriteta. Posebno je problematično što teretni saobraćaj, koji realno donosi novac, od te brzine nema gotovo nikakvu korist. Zato je poenta ovog teksta potpuno pogođena: nije problem što imamo brzu prugu, već što nemamo mrežu. A bez mreže, brzina ostaje izolovan efekat, a ne sistemsko unapređenje.
Naravno da je to bio politicki projekat, plus dobra prilika da bata i kompanija postanu milijarderi. Na zalost sa srpskim zeljeznicama dobit nece pokriti ni bazicno odrzavanje pa ce sve posle 2-3 godine izgledati ko stanica na Palicu. O vracanju kredita iz realnih prihoda mozemo da sanjamo. Ko pijani kockar zaduzicemo se kod zelenasa da vracamo ovaj dug .
2000. smo isli vozom za BG i to u lokomotivi. Drug je bio masinovodja i to mu je bilo dozvoljeno. Objasnjavao nam je da je razlicito ogranicenje brzine na razlicitim deonicama u zavisnosti od stanja (citaj zapustenosti) pruge. Ako se dobro secam negde je bilo i samo 40 na sat. U jednom delu (mislim kod Stare i Nove Pazove) je pruga bila dobra i tamo ga je „opleo“ 120 na sat. Bio je bas dobar osecaj i bilo mi je zao sto cela pruga nije bila takva. Mislim da bi nam i danas to bilo dovoljno.
Bilo je vazno potrositi tih 2 milijarde, jer ako puno potrosis, onda se mozes i puno ugraditi.
Sta bi bilo kad bi bilo..
Ta mreza pruga je mogla biti sagradjena i za vreme prethodne vlasti pa nije..
Neki ce reci..pa milosevic je kriv za bombarodvanje..
A dos za obmanu i kradju..i..sta cemo sad..
Svi su pametni generali kad se bitka zavrsi,a malo njih je pametno dok traje bitka,borba..
Mozda je i doticni g.din u pravu..ali gde ste bili do sada,sto javno niste iznosili cinjenice pre pocetka gradnje..?
Uvek je lakse kuditi,osporavati,nego uci u projekat i graditi..
A vreme pokaze svoje,koliko je nesto pogresno ili dobro.
I pre je bilo novaca,samo su ti isti novci otisli na drugu stranu..
Setimo se samo tramvaja u subotici..
Ukinut,odlukom tadasnjih politicara i njima bliskih gazda biznismena,a vreme je pokazalo koliko je to bilo stetno,losa odluka,odnosno dobro ekonomski isplativo..
I jel neko odgovarao od njih ili nagradjen?
Vaš komentar pitanje svodi na „ko je mogao, a nije“, dok je suština u tome kako se ulaže kada se već ulaže.
Još 2015. pominju se brzine od 200 km/h, ali se kao realan okvir navodi 160 km/h, što jasno ukazuje da je postojala dilema između maksimalne brzine i razvoja šire mreže.
Na pitanje „gde ste bili ranije“ odgovor je jednostavan — bio sam na studijama, bez znanja i referenci koje danas imam. Upravo taj profesionalni razvoj danas mi daje osnov da o ovome govorim argumentovano.
To što ranije nije građeno ne opravdava da se danas bira skuplji model sa manjim obuhvatom. Naprotiv — tada je odgovornost veća da ulaganje donese sistemski efekat.
I primer tramvaja u Subotici govori isto: problem nije bio u nedostatku ulaganja, već u pogrešnom pravcu — razgradnji mreže.
Vreme jeste sudija, ali kod infrastrukture posledice ostaju decenijama.
@SSmozak…Da sumiramo (po ko zna koji put). Milosevic je nasledio Jugoslaviju koja je u vreme premijera Ante Markovica bila jedno zaista lepo mesto za zivot. To nije bilo dobro, jer je bilo vreme za nacionalizam, ratove, sankcije, drzavnu pljacku, pad morala i porast kriminala, a vladajuca garnitura iz zemlje odnosi ogroman novac. Posle toga dolazi DOS koji vraca pokradenu staru i novu deviznu stednju i zaostale penzije, obnavlja porusenu zemlju (sto otezava i svetska ekonomska kriza), ali naravno da je bilo zloupotrebe, pa gube izbore da bi na vlast ponovo dosla banda iz 90-ih, samo iskusnija. U pocetku „kraduckaju“, pa kradu, a sada se vise ni ne trude da to prikriju, kontrola medija je potpunija nego 90-ih, a sunovrat celog drustva gori nego u najgorim kosmarima. Sada kriminalci nose policijske uniforme, posteni policajci se smenjuju, najgori kriminalci (osudjene ubice i silovatelji) se proglasavaju patriotama, a mirni demonstranti teroristima, izdajnicima, stranim placenicima i ustasama. Samo se pitam kada ce im biti dovoljno. Kada ce reci da su se dosta nakrali? Dokle ce ovaj narod da misli da je to normalno? Zar stvarno ne zelimo da zivimo normalno i u normalnoj drzavi?
Gospodo botine iz razlicitih vukojebina. Nije problem izgradnja pruge, ta pruga je trebala vec davno da premrezi celu Srbiju. Najveci problem je korupcija tokom gradnje iste, kradja novaca i cinjenica da vas veliki alex, uporno tvrdi kako pruge nije bilo prije njega. Obicna budalastina.
@Trovach
Konacno da postoji neko ko se seca Ante Markovica i njegovih preko potrebnih reformi.
Inace ispred moje kuce CETVRTI put u mesec ili dva dana popravljaju rupu. Ovaj put Vojput. Nije iseceno, opet su u rupu pune vodom ubacili asfalt I rucno nabili. Ova pruga za max godinu dana ce imati dozvoljenu brzinu 80km/h
6 sati kasnije u rupi nema vise ni zrnca asfalta , ja sam vise bez teksta..A vi sto se nadate da cete mafiju zamenuti na izborima gledajte sta su radili u Kuli i ostalim gradovima. Za nas je to mozda sloboda ali za njih u najboljem slucaju gubitak svega , robija u boljem slucaju. Nema sanse da ce olako otici
@Stormwatch…Nisam ekonomista, pa ne znam sta je Ante Markovic tako epohalno konkretno uradio, ali da je delovalo delovalo je. Ponekad zamisljam sta bi bilo kad’ bi bilo da nije tog prokletog rata i te bande iz 90-ih.
Gospodo, ne mozete nista protiv ove mafije na vlasti, valjda je to sasvim jasno. Ali ima jedna dobra stvar – Tom Scott se ponovo vratio na Youtube.
Sve se može, ali treba od nečega krenuti.
Evo nek’ vam svetao primer budu hrabri građani Crvenke i Kule koji su silom odgovorili na nasilje žvalonjinih kriminalaca. Saterali su ih u ćošak stadiona u Kuli i ovi nisu smeli nos da promole krijući se iza gestapo-policije… u Crvenki su ih bukvalno najurili iz mesta.
Građani su mnogo mirnije mogli da glasaju i rezultat je da Mladi Kule imaju najveći broj glasova, pored sveg mućkanja i štelovanja. Razlika od 300-400 glasova u korist vladajuće koalicije je sasvim sigurno naštelovana u centralnoj izbornoj komisiji, što se može i dokazati samo da neka institucija u državi radi po zakonu.
Da li nam treba ovakva država? NEEEE!
Šta se radi sa oronulom i bolesnom kućom? RUŠI SE!
Prema tome…
Samo svi malo više treba da se povedemo primerom Kuljana, Crvenčana, ranije Valjevaca, Užičana, Čačana…
laki
Nisam pratio ove izbore ,,,,Da li je negde skinut SNS ili je jos 4 godine na vlasti?
Ako je 4 godine na vlasti jos gde je tu pomak? Sad zamisli nekog ko je 55 godina do 60 ovi na vlasti strasnooo,,,Znas sta se moze desiti u 4 godine?Samo pitam bg posao nisam pratio a zanima me,,,Lep dan
@laki…Sta ce biti s kucom?