Carine i marže za skupu garderobu

Lažna sniženja nisu specijalitet samo naših trgovaca, ali kod nas je opet garderoba skuplja nego u zemljama EU. Razlog su, kažu upućeni, visoke carine i marže, koje začine mućke naših trgovaca pa tako i u jeku sezonskih sniženja kupujemo paprene krpice.

Svi koji su imali priliku da pazare na rasprodajama u Evropi, uverili su se u to da ista roba kod nas košta i dva puta više, čak i kada je na najvećem popustu. U svakom slučaju, iako je u Srbiju stiglo dosta evropskih i svetskih kompanija čije komade garderobe u šoping centrima van Srbije možete da kupite i za tri-četiri evra, kod nas toga nema. Stručnjaci kažu da neće ni biti sve dok ne postanemo deo jedinstvenog tržišta EU.

 

Sekretarka Udruženja Privredne komore Srbije za tekstil Vesna Vasiljević objasnila je da svi veliki svetski proizvođači odeće i obuće koji su na tržištu Srbije imaju proizvodnju u Narodnoj Republici Kini, za koju se plaća veća carina nego u zemljama EU.

 

– Za robu iz Kine u zemljama EU plaća se carina od 11,9 posto. Kada se roba dostavlja u Srbiju, to je treće tržište, i uvozne carine se kreću od 18 do 22 procenta – objasnila je Vesna Vasiljević.

 

Po njenim rečima, treba uzeti u obzir i troškove špedicije i ostalih ulaznih papira, što sve utiče na cenu, dok je dosta skup i pristup šoping-molovima. Ona je napomenula da Srbija nema carine za trgovinu tekstilom s EU na osnovu Sporazuma o slobodnoj trgovini iz 2005. i da će, kada postanemo članica EU, roba biti dostupnija za naš džep a i konkurencija će biti daleko veća.

 

Čemu sve pribegavaju trgovci u Srbiji? Jedna od oprobanih metoda jeste ponuda odeće i obuće po cenama sniženim i do čak 70 odsto, ne navodeći koja je to osnovica za umanjenje. Drugi problem su male količine robe. Neretko se desi da snižena roba bude rasprodata u rekordnom roku jer trgovci nisu osigurali dovoljne količine. Dešava se i da jedne sedmice povećaju cene robe, da bi za koji dan najavili „rasprodaje za 30 odsto”. Tu su i takozvane stalne akcije. Na izlozima piše, na primer, „stalno sniženje od 50 odsto”. Neke trgovine nude „stalna sniženja” tokom cele godine, a takve rasprodaje u svetu ne postoje. Stoga ne čudi večita dilema potrošača – za koliko je realno snižena cena kada je „na stalnom” ili „totalnom popustu”?

 

Predsednica Centra za zaštitu potrošaca Srbije (CEPS) Vera Vida istakla je da su na domaćem tržištu visoke marže pa je često ista roba skuplja od one u inostranim buticima. Po njoj, trgovci, suprotno poslovnoj etici i dobrim običajima, i dalje koriste razne načine da bi obmanuli potrošače. Mali broj uvoznika i visoke zaštitne carine su, takođe, ozbiljna prepreka trgovcima da rasprodaju robu, a da ujedno i profitiraju, mišljenja je Vera Vida.   

 

Ne znaju šta se traži

 

Kod rasprodaja domaćih proizvoda veliki problem predstavlja to što mnogi proizvođači u Srbiji nemaju svoje prodajne objekte, a ni povratnu informaciju s tržišta o tome šta se traži.

 

– U svetu se radi po principu da se lansiraju prve, manje količine od, recimo, 300 do 500 komada, da se vidi da li ta kolekcija ili odevni predmet nalazi put do potrošača ili ne. Ukoliko predmeti nalaze kupca, rade se veće količine, a u suprotnom, odmah se ide na rasprodaju da bi se došlo do svežeg novca koji bi se uložio u proizvodnju novih kolekcija – istakla je Vesna Vasiljević, i navela da su najveće rasprodaje u Evropi i svetu, iako ne postoji utvrđeno vreme, oko Božića, i tada cene u velikim evoropskim gradovima budu zaista drastično smanjene i do 70 odsto.



KOMENTARI

  1. mister kaže:

    Zato nema 2 redovna butika u Subotici, svi se obalace na buvljaku ili u Madjarskoj

  2. Subotica kaže:

    U centru Stutgarda kupim majce po 5 eura a u legendu to skoro isto (samo losijeg kvaliteta) 20 eura!

  3. Limun kaže:

    Video svojim očima isti model patika kod nas i u Italiji jeftinije za 30%, i u Francuskoj sam takve stvari pazario jeftinije a kvalitetnije u lepšim buticima od naših da smo se krstili i levom i desnom rukom !

  4. pauk kaže:

    U Becu su neke stvari jeftinije i povoljnije. Dosta je, mogu reci, skupa destinacija Subotica, gde ljudi rade za 200-300 eura a stvari su skupe

     

  5. prki kaže:

    Limundo! 🙂

OSTAVITE KOMENTAR