Evo već trideteset godina je proteklo od kada je otvoren video klub. Godine 1987. bila je to druga videoteka u gradu, ako ne računamo onu u diskoteci AS. Nešto pre Čarlija je počeo da radi video klub BMV na kraju te ulice Matka Vukovića. Posle toga više niko nije mogao da ih izbroji. Za razliku od ove tri u centru, većina ostalih videoteka se rasulo po svim delovima grada. To je bilo i praktično jer su tako stigle blizu svojih mušterija koje su se množile kako su video rekorderi ulazili u domove Subotičana. Po kućama, zgradama, suterenima…bio je to zgodan biznis koji nije zahtevao magacinski prostor ni neke posebne uređaje.
Dobra AKCIJA !
„On…vratio se iz Vijetnama…“
Tako je počinjao svaki drugi film po opisu Ilije Sanskog, subotičkog pesnika i vlasnika videoteke OSA. Stvarno, bilo je to vreme kada su američki filmići bili prepuni poludelih ratnih veterana koji su, ako ništa drugo, skrenuli pažnju i ostatku sveta kako se rat ne završava kada utihnu topovi. U posledice rata uvršten je i postraumatski sindrom. Možda to tada nije bilo najvažnije pitanje ali dečaci ko dečaci…Tražili su Krvavi sport, Kikbokser…Do danas nije rešena dilema ko je bolji: Van Dam ili Stiven Sigal. Doduše, nedavno je malo falilo da njih dvojica sami daju odgovor na to pitanje. Na zabavi kod Stalonea, Sigal je celo veče provocirao Žan Kloda sve dok ovaj nije izgubio nerve i pozvao Sigala da izađe napolje.
Sigal: Šalio sam se samo, šta ti je ?
Van Dam: Sad ćeš da vidiš šta mi je. Ajd’ izađi u dvorište !
Tako je nekako bilo sve dok domaćin nije smirio situaciju. Propade jedna od poslednjih šansi da se razreši ova dilema. Nisu ni oni više mladi.
Nego, da se vratimo videotekama.
VHS kasete bile su jedan od onih velikih skokova kojima su filmski distributeri stizali sve bliže gledaocima. Ton film, pa film u boji, onda televizija i sad „bioskop u kući“ odnosno video plejer…činilo se da je to kraj istorije, da nema dalje. Film na kaseti je tvoj, da ga gledaš koliko hoćeš i kad poželiš.
Ljudi su preterivali praveći sebi filmske maratone, snimali su sebi svoje kolekcije, a videotekari, u želji da zadovolje potražnju, izdavali su najgore moguće kopije.
U svom tom neredu, bilo je i onih koji su želeli da vode specializovan video klub i tako se izdvoje od drugih. Recimo, na kraju ulice Petefi Šandora bila je „Kazablanka“ koja je izdavala samo stare filmske klasike. Preko puta Blaškovog križa je bila porno videoteka „Kod Blaškovog križa“. Jedno od onih mesta gde bi obavezno sreli nekog poznatog, iako je to poslednje mesto gde iko želi da sretne bilo koga.
CHARLIE, februar 2017.
Videorekorderi su se davno preselili u tamu podruma kod ostalih zastarelih aparata, ali firma iznad ulaza u staru zgradu u ulici Matka Vukovića i dalje stoji i dobro izgleda. Ako je do danas to bilo zbog nemara vlasnika zgrade ili zaštitara, od ove godine ovu reklamu treba sačuvati. Ona tu gde jeste, nakon trideset godina predstavlja antikvitet koji nas podseća na jedno vreme koje se nikad neće vratiti, kao ni video kasete.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Samo da ispravim netacnost. Najstariji videoklub u gradu je „Ella“, da jos uvek rade imali bi 33 pune godine.
Ne znam ko je prvi ali teško da je Ela izdavala kasete 1984. jer nije bilo videorikordera tj u to vreme su koštali par hiljada maraka. U Subotici ga je posedovao jako mali krug ljudi tako da ako je neko i izdavao neke kasete nekome 84-te to nije bio klasičan video klub kakve smo imali kasnije.
videoteka istudio za snimanje VIDEOLUX u BOROVO ulici foto KAPISTA 1987
Ha, ha… obavezno se prvo jave oni sa tačnim podacima da isprave autora teksta ako je napravio kakvu grešku.
.. „Nego, da se vratimo videotekama“
Kakav flashback! Nagledali smo se tada filmova od najstarijih do najnovijih. To su bili filmski maratoni. Drugarica mi je radila u videoklubu i zabavljalo nas je to što smo znali ko iz komsiluka gleda samo horor filmove, a ko iznajmljuje samo porniće. Nije baš bilo neke diskrecije u tom pogledu. Razotkrili smo tako razne karaktere.., a i bile smo u godinama kada nas je to zabavljalo.
omiljen mi je bio London i Kobra!!!
„Šuco“ u Šandoru…
Da li neko zna nekoga ko je iznajmljivao igrice i konzole ili radio u nekoj od tih videoteka (koje su se bavile tim) u periodu od kraja 80-ih do sredine 90-ih? Svaka informacija je dobrodosla. Takodje ako neko ima te stare konzole, moze da me kontaktira na mail: etxeberria17@live.com ili nek` ostavi komentar ovde.