Sindikalna organizacija samostalnog sindikata u Centru za socijalni rad donela je odluku da u petak, 14. marta u vremenu od 11.55 do 12.55 stupi u štrajk upozorenja. Formiran je Štrajkački odbor, a štrajk će biti organizovan u prostorijama centra. U zapisniku sa sednice navodi se da je sastanku članova sindikata prisustvovala i većina zaposlenih u Centru za socijalni rad u Subotici.
Razlozi za stupanje u štrajk su, kako su naveli, dramatično stanje u kojem se nalazi sistem socijalne zaštite. Štrajkači traže da se utvrdi jedinstvena osnovica za obračun i isplatu svih zaposlenih u sistemu socijalne zaštite, bez obzira na stručnu spremu i radno mesto, da popune slobodna i upražnjena radna mesta kako bi se obezbedilo normalno obavljanje delatnosti ustanove, da se omogući dodatno zapošljavanje zbog enormnog povećanja obima posla, da se otkloni diskriminacija i težak materijalni položaj zaposlenih u socijalnoj zaštiti i njihova primanja usklade sa ostalim delovima javnog sektora, kao što su prosveta i zdravstvo. Zaposleni u Centru za socijalni rad traže i da se iz koeficijenta izdvoji osnovica za topli obpok i regres, i izraze u novčanom vidu, te da se zaključi poseban kolektivni ugovor sa zaposlenima u socijalnoj zaštiti. Takođe se zalažu za izradu odgovarajućih normativa i standarda rada u socijalnoj zaštiti.
Ukoliko u roku od deset dana ne dobiju od nadležnih organa odgovore na svoje zahteve, razmotriće dalje mere socijalne borbe.
„Ovaj štrajk nema nikakvu političku pozadinu, već je isključivo usmeren na sindikalne zahteve i poboljšanje položaja cele grane”, kaže za „Politiku” Sreto Rauković, predsednik osnovne organizacije samostalnog sindikata u subotičkom Centru za socijalni rad.
Prema njegovim rečima, po sistematizaciji koju je odobrilo ministarstvo trebalo bi da imaju 41 zaposlenog, oni imaju 30 radnika i još šestoro koji su na određeno vreme, dok u delu gde njihov rad finansira lokalna samouprava umesto predviđenih 16 imaju 14 zaposlenih. „Pri tome mi imamo enormno povećanje poslova, posebno u domenu nasilja, bilo da je porodično nasilje ili vršnjačko. Mi nemamo mogućnosti da formiramo posebne timove koji bi se time bavili, već se to radi uz tekuće poslove”, kaže Rauković. On kaže da se zbog toga sa kolegama zalaže i za izradu standarda i normativa u ustanovama socijalne zaštite.
