Nije železnica samo romantična predstava o putničkim vozovima, rastancima i čekanju ispod velikog sata na ponovni susret. To je i ozbiljan posao organizacije transporta i ranžiranja vozova u red i poredak. Znaju to najbolje oni koji žive blizu teretne stanice, gde se na blizu dvadeset koloseka sastavljaju kompozicije.
Po celu noć se sudaraju vagoni, brekću lokomotive i pište zvižduci železničara. Za sav taj mravinjak odgovorni su ljudi kojima verujemo da znaju šta rade jer svaki voz nepogrešivo zauzima svoj pravac.
Gde se radi tamo se i greši pa je tako ostalo upamćeno da se na putu do Subotice izgubio vagon u kome su u specijalnim kavezima bili beli medvedi kupljeni u Austriji, a do njih i jedna porodica majmuna. Te 1964. godine, nedelju dana je trajala potraga za nestalim vagonom. Na kraju je izgubljeni transport nađen na stanici u Šebešiću. Životinje su bile bez hrane i vode ali su opstale.
Zahvaljujući fotografijama Ernea Arnolda, kao i pričama starijih, od svih nezgoda najviše je upamćen sudar dve lokomotive nasred mosta, kao na pozornici. Kada se to desilo, 1957. godine, nije bilo žrtava. Nije puno prošlo a u crnu hroniku našeg železničkog čvora upisana je jedna ozbiljna nesreća.
Nesreća se desila 1961. godine. Tog januarskog dana, kazaljke na staničnom satu su pokazivale 19 časova i 18 minuta kada je stigao voz iz Sente . Na istom koloseku se nalazila manevarka koja mu se kretala u susret i – došlo je do sudara. Lokomotive su se slepile i odskočile na treću, koja se nalazila u blizini. Iz putničkog voza je pred sudar uspeo da iskoči ložač, ali ne i smrtno stradali vozovođa i dva železničara koji su teško povređeni. I među putnicima, kojih nije bilo puno, njih desetak je zadobilo povrede.
Usled prevrtanja vagona jedan stariji putnik je ispao kroz prozor sve vreme držeći korpu s jajima. Kada su mu pritrčali u pomoć, i dalje je stezao praznu korpu i raspitivao se gde mu je kapa, od šoka verovatno ne znajući ni gde mu je glava.
Na odgovornost je pozvan i odveden u pritvor nadzornik skretnice bloka 1.
Stanica u Novom Žedniku bila je mesto smrti pet putnika šinobusa koji se sudario sa teretnim vozom. Nakon nesreće je još 67 teško ili lakše povređenih ljudi prevezeno u subotičku bolnicu. Za katastrofu su okrivljeni otpravnik vozova i mašinovođa šinobusa. Bio je novembar 1978. godine.
Željeznica ili železnica
Kada je reč o gvožđu, reč željezo se češće koristi u zapadnim predelima srpsko – hrvatskog govornog područja. Ipak, gvozdeni konj i gvozdeni put su od početka željezni. Još u vreme dok su nas do Vinkovaca vozili vozovi, a posle Vinkovaca vlačili vlakovi, malo ko je primećivao da je željeznica na ijekavici, a da postoji i železnica.
Fudbalski klub iz Sarajeva, a u Subotici konfekcija Željezničar sa LJ, navikli su mnoge kod nas da tu reč izgovaraju tako, pa nisu primetili kada je nestalo to jedno slovo J.
U našem gradu još posluje DOO Željezničar.
Zaposleni na železnici kažu da je svejedno kako tu reč izgovarate, važno je da se razumemo.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Interesantno, ja uvek kažem željeznica (možda i zbog fabrike „Željezničar“) iako ne koristim ijekavicu. Naziv železnica mi nema bas puno smisla jer se u ekavskom delu bivše domovine ne kaze železo nego gvožđe. Interesantna je ta naša ljubav prema željeznici i vozovima, a posebno je izražena kod samih željezničara. Jedan naš (sada već pokojni) prijatelj je bio iz te branše i nije žalio trud da ode van grada biciklom (mislim negde na pruzi kod Tavankuta-preciznije Skendereva) da bi u punoj brzini video lokomotivu „Kenedijevku“.
Ljudi kada putuju vozom, obično ne vole sedeti u vagonu tako da su u poziciji da im je pogled prema kraju voza. Vole da gledaju prema napred, kao kada sede u automobilu ili kao u autobusu.
Jedan moj poznanik, željezničar mi je otkrio tajnu da je tako sedeti sa pogledom prema nazad ipak nešto bezbednije.
Ispričao mi je slučaj sudara dva putnička voza pri maloj brzini prilikom ulaska voza u stanicu.
Vagoni su bili oni starinski sa kupeima.
Putnici koji su gledali prema nazad su samo malo osetili sudar, međutim, putnici koji su gledali prema napred su skoro svi poleteli napred, udarivši glavom o zid kupea, pa je bilo tamo i polomljenih, izbijenih zuba i razbijenih noseva.