Crna, slatka feketićka

Što je za Leskovac paprika, za Arilje malina, za Šumadiju šljiva, to je za Feketić višnja.

Samo za razliku od ostalog voća i povrća koji su postali simboli pojedinih krajeva, višnja iz Feketića, malog mesta u opštini Mali Iđoš, i zvanično je priznata sorta – „prima“.

– Kakva bi bila višnja iz Feketića, ako ne crna – kaže u šali meštanin Janoš Sakač, aludirajući na naziv sela koji u sebi ima mađarsku reč fekete (crna).

Zatekli smo ga ispred roditeljske kuće gde, ne mareći za sunce i 30 Celzijusovih stepeni, bere višnje sa dva stabla.

– Feketićka višnja na peteljci nema list i po tome se, takođe, odmah prepozna. Ali i sočna je i slatka, nije kiselkasta – dodaje pokazujući ovogodišnji rod.

U njegove reči smo se vrlo brzo i uverili. Slatka je taman koliko i trešnja.

Gotovo da nema kuće u Feketiću ispred koje ne raste bar jedno drvo. Po rečima vremešnih žitelja, višnja je na obronke Telečke visoravni stigla iz Bosne i Hercegovine još u vreme Austrougarske. Oduševljeni njenim ukusom, vojnici su doneli sadnice i zasadili ih. Blagorodno tle, bogato gvožđem i magnezijumom, pomoglo je da višnja tu nađe svoj novi dom. Zanimljivo je i da se nije kalemila, već se sadila i razmnožavala iz korenovih izdanaka.

– Sadrži 20 odsto suve materije, svega osam odsto čini koštica, ima izuzetno visok sastav antioksidanata, za deset odsto viši nego što je uobičajeno, a uz to i je i otporna na sve štetočine i bolesti, te joj nije potrebna hemijska zaštita – objašnjava Žolt Horkai, najveći proizvođač višanja u selu, koji sa porodicom uzgaja oko pet stotina stabala, starih od dve do 15 godina. – Rod ne prodajemo, nego ga prerađujemo, od njega pravimo rakiju, vino i liker, jer tako možemo da prodajemo godinu dana, a ne samo tokom deset dana.

NIŠTA SE NE BACA

U porodici Horkai kažu da se ništa od roda ne baca, čak ni koštice. One se suše i umesto perja se, jer duže čuvaju toplotu, pakuju u jastučiće, koji se anatomski prilagođavaju obliku glave.

SPONA SVIH NARODA

Prema rečima Bajtoš Bele, predsednik MZ Feketić, višnja je na neki način spona svih nacija i vera, pravoslavne, katoličke i reformatorske, koje žive u ovom selu.

Večernje novosti