Septembra pretposlednje godine rata, na Balkanu dolazi do velikih pomeranja vojski. Crvena armija je prodrla u Rumuniju a nemačka armija E se izvlači vardarsko – moravskom dolinom i koridorima. Ono što je prednost jednog grada, da se nalazi na važnom drumu, u ovakvim danima je nevolja.
Saveznici bombarduju komunikacije i željeznička postrojenja pa je i Subotica u više navrata na meti tokom leta 1944. godine. Ipak, najcrnji dan po obimu razaranja i ljudskim žrtvama, bio je 18. septembar. Američki bombarderi posejali su tone smrtonosnog tereta koje su pogodile neke od željenih tačaka ali su očigledno većina bombi promašile cilj. Završile su na kućama, javnim zgradama, školama, verskim objektima i fabrikama. Poginulo je više stotina Subotičana, srušeno je hiljadu objekata.
Na ovom mestu ćemo pokušati da upoređivanjem mapa sagledamo koliki je uticaj na današnji izgled nekih delova grada i ulica imao taj tragični dan. Pažljivi posmatrač će zapaziti gde su pale bombe i otkriti koje su zgrade sada na tom mestu. Negde su nikle nove ulice, parkinzi, igrališta, pa i jedna pijaca. Pojedini placevi su do danas ostali prazni.
Snimak iz američkog bombardera
1. Srušen ceo blok, kurija Oskara Vojnića. Danas parking Trg Cara Jovana Nenada
2. Danas parking iza Otvorenog univerziteta
3. Srpska čitaonica, još i danas prazan plac
4. Dugo je ostao przan plac sa brdom od šuta. Danas nova zgrada
1. Kasarna na Senćanskom putu. Ostala je samo jedna zgrada, danas između suda i autobuske stanice.
2. MESŠC
3. Oficirski dom, ostao je samo jedan objekat koji je srušen posle rata prilikom izgradnje zgrada Opštine i banke.
4. Na mestu porušenih stambenih objekata, danas je park (preko puta MESŠCa)
5. Srušene kuće (siva boja) zamenile su zgrade izgrađene 50ih godina
Srušeni objekti obojeni u sivo
Srušena kasarna
Pošteđeni vojni objekat, između Opštine i banke u izgradnji (snimak sa raskrsnice kod hotela Patria)
1. Danas autobuska stanica
2. Kumičićeva
Jedna bomba je pala na mesto gde je danas spomenik Ivanu Sariću
Ožiljci još i danas
Pogođena zgrada preko puta (danas Tokio)
Srušena Carinarnica (pogled iz Bistričke ulice)
Zasto se prozivka zove tako?
Zasto se decenijama pitanje bombardovanja Subotice u WWII stavlja pod tepih a npr. bombardovanje Beograda uvek stavlja u prvi plan kada se zna da je mnogo manji deo Beograd pretrpeo stetu jer je bio prilicno manji grad od Subotice u to vreme. Dokle ce se u Srbiji sakrivati istina o ovom dogadjaju?
uvek se nadje neko pametan danas oslobadja ali ljudi neoslobadjajte vise Suboticu molim vas,
Prozivka je dobila ime kada je već počela da se gradi. Do tada je jedna polovina bila Bajnat a druga Ker (granica je bila današnje šetalište).
Ime Prozivka je imalo neko simbolično značenje, vezano za negovanje tradicija iz poslednjeg rata u vreme kada je podignut spomenik. Mislim da je to ime nastalo kao poetski izraz. Imam negde detalje, moram da pronađem.
Cini mi se, pre godinu dana, sam procitao knjigu Boska Krstica „Potraga za ulicom divljih kestenova“ u kojoj autor iznoci cinjenice da je u tom bombardovanju srusena i kuca u kojoj je rodjen i neko,kratko vreme ziveo Danilo Kis. Ziveli su u subotickoj Ulici oslobodjenja 8. Po starim kartama bi se mogla odrediti tacnija lokacija,a ne bi bilo lose na neki skroman nacin obeleziti to mesto, nekom spomen-plocom, ili na neki adekvatan nacin. Ipak je to bio Danilo Kis…
A sto se prozivke tice postoji istoimena knjiga,samo se ne secam autora,citao sam je jos u osnovnoj skoli 🙂 opisuje takodje desavanja u
Subotici u vreme II sv. rata…
Ako se dobro secam Prozivka je dobila ime po dogadjju iz rata.Kazu stari ljudi da je na mestu gde je spomenik bila sazvana prozivka gradjana i tamo su streljani samo ne znam koliko je to tacno. Lansky proveri jos jednom jer ipak ti imas uvid u arhivu Subotice.
Spomenik Prozivka je rad vajara Ota Loga . Ime naselja vezano je za negovanje tradicija NOB-a (prozivanje boraca) .
Najveće promene u izgledu grada su se desile bas nakon bombardovanja. Nestali su brojni kvartovi ali i veoma znameniti objekti kojima bi se danas veoma ponosili.
Pogledajte samo tu Rufovu palatu na mestu koje je sagrađen Tokio
Kasarna
Ili pak Srpska čitaona, koja se nalazila na placu kraj pravoslavne crkve a koji je danas cesto tema akcije „Ko kosi a ko ne kosi!“.
Na mestu današnje RK Centar i Otvorenog univerziteta je bio niz uskih i krivudavih ulica karakterističnih za Suboticu, sa uglavnom prizemnicama…
Steta, ljudska glupost bas zna da unazadi neki grad…
zove se tako jer su na to delu gde je spomenik prozivali jevreje koje su posle nemci vodili na streljanje iza stadiona tj pored gde su i kopali mass grobnice pa eto komunisti su dali taj naziv za taj deo grada da moze se reci simbolicno
i onda kazu da idemo u evropu ?!? a proslost da zaboravimo ?!?
Molim Vas dali mi možete odgovoriti da li zgrada preko puta MZ Kertvaroš ( interesujeme njena namena u prošlosti ) i zgrada pored studentske menze su deo neke veće celine Postoji još i jedna ispred doma studenata koja samo što se nije srušila Ako je već o tome pisano unapred se izvinjavam te bih vas molio za link da bih više saznao
Unapred zahvalan
Ps . Poštovani Lansky u mom posedu se nalazi Subotička Danica iz 1940 i Katolički Kalendar iz 1927 sa intresantnim slikama iz naše prošlosti Ako kojim slučajem nemate uvid u ove časopise voljan sam da vam ih pozajmim za vaše buduće projekte .
Sa te strane ulice je Zadužbina Marije Vojnić Tošinice i stara jevrejska bolnica. Više o tome na :
https://www.gradsubotica.co.rs/stara-zaduzbina-marije-vojnic-tosinice/
https://www.gradsubotica.co.rs/jevrejska-bolnica/
PS
Hvala za ponudu, imam uvid u stare Danice.
4 – Za ovaj crni datum vezano je i rušenje zgrade gde je proradila i radila prva štamparska radionica u Subotici. Karlo Bittermann 1844 je otvorio štampariju koja je ovde radila do 1907 godine. Kuća do perioda
Ima li neko tacan ili priblizan podatak koliko je Suboticana stradalo u saveznickom bombardovanju 1944 ?
Najčešće se pominje podatak da je stradalo nekoliko stotina.
Poštovani! Niko ne kaže da trebamo zaboraviti prošlost, samo trebamo oprostiti jedni drugima jer ako to ne učinimo drugi svetski rat će još da traje 1000 godina. A za evropu mislim da niko ne bi jurio u nju da je tako loša stvar jer da je tako svako bi da beži iz nje glavom bez obzira. Razmislite !!
Сама реч прозивка говори нам да је ту неко био прозиван, тј. издвајан! По окончању Другог Светског Рата у отаџбину се вратио и део заробљених официра Краљевине Југославије у немачком логору Оснабрик. Када су дошли у Југославију, у Суботици их је сачекало изненађење, по наредби нових комунистичких власти, међу официрима издвојени (прузвани) су они који су били ројалистичког опредељења, док су симпатизери Комунистичке партије пуштени. Ови први и ако нису учествовали у грађанском рату, стрељани су, а насеље у Суботици у коме се све то одиграло добило је назив Прозивка!!!
Ti očigledno zaboravljaš da su u toj istoj Evropi (pretpostavljam da misliš na EU) i Francuzi i Nemci dve suprostavljene strane u II Svestkom ratu. Ne samo da su oni sada zajedno u EU, nego su je oni čak i osnovali. I to samo pr godina po okončanju rata. A neki, poput tebe, više od pola veka nakon rata i dalje imaju želju za konfrontacijom, sukobima… E, upravo zbog takvih ljudi mi i živimo ovako kako živimo.
potpisujem sta si napisao.
samo nemoj zaboraviti da su i nemci i francuzi imali itekako odgovorne politicare posle 2 svetskog rata! i imali ujka sema nad glavom sa pruticem da ih pukne po prstima ako nesto ponovo zglajzaju…
i trece, imali su nemci gadno suocavanje sa svojom prosloscu, itekako priznali sve svoje grehe, izvinuli se, platili stetu (skoro do nedavno placali) i sa novim listom krenuli dalje. kod nas se to nikad nije desilo.
Cune… ALAL VERA!
Takozvani „cilj“ bombardovanja Subotice 1944. je bio prekid komunikacije saobraćaja, budući da je (i dan danas) Subotica bila važna tačka na pruzi jug-sever. Malo je poznato da u to vreme, cilj saveznika („saveznika“) je bila RUMUNIJA i ERDELJ. Rusi su tada uveliko napredovali kroz Rumuniju, a saveznicima je glavni cilj bio PLOEŠTI, koji je skroz istočno i nema VEZE sa Suboticom. U toj celoj zbrci, Beograd je dobio izvesno razaranje, ali NE u obimu kao Subotica. Ako se malo bolje pogledaju fotografije (a Lansky ih je objavljivao i na još nekim portalima), vidi se da je ustvari NAJMANJE stradalo željezničko čvorište, ali su zato čitavi delovi grada SRAVNJENI sa zemljom.
Pored današnje „Madere“ je bila kuća mog dide. Regrutovali ga 1941. u madjarsku vojsku i (ops Djurdja!) na istočni front. Nekolicina Subotičana se predalo i otišlo u zarobljeništvo. Bili su negde istočno od Omska. Jedna grupa je zbrisala odatle, što peške, što kradući konje i uglavnom vratili su se. Znam imena OSMORICE. Trojica su izginula na Batini, dvojici se gubi trag iza Virovitice, a preostala trojica su doživela lepu starost u našem gradu. Za didu imam i papir, kojim „vlast“ oslobadja krivice, abolira to što je moj dida bio na istočnom frontu (?)
Uglavnom, kada se vratio kući, ČITAV kraj oko Madere je bio… sravnjen. Moja majka (mamina mama) poginula je tako što je telom poklopila moju mater (tada trogodišnju devojčicu). Moja mama je eto ostala živa, rodila mene. I sada… dolazi dida ko zna odakle, rat, smrt, svašta… kuće NEMA, komšija NEMA, ulice NEMA, a moja mater (tri godine) na madjarskom ga pita: „Ko ste vi gospodine?“
Imam ORIGINALNI nacrt, plan, te kuće. Već je u raspadajućem stanju. NIKADA nisam upoznao čoveka čija je kuća na placu mog dide…
Sto ve u evropi? Biti sluge.Hrvati su u evropi,pa se „saginju“ po zelji.Mrvice i otpatke dibivamo.
Tomislave Matkovicu. Molio bih podatak kada i koliko Francuza ucestvuje u ratu protiv Nemaca.Kaze se dve suprotstavljene strane ja sam misljenja da do 1943 4 niko sem rusa nije otvoreno ratovao protiv nemaca. Ili jos bolji podatak bi bio kojiko je Nemaca ubijeno u borbama protiv Francuza i Engleza u prve tri godine rata?Stvarno bi bilo interesantno cuti pravu istinu ko je kome bio saveznik a ko neprijatelj?
Poštovanje. Može li neko da mi odgovori na pitanje o postojanju kasarne u Željezničkom naselju u Subotici, danas poznatu kao željeznička kolonija.
@ Miodrag
Moje postovanje takodje,
Ja nisam iz toga kraja, ali sam zimi polovinom 50-tih god. prosloga veka dolazio sa vrsnjacima da se sankamo na Majsanski most. Koliko me secanje sluzi, otprilike na kraju nizbrdice je bio „Vojni drvljanik“. Bio je to je to jedan vojni objekat, koji je mozda i na prvi pogled delovao kao kasarna. (imao je strazu) Zapravo to je bila neka vrsta stovarista ogrevnog materijala iz kojega su se snabdevali ogrevom svi ostali vojni objekti u Subotickom garnizonu. Osim klasicnog ogrevnog materijala (drva i ugalj) bilo je tu svakakve rashodovane vojne drvenarije. U secanju su mi drveni camci kakvi su nekada sluzili za gradnju pontona, a vojnici su iz izpilali i slagali za ogrev. Mi smo to gladali kao deca. Pisem ovo po bledom secanju, pa ako sam bar malo odgovorio na vase pitanje bice mi drago.
Naša kuća na Beogradskom putu je bila takođe bombardovana. “Slučajno, a cilj je bio Željeznička stanica”, pričali su preživjeli. Prašina uz eksploziju je bila tolika, da bi se skoro ugušili, govorili su. Susjedna zgrada je imala trgovinu sa tekstilom u balama (zamotuljci višemetarski) koji su bili razbacani po okolnim oštećenim zgradama i dvorištima. Pričalo se godinama kasnije, da su Suboticu bombardirali Englezi i da su slabo pogađali cilj te napravili pri tome velika razaranja. Ruševine nije bilo moguće brzo odstraniti, pa su neke prerasle travom, koje su bile uspomena za dalji život mladima, odnosno djeci, za koje su se familije bojale, da ne stradaju igrajući se na terenima, koja su još možda sadržavala eksplozivna sredstva. Na njih su puštali koze, da pasu travu
Eto kako se menjaju vremena..kao sto je doticni gospodin napisao mislim 2012 da niko ne bi hteo u Evropu a da ne valja..dolazi polako vreme kad ce ti evropljani polako poceti da beze kod nas.