Dobro poznat prizor sa malog stadiona od tvrdog betona koji se i danas dobro drži posle toliko godina. Tek garderoba klizača odaje da su fotografije snimljene polovinom šezdesetih godina. Skijaška odela, moderni vodootporni materijali i sva ta sportska garderoba za zimske dane, doći će kasnije. A sa njima i boje.
Crno beli svet
Možda crno bele fotografije doprinose tom utisku više nego što je to stvarno bilo tako, ili pak prikrivaju stvarno stanje stvari. Boje socijalizma nisu bile crno bele, već bezbroj nijansi sivih, smeđih, zelenih…Ako je za starije to bila stvar pristojnosti, mladi su čeznuli za onim što su videli u stranim časopisima i filmovima, a to je bilo u boji. Bilo da je reč o pakovanju industrijskih proizvoda, garderobi ili šarenim reklamama.
Subotička NA MA
U bašti Doma JNA
Više živih boja u odevanju donele su sedamdesete godine i kod nas, međutim, oni koji su već bili formirani ljudi, nisu mogli tek tako da uđu u „neozbiljnu garderobu“. Ti koji su doživeli i današnje vreme, muku muče da pribave sebi pristojnu, neki bi rekli – staromodnu garderobu, i tako obezbede kontinuitet svog stila u oblačenju. Subotička spisateljica Kaća Korponaić, na pitanje gde ti stari ljudi nađu sebi garderobu, odgovorila je:
-„Pa u ormaru!“
I beše u pravu – kod nas ne postoji konfekcija za babe i dede.
Izlog na subotičkom korzou, preko puta kafane „Borac“
Lansky
Predivno, hvala na lepim slikama.
Moja lična omiljena slika je slika iz bašte doma JNA.
Da li je bio vikend ili neki praznik? Svaki sto je pun 🙂
Cno beli televizori….25. maj – crno beli slet ! I dugo godina zamišljali kako li je to uživo… u boji…Koja li je radost bila posle gledati slet na TV u boji. Radovali smo se stvarima koje su sada tako normalne.
Na poslednjoj slici, levo je pok. Ivan Tumbas, pilot i nastavnik letenja u tadašnjem aeroklubu „Subotica“
Sve je bilo crno-belo i fotografija, i televizija i novine i nedeljnici. Kolor fotografija i kolor stampa su postojale ali su bile vrlo skupe i njihova tehnika je bila vrlo komplikovana i zahtevna. Posto su mediji u socijalizmu ziveli iskljucivo od dotacija nije se isplatila stampa u kolor tehnici. Takodje i filmovi u boji su bili papreno skupi i bilo je skupo slati ih na razvijanje u inostranstvo. Pogotovu dia filmove i 8 milimetarske filmove za kino-kamere. Koristili smo domace „Efke“ (Fotokemika) crno-bele filmove iz Zagreba. Ispostavilo se da su sve crno-bele fotografije, stare i po 70-80 godina perfektno ocuvane i dan danas izgledaju kao da su dosle upravo iz laboratorije. Za kolor fotografiju se to nazalost ne moze reci. One nisu postojane, blede na svetlosti, u stalnom su hemijskom procesu, boje se ne mogu isfiksirati i neprestano se menjaju , Sve u svemu color fotografija se pokazala samo za jednokratnu upotrebu po principu – drzi bure vodu dok, majstori ne odu. Situacija sa DIA-filmovima je nesto bolja. Kako ce se pokazati digitalna fotografija, jos treba da sacekamo.
Sto se sarenila odece tice, ljudi su ranije koristili iskljucivo prirodne materijale i oni se jednostavno nisu mogli obojiti onako napadno drecavo kao sintetika, plastika, ili najlon. Subotica je inace bila puna prodavnica tkanina na metar i ljudi su znali i mogli da kupuju odredjene boje i dezene a vec prema vlastiom ukusu i da ih kroje i siju po vlastiom nahodjenju i to je bio tada cisti individualizam i licna sposobnost kreiranja odece. Tek masovnijim odlaskom na Pone Rosso pojavljuje se neka vrsta modne uniformisanosti. Na poslednjoj slici su dva mladja muskarca, obojicu odnekud poznajem i mislim da imaju neke veze sa Auto-moto sportom ali nazalost vise se ne secam imena. Onaj sa desne strane je tako tipican mladi covek sa outfitom iz svog vremena da tipicnije vise ne moze biti. Bez obzira sto je fotografija crno-bela, mogu sa verovatnoscu koja se granici sa sigurnoscu da opisem boje njegove garderobe. On nosi sive flanelske pantalone, tamnoplavi sportski sako, belu kosulju, i kravatu (verovatno crvenu ili bordo) obavezno vezanu u mali cvor, (ako nije slucajno na lastis) crne simi cipele i naravno preko svega plavi suskavac. Frizura po ugledu na Dzona Kenedija. Od glave do pete garderoba sa Ponte Rossa. Pre par dana bila je rec o nestanku Pionirove prodavnice. Prvo sto mi je doslo na pamet je vecernja slika Subotickog Korza, prepuna ljudi svih uzrasta, i jedan mladi covek koji stoji kao i svake veceri na ivici trotoara ispred Pionira, u tamnom vecernjem odelu, besprekornoj beloj kosulji i sa obligatornom kravatom. Mlad, vitak, crnokos, sa vrlo karakteristicnim crtama lica. oko sredine dvadesetih, i ceka da dodje ostatak drustva i da krenu kuda su vec naumili. Mnogo decenija kasnije taj mladi i elegantni Suboticanin ce postati nadaleko poznat i o njemu ce pisati domaca i strana stampa i izvestavati TV kuce, kao ocu 4. Jugoslavije. Otprilike tako nekako se oblacila Suboticka mladez kada bi izasla u vecernji krug Korzom. Cisto sumnjam da bi se ikada neko od njih pojavio na „Strafti“ u sarenim Kineskim gacama do kolena pokusao da imponira devojkama kao sto je to danas sasvim normalno i uobicajeno.
Mi smo imali 8mm kameru I film se preko jedne radnje na korzou, da li bese fotokemija nesecam se imena samo mesta, slalo u Bec na razvijanje. Taj proces je bio zacudjujuce kratak. Devedesetih smo prvo prebacili na Vhs format a ubrzo na digitalni tako su nam ostale uspomene u boji tih dana I nekih dragih ljudi.
Pored legendarnog pilota pok. Ivana Tumbasa je Nikola Šimić sekretar Narodne tehnike Subotica
@ Croat, Obavezno stare 8mm filmove digitalizirati i tako ih sacuvati. Oni su svedoci vremena, i ne svedoce samo ono sto je najdirektnije snimljeno, vec i o perifernim objektima u drugom planu, a takvi detalji sa istorijskog aspekta nisu zanemarljivi.
@ Mirko, hvala na informaciji.
Jeste da je u to vreme bilo sve crno-belo-sivo ali zivot je bio mnogo lepsi i sareniji nego u danasnjoj Subotici.Fali mi da opet nas grad bude veseo grad i da vidim nasmejana i zadovoljna lica…..
ono kad udjes u svlacionicu klizalista, pa osetis miris jevtinog „caja“ pomesanog sa smradom cipela i ljudi koji isparavaju 🙂 (i sad ga osetim…)
a tebi milo, zuris da zavezes klizaljke i jedva cekas da izadjes na led.
A na slici sedmoj po redu , slikano iz prodavnice se vidi Borac kafana !!( Nebrojano puta sam sa drustvom (cekajuci voz da nas odveze nazad u selo) isli na cevapcice ( jedno od retkih mesta gde su se pekli na cumuru ) a bili su ZAMISLITE od CISTOG juneceg mesa !!
Danasnji “ klinci“ ( da nam se omladina ne uvredi) na zalost nemaju gde da se lepo najedu a da to bude zdravo i jeftino! Globalizacija je usla na velika i pogresna vrata ! Cesto sam na ulazu na terasu (bila mala oglasna tabla) gledao slike sa meceva Spartaka ( boks) .. i ponekad sa fudbala..Mada mi se cini da je uprava ili kelneri vise voleli dzadzu (Ibrahimovica) ,,Torontalija Vujkovica i ostale ..!!. Taj se šmek Subotice zauvek izgubio!!