Subotičanin Stevan Stefanović još od malih nogu ima neobičan hobi – gljivarstvo. Šumu zbog toga poznaje kao svoj dlan, a i dan danas uči i otkriva novo, jer je svet pečuraka velik i uvek skriva poneko iznenađenje.
Kelebijska šuma je njegova bašta, a gljive ljubav i hobi. Zavirili smo i mi u Stevin čudesan svet i vrlo brzo, tragom iskusnog gljivara naišli na prvi „ulov“. Objašnjava nam da je u pitanju velika sunčanica, u narodu veoma popularna zbog svog ukusa.
Probijamo se dalje kroz drveće i uz stazu nalazimo vilin klinčac ili čorbanku, priča nam dalje Stevo.
Odmah s druge strane ugledao je gljivar i vrlo sličnu pečurku, što je kaže još jedan od dokaza da laici ne treba da idu u berbu.
Korak po korak po šumi i saznajemo i kako se zainteresovao za gljive. Kaže, bilo je to još odmalena, kada ih je brao sa babom, međutim, ona ih je razlikovala samo četiri. On danas bere oko 15 jestivih vrsta koliko ih raste na Kelebiji, a sezona su im proleće, naročito jesen.
„Naučio sam od moje babe Zorke, svraćali smo u šumu, kasnije smo kupili šampinjone kojih je bilo na starom Kelebijskom ritu. Kasnije je to prešlo u ljubav, sve više me je interesovalo, taj svet je jako raznolik i lep, pa sam proučavao literaturu, fejsbuk, jutjub. Učio sam i od drugih gljivara, znači to što te zanima to i naučiš,“ veli naš sagovornik.
Iako je bogata jestivim gljivama, naišao je Stevo i na smrtno otrovnu prošle sezone, a kako kaže, razlike su veoma male, onom ko ih ne poznaje biće neprimetne.
„Čak i gljive koje su jestive, ima sitnih razlika koje laik neće uočiti i mogu da izazovu probleme,“ ističe on.
Ima i drugih koji navrate u šumu da beru gljive, ali oni ne prave štetu, već ima onih koji donose smeće i kradu drva, što mu veli najviše smeta. On pak, u skladu sa održivim principima gljivastva i očuvanja ekosistema, pečurke bere na poseban način i obavezno ih nose u korpi kako se ne bi pokvarile i kako bi se spore dalje rasipale. Kada naiđe na one ucrvane ili stare, pobere ih pa ih dalje raspe po šumi kako bi očuvao stanište.
„Pre svake berbe malo se lupnu po šeširiću kako bi se otresle spore, a beru se na dva načina: jedan je da se iščupaju iz zemlje i to mesto zatrpa kako bi se očuvao micelijum ili se seku nožićem,“ precizira Stevo.
Stevo je član Gljivarskog društva Novi Sad, trenutno sprema ispit i kako kaže, stalno uči. Uzgaja i ih i kod kuće, tako da su deo njegove trpeze gotovo svakog dana, što preporučuje svima, budući da su odlična zamena za meso.
TV Subotica
