Cveće, lavanda i ruzmarin umesto betona

U okviru akcije „Cvetna tačka” posađeno je 350 sadnica aromatičnih, medonosnih i višegodišnjih biljaka, koje doprinese očuvanju biodiverziteta

Zapušteni prostor pored železničkog podvožnjaka u Subotici dobio je novi izgled zahvaljujući inicijativi Jelene Grujičić i udruženja „Magenta”. U okviru akcije „Cvetna tačka” posađeno je 350 sadnica aromatičnih, medonosnih i višegodišnjih biljaka, koje bi trebalo da doprinesu očuvanju biodiverziteta, ali i pokažu kako se i male, neiskorišćene gradske površine mogu pretvoriti u zelene oaze.

Na mestu gde su se donedavno nalazili samo ogoljeni zemljani nasip, beton i građevinski šut, u neposrednoj blizini železničkog podvožnjaka u centru Subotice, zasađene su biljke koje bi narednih godina trebalo da donesu više zelenila, boja i mirisa. Reč je o projektu „City Bloom: cvetna tačka”, koji je pokrenulo Udruženje „Magenta projekti i inovacije”, sa idejom da se jedan zapušteni gradski prostor pretvori u malu, ali ekološki značajnu zelenu površinu.

Inicijatorka akcije Jelena Grujičić okupila je građane, donatore i rasadnike oko zamisli da se ozelenjavanju grada pristupi drugačije, uz izbor biljaka koje mogu da opstanu u sve zahtevnijim klimatskim uslovima.

Za realizaciju projekta, zahvaljujući podršci 37 donatora, prikupljeno je više od 117.000 dinara, čime je premašen prvobitno planirani iznos od 80.000 dinara. U ovoj neobičnoj urbanoj akciji ozelenjavanja posađeno je 350 sadnica, a među privatnim preduzetnicima koji su podržali inicijativu bio je i rasadnik javnog preduzeća „Park Palić”, koji je donirao više od 30 biljaka.

Jelena Grujičić kaže za „Politiku“ da je posebna pažnja posvećena izboru vrsta. Umesto biljaka kojima je potrebno obilno zalivanje i intenzivno održavanje, prednost su dobile lavanda, ruzmarin, santolina, gaura, sedum, hajdučka trava i meksička margareta. Reč je o aromatičnim, medonosnim i ukrasnim vrstama koje relativno dobro podnose sušu, visoke temperature i siromašnije zemljište.

Kako je objasnila, cilj nije samo da prostor bude lepši, već i da se podstakne razmišljanje o tome šta ćemo u budućnosti saditi u gradovima, da biljke mogu da prežive, ne zahtevaju mnogo vode i da istovremeno budu korisne za druge žive organizme, posebno za oprašivače.

Pored toga, korenov sistem posađenih biljaka trebalo bi da doprinese učvršćivanju površinskog sloja zemljišta i ublažavanju erozije. To je posebno važno na ovoj lokaciji, gde je početkom godine došlo do obrušavanja dela zida i zemljišta. Dodatnu teškoću predstavlja činjenica da se ispod površinskog sloja nalazi građevinski šut, zbog čega je bilo neophodno odabrati vrste koje mogu da uspevaju i u manje povoljnim uslovima.

Za sadnju na ovoj parceli, prema rečima organizatorke, dobijena je saglasnost „Infrastrukture železnice Srbije”, a u poslu sađenja imala je i pomoć volontera i istomišljenika.

U gradovima se često zanemaruju male površine između saobraćajnica, trotoara, biciklističkih staza i objekata. Iako na prvi pogled deluju beznačajno, takvi prostori mogu da postanu zelene tačke koje oplemenjuju urbano okruženje i doprinose očuvanju biljnog i životinjskog sveta. Zbog toga nije neophodno svaku slobodnu površinu betonirati, već da bi pažljivim planiranjem i izborom odgovarajućih biljaka mnogi zapušteni delovi grada mogli dobiti novu namenu, smatra Jelena Grujičić.

Politika