Da li će Subotica ostati podeljen grad?

Pre 151 godinu, 11. septembra 1869. godine prvi voz je ušao u Suboticu iz pravca Segedina. Time je naš grad stavljen na železničku mapu Evrope. Od tada su se na ovom prostoru promenile mnoge države, ali to nije sputalo grad da postane jedan od najznačajnijih železničkih čvorova Bačke. Iz Subotice je pruga vodila ka Segedinu, Budimpešti, Baji, Somboru, Odžacima, Beogradu i Senti, tj. pruga je dovodila ljude iz pomenutih gradova u Suboticu.

Kako je vreme prolazilo, određene trase su odumirale, svodile su se na industrijske koloseke do Zorke, Fidelinke itd. U jednom momentu je od 7 trasa ostalo samo 3 – ka Budimpešti, Somboru i Beogradu. Danas je situacija nešto bolja, remontovana je pruga ka Senti, dok se najavljuje osposobljavanje pruge ka Segedinu u što bližem roku. Pruga ka Senti je osposobljena da se preusmeri saobraćaj u tom pravcu kada započne rad na deonici brze pruge Subotica – Novi Sad, dok je neophodno da se osposobi pruga ka Segedinu zbog istog razloga – da se preusmeri železnički saobraćaj na taj pravac kada započni radovi na deonici brze pruge Subotica – Budimpešta.

            Tokom godina se pokazalo da pruga uprkos napretku koji donosi, donosi i određene poteškoće građanima Subotice. Naime, pruga je građena tako da prolazi obodom grada. Međutim, kako je vreme prolazilo, grad se širio iza pruge i železničke stanice što se može videti na mapi grada iz 1928. prikazanoj ispod.

Karta Subotica iz 1928. godine

            Danas pruga deli grad na dva dela – zapadni deo (Centar, Radijalac, Ker, Bajnat, Proizvka…) i istočni deo (Novi Grad, Kertvaroš, Železničko naselje, Makovu sedmicu…). Problem je što postoji svega 3 denivelisana pružna prelaza na glavnoj pruzi Beograd Budimpešta – Majšanski most, podvožnjak kod Nove opštine i podvožnjak kod Pionira. Postoji više pružnih prelaza u nivou od kojih su značajniji onaj u Kosovskoj ulici i kod Fidelinke. Praksa je pokazala da je trenutni broj pružnih prelaza mali i nedovoljan, ali veći problem je što su svaki od tri denivelisana pružna prelaza su u lošem stanju.

            Majšanski most je građen tokom 1912. i 1913. godine i poslednja velika rekonstrukcija je izvršena tokom 1980–1981. godine kako bi se izvršila elektrifikacija pruge.

Prema istraživanjima Građevinskog fakulteta iz Subotice (link: http://www.gf.uns.ac.rs/~zbornik/index.php?lang=LAT&menu=6&zbornik_id=15&rad_id=66 ), Majšanski most nije rekonstruisan potpuno prema projektu i zbog toga je tokom vremena propao u toj meri da je nova rekonstrukcija izuzetno komplikovana. Prema Generalnom planu Subotica – Palić 2020 koji je donet 2006. godine, planirana je gradnja novog nadvožnjaka desetak metara severnije od postojećeg kao spoj nove gradske ulice – tzv. Severnog bulevara i kružnog toka na mestu spoja ulica Majšanski put i Jovana Mikića. Kako period važenja Generalnog plana ističe za desetak dana, izvesno je da neće biti sproveden u delo i ostaje nam da se nadamo da će biti sproveden do kraja perioda važenja novog plana – Generalni urbanistički plan Subotica – Palić 2030.

Planirani novi Majšanski most pored postojećeg

            Podvožnjak kod Nove opštine ima dovoljan kapacitet da primi sav saobraćaj, ali ima velikog neprijatelja – kišu. Kako padne jača kiša, tako je podvožnjak potopljen. Zvanična informacija je da je kanalizacija stara i da ne može da primi veliku količinu vode. Sve i da je tako, nije komplikovano postaviti crpnu stanicu koja bi se aktivirala u kritičnim situacijama i spečila potop.

            Treći denivelisani pužni prelaz kod Pionira je verovatno medijski najpoznatiji kao problematičan zbog svoje male visine. Tuda mogu da prođu samo kamioni visine do 3,3 m što predstavlja kritičnu granicu. Natovareni kamioni koji idu ka Javnim skladištima mogu se spustiti od tovara toliko da budu niži od navedene granice, ali u povratku se podignu iznad i tada dolazi do nezgoda.

            Prema poslednjim najavama, u martu 2025. godine bi trebalo da bude završena pruga Beograd – Budimpešta. U teoriji, rekonstruisana pruga sa sobom nosi rekonstruisane pružne prelaze zato što kod pruga velikih brzina svi prelazi koji nisu denivelisani moraju biti uklonjeni ili zamenjeni denivelisanim. To bi značilo da bismo konačno najkasnije za 4,5 godine imali rekonstruisane pružne prelaze zbog kojih bi grad saobraćajno prodisao. Međutim, pitanje je da li će tako biti i u praksi. Postavlja se pitanje da li će Subotica ostati podeljen grad?

            Prema nacrtu Prostornog plana područja posebne namene infrastrukutrnog koridora železničke pruge Beograd – Subotica – državna granica (Kelebija), planirano je da se postojeći pružni prelazi u nivou ukinu u da se na teritoriji grada Subotice napravi 11 novih denivelisanih pružnih prelaza – između Novog Žednika i granice. Na slici ispod su prikazana postojeći i planirani denivelisani pružni prelazi. Postojeći su: Majšanski most (176+613), podvožnjak kod Nove opštine (175+557) i podvožnjak kod Pionira (174+218).

Planirani i postojeći denivelisani pružni prelazi na pruzi Beograd Budimpešta

Novi denivelisani pružni prelazi su sledeći:

StacionažaKategorija putaŠirina (m)Dužina (m)Vrsta objektaNapomena
160+142poljski put6600nadvožnjasalaši
163+661poljski put6600nadvožnjaSubotička azotara
167+291lokalni put6800nadvožnja
169+360lokalni put6850nadvožnjaČantavirski put
171+270lokalni put61500podvožnjakAleksandrovo
174+410DP II B 3006,5500podvožnjakpruga po terenu
174+590lokalni put6100podvožnjakUlica Učka i Ul. Frederika Šopena
177+010GS7850nadvožnjaKosovska ulica
178+880lokalni put61400nadvožnja
180+245lokalni put6600nadvožnja
183+535lokalni put6600nadvožnja

(Postoji nesklad grafičkog i tabelarnog prikaza novih denivelisanih pružnih prelaza u kategoriji Stacionaža.)

       Problem je što se u navedenom urbanističkom planu brze pruge ne spominje šta će se uraditi sa starim denivelisanim pružnim prelazima. Ostaje da se vidi da li će problemi sa njima biti rešeni u sklopu projekta brzih pruga do marta 2025. godine ili će isteći važeći gradski plan 2030. godine, a građani Subotice će i dalje pričati o zaglavljenim kamionima, poplavljenim podvožnjacima ili ruiniranim mostovima.

Nikola



KOMENTARI

  1. Gordana Mesaroš kaže:

    Bilo bi divno da dobijemo moderne pruge jer nema lepšeg putovanja od putovanja vozom. Duže vreme smo za isto uskraćeni ali moramo znati da će i cena morati da bude povećana kao što je i na zapadu. A nadam se da će se rešiti i kanalizacija dva sporna podvožnjaka koji muči grad čim padne kiša. Divno bi bilo kad bi mogli novom prugom do Istambula, malo romantike Orijent expresa.

  2. Trovach kaže:

    Trebalo bi spojiti tolminsku ulicu sa sencanskim putem (naravno podvoznjak, ili nadvoznjak).

  3. Subotica kaže:

    Sta vrede ti generalni urbanisticki planovi kada se ne mogu realizovati.Svakako se sve uradi onako kako nekome odgovara ili je u mogucnosti da uradi u datom trenutku.To mi lici na neke maksimalisticke ideje koje se minimalno realizuju.

  4. Milan kaže:

    Vijadukt kroz grad rešava problem

  5. Anonimni kaže:

    Napokon za sve dobro ovom gradu.Ajd da se malo i divimo.

  6. Miroslav P. kaže:

    Bravo za clanak!

  7. neko iz mase kaže:

    Gde se može videti ceo Generalni urbanistički plan Subotica – Palić 2030?

  8. B. K. kaže:

    Subotica je u regionu koji propada i zato nisam optimista

  9. Sale kaže:

    Sto su madjari izgradili, mi ni okreciti ne znamo.

  10. Na poso da se radi gradi kaže:

    Prvo da se vec pocne pruga raditi
    Od ns do su.
    Znamo da je subotica sa mostovima losa.
    Ajde prvo te prelaze dok ne dodze pruga pa da se vozimo.
    Proce vreme ko zna kad ce to sve
    A moglo je brze to sa brzom prugom. Auto putevi se brze grade….ajmo poso i pruga szeged- subotica sto pre haos na granici ….itd

  11. Mare kaže:

    Subotica je duboko podeljen grad. Ne prugom, vec nacionalizmom, zahvaljujuci politicarima nacionalistima na vlasti.

  12. Oki kaže:

    Ma daj ljudi manite se prozivanja na nacionalnoj osnovi.
    Treba sve političare, rukovodioce javnih preduzeća, prozivati za stručnost, odnosno nestručnost u njihovom radu.

  13. Cika Zee kaže:

    Mene jeza prolazi kada vidim majke sa malom decom, bebama , stare nase sugradjene na majsanskom mostu … toliko nebezbedno za pesake … ne mogu da verujem da se ne moze napraviti bezbedan pesacki prelaz za sve nas.

  14. Milutin kaže:

    Subotica je prelijep grad,učio sam u Subotici ŽIŠ ,(1974-75).

  15. Saigon kaže:

    Komplikovano ali najbolje za buducnost bi bilo da se teretna zeljeznicka izmesti iz grada i oslobodi ogromna povrsina koja je prakticno u centru. Bilo je ideja da se teretna zeljeznicka napravi na Kelebiji, pored granicnog prelaza u sumi ali ne znam sta je razlog za odustajanje, (verovatno finansije), ovako ce se rusiti gomila kuca oko majsanskog mosta sto ce isto da kosta i umesto da se centar oslobodi teretne pruge i stanice ovde ce jos vise da se komplikuje a u buducnosti ce svakako to morati da se uradi. Ne znam zasto je prakticnije praviti tih 11 novih denivelisanih pružnih prelaza + novi majsanski most + rusenje tolikog broja kuca kako bi prosla nova brza pruga sa duplim kolosekom umesto izmestanja teretne stanice ali OK…

  16. Vizija buducnosti slobodne kraljevske varosi kaže:

    Izmestanjem samo Teretne stanice, sto licno smatram vrlo razumnim i pozeljnim, nazalost ne bi se resio problem pruznih prelaza, jer zeljeznicka pruga prema jugu i dalje ostaje i preseca grad na dva dela. Resenje bi bilo delocirati i putnicku stanicu van grada i spojiti je sa gradom jednom solidnom i brzom tramvajskom linijom. Kada je gradjena Pestanska pruga ona je, za ono vreme, vrlo racionalno trasirana na samom gradskom obodu. Sa jedne strane je bilo gradsko naselje, a sa druge Segedinski vinogradi i poljoprivredno zemljiste. Uz to valja i dodati da saobracaj u to vreme nije bio ni priblizno frekventan kao danas. Dva podvoznjaka su za tadasnje potrebe bila sasvim dovoljna. Danas kada bi se oslobodili tereni koje zauzimaju teretna i ranzirna stanica, samo od njihove zemljisne rente, stambeno izgradnjom na tome inace vrlo ekskluzivnom terenu, bi se mogla finansirati gradnja nove carine i Teretne stanice.

OSTAVITE KOMENTAR