Od sveg bola koji nam život priređuje s vremena na vreme, posebno je neugodan onaj od zubobolje. Povrh toga, ako je i odlazak kod zubara bolan, nužno se nameće razmišljanje o tome kako da se predupredi i jedno i drugo. Osim oralne higijene postoje još neke mogućnosti za preventivu. Oni koji brinu o narodnom zdravlju predlagali su ubacivanje fluora u vodovod, elementa koji jača zube i sprečava njihovo kvarenje.
Fluorisanje vodovoda bila je zakonska obaveza od 1977. godine. Upravo zbog toga subotički „Vodovod“ se našao pred važnom odlukom polovinom osamdesetih, kada je u pripremi bila velika investicija u postrojenje za dobijanje higijenski ispravne pijaće vode.
Da li je ovaj dodatak mogao da smanji pojavu karijesa u našem gradu do neke mere? Studije pokazuju da bi to u procentima bilo od 50 do 60 odsto.
Subotica, osamdesetih
Postupak oko fluorisanja vode usavršen je u razvijenim zemljama, a do 1985. godine ovu praksu su imali i vodovodi nekih naših gradova (u Srbiji su to Bor i Užice). Ipak, nije sve tako jednostavno. Višak fluoroida može da bude toksičan, tako da je ovaj postupak zahtevao skupu opremu i visokostručnu radnu snagu. Osim toga, u Subotici su protiv te ideje digli glas neki ugledni dentisti.
Da je tada postojala privatna zubarska praksa, mogli bi im prebaciti da su u sukobu interesa, ali tada su svi radili u javnim ambulantama. Govorili su da ova kolektivna metoda preventivne zaštite zuba važi isključivo za decu do četrnaeste godine i trudnice, što znači da bi od fluorisanja vodovoda korist imao manji procenat građana. Ako se tome doda da je dnevna potrošnja vode po stanovniku u proseku 200 litara, a da se od toga popije tek 3 litre, računica je bila da bi to bilo veliko rasipanje. Zubari koji su bili protiv fluorisanja vode, upućivali su građanstvo na korišćenje fluora putem dodataka ishrani (fluorisana so).
Fluor u prevenciji karijesa nije bio ništa novo. Još krajem XIX veka počela je primena ovog jedinjenja da bi u narednom stoleću sistemsko fluorisanje vode za piće postala jedna od najbitnijih metoda u prevenciji pojave „bolesti civilizacije“ – zubnog karijesa.
Sedamdesetih godina
Stav nekih zdravstvenih radnika u Subotici odgovarao je i investitorima koji su dodali da je izgradnja i održavanje takvog sistema preskupo, i da u Vojvodini još niko nije sproveo republički zakon koji se, uzgred, ne poklapa sa pokrajinskim.
Jedan zakon o fluorisanju vode za piće usvojen je i 1994. godine kao rezultat kampanje za smanjenje karijesa i unapređenje stomaloškog zdravlja stanovništva, međutim, nije poznato da je neko sankcionisan zbog nesprovođenja. U Subotici nije ponovo razmatrana ova mogućnost. Osim besparice, oko takve odluke se ni danas ne bi složili, kao što sloga ne postoji ni u evropskim zemljama. Protivnicima su se pridružili i teoretičari zavere. Po njihovim tvrdnjama fluorisanje vodovoda služi kao sedativ širokih narodnih masa.
„Fluoridi su se za vreme Drugog svetskog rata koristili u logorima kako bi se veliki broj ljudi držao u ravnodušnosti i pored svih grozota koje su se tamo viđale. Na taj način se broj stražara mogao smanjiti a pobuna među logorašima gotovo da nije ni bilo“ – tvrde najžešći oponenti.
Neki američki protivnici fluorisanja idu dotle da ovu metodu okrivljuju za to „što je njihov narod sve bolesniji, tuplji i ravnodušniji“.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Fluor moze biti toksican, narocito ako se unosi duze vreme. Secam se da smo i u poljoprivrednoj skoli, u predmetu stocarstvo, ucili da je na nekim farmama koje su u blizini fabrickih postrojenja koja u atmosferu oslobadjaju fluor, dolazilo do trovanja stoke. ne secam se simptoma jer je to davno bilo i pomenuto je skoro usput kao retka pojava. Trovanje ljudi nije navedeno jer oni ne potpadaju u predmet stocarstvo (mada bi neki ljudi i mogli da se uvrste). Uglavnom, navodio se svaki hemijski element koji je potreban i simptomi njegovog nedostatka i viska.
O ovom sam citao ranije i sad me vas clanak podtakao da malo procesljam internet i vidim sta kazu pametni ljudi. Pa reklo bi se da nisam pametniji, neki i dalje tvrde da je to uspesna metoda i da pozitivni efekti nadmasuju negativne a neki tvrde da je beskorisno i stetno. Cini se da severna amerika prednjaci u florisanju vode.
Fluor sigurno nikoga nije spasio od karijesa. Postoje naucna istrazivanja Svetske zdravstvene organizacije (WHO) da se dodatkom fluorovih jedinjenja tj. fluorida (kalcijumfluorid) moze smanjiti karijes kod stanovnistva za 40 – 60 %. Fluor je sam po sebi otrov i koristi se izmedju ostalog kao baza u proizvodnji raznih bojnih otrova. U vecini slobodnih i demokratskih zemalja postoji jasna definicija pijace vode i adiranjem necega sto ne spada u tu definiciju nije dozvoljeno. Osim toga prisilna medikacija stanovnistva takodje stoji u direktnoj koliziji sa ljudskim slobodama i nije dozvoljena. Jedna takva medikacija dovodi i do nezeljenih posledica po zdravlje stanovnistva. Umesto dodavanja fluorida, potrebno je smanjvanje kolicine secera u svim mogucim proizvodima i ne samo u bonbonima, cokoladama i kolacima svake vrste i zasecerenim vodicama koje se prodaju kao zdravi vitaminski sokovi, kao i smanjenje konzumiranja svih tih i takvih nutricionisticki bezvrednih namirnica. Secer ima danas veliku i siroku upotrebu u skoro svim prehrambenim proizvodima i to ne samo kao zasladjivac nego kao i konzervans. Jedna staklena tegla od 350 grama kiselih krastavaca sadrzi oko 40 grama secera. Ovo navodim samo kao apstraktni primer jer valjda vecina ljudi ne jede jednu teglu krastavaca dnevno. Ukratko – secer je glavni i najveci uzocnik karijesa i njegovim smanjivanjem se postizu bolji efekti nego dodavanjem fluorida. Osim toga na trzistu postoje mnogobrojne zubne paste koje sadrze fluoride i svako moze da ih kupi i koristi ukoliko zeli i smatra za potrebno. Jedna od najvaznijih stvari je zubna profilaktika koja pocinje vec u predskolskim i skolskim ustanovama i njenom sinergijom sa kucnim vaspitanjem postizu se odlicni efekti. Rezime – manje secera i vise i cesce pranje zuba su najbolja zastita u sprecavanju karijesa.
Kertvaros slazem se sa tobom 99,99% (osim onog dela sa prisilnom medikacijom, koja postoji i koja nekad mora biti sprovedena) Mi kupimo svakih 6 meseci kilu secera a opet ga jedemo previse. Popios sam danas flasicu o.25 kole i 2 kugle sladoleda i verovatno sam vec presao preporucenu granicu 🙁 Al inace nema gde ga ne trpaju!
Fluor je sigurno u nekom malom procentu spasio zube od karijesa, a verujem da su u to vreme bili ozbiljno stručni ljudi koji su držali nivo fluora pod kontrolom. Što sad pišu da je otrovan, štetan, podseća me na ono-mast je bila štetna za organizam, teška, pa su reklamirali margarin na sva usta. Sad opet mast i puter, a margarin-no. Tako je bilo sa sojom. Osamdesetih trend, sad beže od soje k’o djavo od krsta. A što se tiče Amerikanaca i traženja opravdanja za svoja (ne)ponašanja, smešno. Možda i snime neku komediju sa temom fluor.
Ne razumem, kako nešto može biti dobro,a kasnije to isto nikako koristiti ni pod razno. Eto npr.80.godina velika kampanja je bila za upotrebu fluonatril tableta, za sprečavanje karijesa. Po školama smo deci delili te tabletice (radila sam kao učiteljica u školi gde je postojala školska stomatološka ambulanta).Svom sinu redovno davala tabletice. Jednom nedeljno je prao zube fluonatril gelom. U trudnoći sa ćerkom sam ja koristila te tabletice,po preporuci lekara.Ne znam da li je od toga, ali moja deca nisu imala nijedan kvaran zub. Kad smo to isto hteli sada primeniti kod unuka, stomatolog je rekao- nikako. Kako to??? Zašto sad to nije dobro?
Karijes je bio redak pre otkrica Amerike. Tada pocinje masovno gajenje secerne trske i secer masovno ulazi u ishranu. Tada takodje karijes postaje sve cesci. Kasnije jedan nemacki selekcionar stvara secernu repu (kao odgovor na monopol uzgajivaca secerne trske). Stocna repa, cvekla i blitva su takodje ista vrsta (Beta vulgaris) i svaka od njih se gaji za posebnu namenu, ali su ISTA VRSTA, jer se medjusobno ukrstaju i daju trajno plodno potomstvo. Secerna repa je stvorena vestackom selekcijom i tu tek pocinje zaje.ancija jer postoji secerni tip, srednji i prinosni. Obicno se u proizvodnji koristi srednje prinosni i srednje secerni tip. Novi zahtevi su i veca otpornost na bolesti, ali to je druga prica.
@Croat
Flasica od 0,25 Kole sadrzi 27 grama secera. Dve kugle sladoleda, zavisi od vrste, sadrze dvostruko vise secera od flasice Kole. To je negde oko 80 grama secera. Dnevna doza secera koja se moze uneti u organizam bez nekih problema iznosi 30 grama. Dakle danas si vodio „Dolce Vita“ i to punom parom. Clan 1 Nemackog ustava glasi – „Dostojanstvo čoveka je neprikosnoveno. Poštovati i štititi ga je obaveza svake državne vlasti.“ Slicna odredba i u istom smislu je ugradjena i u sve ustave EU zemalja kao i zemalja sa istim ili slicnim drustvenim uredjenjima. Zakonodavac daje pravo – da se pojedinca koji je zarazen moze izolovati i staviti u karantin, ali ne i njegov medicinski tretman tj. terapiju protiv njegove volje. To smo imali dovoljno prilike da vidimo kroz Covid 19 epidemiju. Citavi gradovi su stavljeni u karantin ali niko nije medicinski tretiran (vakcinisan) protiv svoje volje. Isto vazi i za fluorova jedinjenja u vodi za pice iz gradskog vodovoda. Ukoiko neko zeli da koristi fluoride kao prevenciju od karijesa, omoguceno mu je to kroz kupovinu odredjenih vrsta zubne paste ili zivotnih namirnica koje sadrze fluoride.
Što se tiče fluora između ostalog, dokazano je da taj element vrlo uspešno OMETA rad pinealne žlezde! Ta žlezda je inače veličine zrna pasulja i nalazi se u CNS-u. Zadužena je za vezu DUHA i TELA! Tačnije, izuzetno je važna u pogledu sveukupnih mentalnih i duševnih odlika, sposobnosti i funkcija. Ono što obično zovemo duhovnom „spoznajom“ ili „prosvetljenjem“ u ogromnoj meri zavisi i od rada pomenute žlezde. Dakle, nije teško shvatiti da je celokupni takozvani stepen svesti pojedinca u direktnoj korelaciji sa efikasnim radom i funkcionisanjem pinealne žlezde! Ako vi taj rad i efikasnost ometate doziranim trovanjem onemogućavajući efikasnost tog delića ljudske materijalne forme vi time u stvari „prljate“ materijalnu prizmu Uma putem koje se SVEST DUŠE izražava tojest ispoljava u ovoj grubotvarnoj materijalnoj dimenziji stvarnosti. Kome je to u interesu da se masovno sprovodi zaključite sami.