Da li nam treba privatna hitna pomoć ?

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) uputiće Ministarstvu zdravlja, Vladi i Skupštini Srbije predlog da se izmeni zakon kojim bi bilo omogućeno uvođenje privatne hitne medicinske pomoći. Ova inicijativa je osmišljena zbog toga što predstavnici NALED-a smatraju da privatna hitna pomoć postoji u većem broju zemalja i jer doprinosi da se vreme potrebno za dolazak ambulantnih kola do bolesne ili povređene osobe skrati na manje od 15 minuta.

 

Član 48. Zakona o zdravstvenoj zaštiti zabranjuje osnivanje zdravstvenih ustanova privatnim kapitalom u nekoliko oblasti, ali se to u slučaju hitne pomoći, smatraju oni, pokazuje kao neopravdano, imajući u vidu žalbe građana na predugo čekanje do dolaska ambulantnog vozila, pogotovo u manjim mestima.

– Najpre ćemo razgovarati sa predstavnicima Ministarstva zdravlja, jer imamo želju da se ova inicijativa usvoji. Na državi je da odluči da li bi se tako nešto finansiralo iz budžeta, da li bi možda moglo da se organizuje kao javno-privatno partnerstvo ili da funkcioniše tako da privatnik sklopi ugovor sa nekom osiguravajućom kućom i da radi za njihove klijente. Postoji i mogućnost da opštine ili gradovi sami izaberu da li im je to potrebno. U Velikoj Britaniji, na primer, pacijenti se voze i u privatne i u državne bolnice, gde oni žele. Ima slučajeva i da je država angažovala privatnike da im se pomogne u saobraćajnim špicevima – objasnio je Ivan Radak, iz NALED-a.

 

Da li je moguće uvesti privatnu hitnu pomoć i da li je Srbiji to potrebno, postoji li mogućnost da se obezbede sredstva za ovu namenu i koliko bi to državu koštalo, pitali smo Ministarstvo zdravlja. U ovoj instituciji su nam, međutim, jedino odgovorili da „postojećim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti nije predviđena mogućnost osnivanja hitne medicinske pomoći u privatnoj svojini”.

 

O uvođenju privatne hitne pomoći različita su mišljenja nadležnih u državnim i privatnim ustanovama. Docent dr Nenad Ivančević, direktor beogradskog Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, objašnjava da naša država o ovom pitanju ne može da se meri sa bogatijim zemljama i da je stvar procene koliko bi taj posao bio isplativ onim privatnicima koji bi ga radili.

 

– Mislim da njima to ne bi bilo isplativo ukoliko bi važeći cenovnik bio na snazi. Trenutno za izlazak ekipe i pružanje pomoći država izdvaja manje od hiljadu dinara, a privatnik će verovatno smatrati da mu to nije dovoljno ni za benzin. Sigurno bi njihov izlazak na teren bio nekoliko puta skuplji – smatra dr Ivančević.

 

S druge strane, profesor dr Višeslav Hadži-Tanović, predsednik Udruženja „Privatni lekari Srbije”, kaže da nije u redu što su privatnici diskriminisani i što ne mogu da se bave baš svim delatnostima kao i državne ustanove i da je neophodna izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

 

– Cilj je samo da pacijentima bude bolje. Potrebno je odrediti uslove za pružanje usluga, a onda na tržišnoj utakmici neka se prijave i privatne i državne kuće – dodao je Hadži-Tanović.

 

 

POLITIKA



KOMENTARI

  1. Limun kaže:

    I onako je naša Opšta Bolnica kao kod privatnika,moraš da “platiš” da bi ostao živ.

  2. Vladi kaže:

    Zasto da ne!!! Treba. Covekovo zdravlje nema cenu. Bar tu treba da budemo jedinstveni.

  3. Anonimni kaže:

    dali nam treba privatna hitna ????????
    za nas ne znam. ali za njih sigurno znam da im treba, sirotinji i onako svejedno
    a bogatasima takodje svejedno dali ce se jos neki od njih malo vise obogatiti pruzajuci medicinske usluge
     

  4. stormwatch kaže:

    Gospodo, Hitna pomoc i Vatrogasci Subotice su ponos toga grada sto se tice profesionalnosti i brzine, ono sto Subotici NE TREBA je ona sramna Bolnica sa onakvim doktorima i suboticka policija. To treba MENJATI U PRIVATNIKE A NE ONO STO VALJA!

OSTAVITE KOMENTAR