U poslednjoj epizodi popularne serije „Bolji život“, Boba dolazi iz vojske. U kasni sat pribiližava se svojoj kući koja se nalazi na Kopitarevoj gradini. U kadru je na trenutak ulična tabla na kojoj piše upravo to – Kopitareva gradina. Još početkom XX veka Beograđani su tom trgu dali ime po Jerneju Kopitaru, nakon čega su i njegovu okolinu počeli da zovu po ovom slovenačkom filologu i saradniku Vuka Karadžića. Gradinom se zovu ruševine starih tvrđava, ali i bašta, što je verovatno bilo presudno da taj ozelenjeni prostor dobije naziv.
Ispod Majšanskog mosta
Grad delimo na kvartove, a potom na ulice, trgove i parkove, međutim, postoje i drugi primeri kako da određeni urbani prostori dobiju zvanična imena. Beograd ima svoje bulevare, kao i ulice koje se zvanično zovu sokak ili sokače. Prestonica ima Zeleni gaj i Lovački gaj, Andrićev venac i Gundulićev venac… Čak trinaest uličica se ne zovu tako, nego prolaz, kao na primer Vučićev prolaz (podudarnost je slučajna).
Ako pogledamo spisak, naših subotičkih ulica, brzo ćemo uvideti da tu vlada jedna monotonija. Ulica ova, ulica ona… Da li je oduvek tako? Odgovor će dati stara karta grada. Jasno da ni jedna adresa u Subotici neće biti na nekom keju ili na nečijim stepenicama, kao u Beogradu, ili na stubama kako je u Zagrebu (npr Stube Kralja Ladislava, Stube Toše Dabca i još preko trideset stuba).
Kad smo kod Zagreba, on ima svoje avenije, vijence, perivoje (Rokov perivoj), šetališta… U tom gradu možete imati adresu Krležin gvozd, Kameniti stol, Ilica, Ružičnjak, Dobri dol i još mnoge koje nemaju u svom nazivu ulica ili trg.
Da li ih to čini lepšim? Sigurno ne, ali na neki način topografiju grada čini zanimljivijom. Ako čujete da je nečija adresa na nekom putu (ili cesti), pomislićete da je to na izlazu iz grada, što i jeste slučaj sa, recimo, Bikovačkim putem ili Čantavirskim putem. Prava šteta je da putem zovemo i subotičke ulice koje imaju sve atribute bulevara (Senćanski, Beogradski i Segedinski put).
Raskrsnica kod „Nove opštine“, početkom šezdesetih
Da ne budemo na kraj srca, Subotica ima Aleju, koja sa punim pravom nosi to ime. Jeste da je zovemo Radijalac, zato jer je početkom XX veka, kada je prvi put nacrtana, zamišljena kao Radijalni (zrakasti) put (Sugar ut).
Ne tako davno, jedna pjaceta je dobila ime Đinđićev plato…i tu je negde kraj spiska. Ima Subotica svoje grede i hatove, gradske kapije i jaroše, ali to nikome nije zvanična adresa, odnosno ime na limenoj tabli. Palićani, iako nemaju puno ulica, mogu da imaju adresu na Obali Lajoša Vermeša i u Splitskoj aleji.
Ako bacimo pogled na staru kartu Slobodnog Kraljevskog Grada Subotice i Kupališta Palić, evo šta ima da se vidi. Pre rata Palić je imao još dve aleje: Mamužićevu i Orbanovu. Osim toga, na jednoj uličnoj tabli pisalo je Đulina staza, a na jednoj drugoj – Marijina staza.
U samom gradu tada nalazimo četiri prostora koji se ne zovu ulica ili trg. Subotica je imala Obilićev venac, na mestu gde se danas nalazi zgrada zvana „Kifla“. Bio je tamo parkić i skver sa koga su se zvezdasto pružale ulice u raznim pravcima. Vencem je dominirala zgrada Divizije, sve dok avionske bombe nisu poravnale teren i dale urbanistima šansu za novi početak. „Kifla“ je prva stambena zgrada izgrađena u Subotici posle rata, 1954. godine.
Oni koji su živeli na obodu livade Libalegelő, imali su adresu Pored pašnjaka (Legelo). Danas tamo raste drveće, dakle ima nade da u bliskoj budućnosti to bude šumica.
Današnja Kosovska ulica pre rata se zvala Kosovo polje. Taj deo grada kod Gubođara ne bi bilo pogrešno zvati trg (nekada je i bio Garai ter), ima tamo i zelenih površina, tako da može da pretenduje na viši „rang“ od obične ulice.
Dodajmo tu još adresu Dudov prilaz i to je sve iz međuratnog vremena. Slične karakteristike važe za naš grad i u doba Austrougarske.
Ovo je romantičarski pristup jednoj temi. Grad neće biti lepši i uređeniji ma kako da damo ime njenim ćoškovima, prolazima ili bulevarima. Biće lepši ako ga, za početak, zamislimo lepšim. Ako ulice kojima se krećemo ne doživljavamo samo kao koridore, već prostor gde treba da odrastaju deca, stari da na miru šetaju, a ljubavnici da zakazuju sastanke na romatičnim mestima, kojima su i imena takva.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Nas grad bi bio lepsi i kada bi samo bio uredniji. Bez smeca (vec imamo i divlje deponije u sirem centru), sa trotoarima i putevima koji nisu zakrpa preko zakrpe i sa obnovljenim fasadama. Samo ovo poslednje je veci izdatak.
Nas grad je tako bio lep. Danas je Subotica radnicko naselje sa bezdusnim zgradama .Centar me podseca na Prozivku stim da je totalno dezorganizovan i podseca na Pristinu .Iznenadilo me da su i Suboticani poceli da izbegavaju centar kao deo grada za zivot.Mali Bajmok i Teslino naselje su delovi Subotice koji su kvalitetno organizovani.
Mislim da , nažalost, u Subotici ne postoji deo grada bez određenih problema. Neki delovi su prenatrpani stanovništvom i zbog toga imamo manjak parking mesta, često remećenja javnog reda i mira itd. Drugi delovi su slabije povezani sa centrom, nedostaju kanalizacija, vodovod…
Zasto ljudi izbegavaju centar? Pa zato sto su se konacno razvile mesne zajednice oko centra i narod ne mora vise za svakojake budalastine ici u strogi centar grada kao nekad. Kazu pre je bilo lepse. Ne,nije bilo lepse. Lepse je bilo sto ste bili mladji,pa vas samim tim vezu lepa secanja na neku vasu proslost. Nostalgija je cudo. Meni licno nije bilo lepse zato sto je masa zivela u neasvaltiranim ulicama i kucama punih vlage. Infrastruktura je sva bila oronula i istrosena.Da bih kupio nesto specificno morao sam mlatiti par km do centra i nazad. Krenem cist,vratim se kao da sam ronio po septickim jamama.Da ne pricam o prodavnicama i pijacama kojih je bilo samo na odredjenim mestima i to decenijama.Moja jedina veca zamerka trenutno su ove kladionice i kockarnice.To bih sve pozatvarao.Mogao bih satima pisati zasto pre nije bilo lepse ali naravno da iskljucimo nostalgiju. Ovo je moje licno iskustvo i misljenje,ne namecem ga nikome.Zivela buducnost i ne vracajte se u proslost.
Meni su i dalje bili omiljeni nazivi koji su bili za vreme monarhije ili okupacije,kao Blaha Lujza i sl jer me podsecaju na Budimpestu i onda zamisljam da je i nas grad velik i lep kao Budimpesta
Dobrilo, ne mogu delovi biti prenatrpani stanovnistvom ako ne izgradis zgradu od 100 stanova na mestu 2 ili kuce.Na taj nacin opterecujes i parking prostor i kanalizaciju i vodovod i ostalo.Primer toga je centar Subotice.Gradjani uveliko izbegavaju centar grada i kupovinu stanova u centru kao najnekvalitetniji deo grada za zivot i zivotno funkcionisanje.Centar je interesantan samo migrantima.
Imena ulica, trgova, mostova itd su vazna, pre svega radi orijentacije . U Pragu 1968 godine su studenti izmenjali table sa nazivima ulica i izazvali prilicnu pometnju pri orijentaciji okupatora. U zemljama sa kulturnim i istorijskim kontinuitetom imena ulica su stara vekovima i uglavnom oslobodjena ideoloskih primesa. Njihova imena nastaju spontano iz naroda prema njihovim elementarnim karakteristikama. Skolska ulica, Bolnicka, Mlinarska, Fabricka, Duga, Kratka, Kriva,Grobljanska, Gornja, Donja ulica i slicno. Drzave koje nemaju istoriski i kulturni kontinuitet one svako malo vec prema tome koja ideologija ima trenutnu vlast – „krste“ ulice prema vlastitim ideoloskim potrebama. Nije retkost da se neko rodi i umre u istoj ulici i istoj kuci, bez da se je ikada negde preselio, ali je u zivotu ipak promenio vise ulicnih adresa. U Srbiji svako naselje u kojem ima bar dve ulice , jedna se obavezno zove Nikole Tesle. Sto je samo po sebi vrlo dobro jer je Tesla jedna pozitivna licnost koja nema nikakvu ideolosku konotaciju. Istina moze uvek da se desi da jednog dana umre neka jos vaznija i znacajnija licnost merena prema vrednostima u tom trenutku aktuelne nomenklature i Tesla onda mora da joj ustupi mesto. Slicno kao u Subotici Palicki put. Put Jovana Milkica, onda umre Mosa Pijade pa Mikic mora da mu ustupi mesto . Onda Mosa Pijade u novom poretku i novoj ideologiji ustupi mesto novom imenovanju ulice. Ja mozda licno necu zbog starosti doziveti sledecu promenu ali primam svaku opkladu da ce se ona prije ili kasnije desiti.
Cinjenica je da je ime ulice izuzetno vazno za njene stanovnike. Ne toliko zbog nekakve „lepote“ samog imena, nego onog sto njen naziv znaci u socijanom pogledu i kakv je socijalni status njenih stanovnika .Postoje u svakom gradu socijalna zarista ali i isto tako i elitni kvartovi i nije svejedno sta i koja ulica vam pise u dokumentima ili prilikom predstavljanja kako u privatnim krugovima tako i u ustanovama. O deci po skolma da i ne govorimo . Ona se vrlo cesto i vrlo lako „sortiraju“ prema kraju i ulici iz koje dolaze i to odredjuje njihov status kako medju ostalim ucenicima tako i kod nastavnog osoblja.Ko je od nas bez predrasuda , neka baci prvi kamen.
Ostala mi je u secanju jedna mala anegdota iz cuvene Politikene rubrike „Medju nama“ Jedan citalac po stilu pisanja i vlastom priznanju dosljak i z neke provincijalne zabiti u Beograd i gde je dobio stan negde na pocetku 60-tih godina u tada novom naselju koje je tek pocelo da se gradi pod imenom – Konjarnik. Covek se zali kako naselje ima jako ruzno ime i kako ga je sramota da kada ode u selo i pohvali se da zivi u Beogradu ali da mu je stan u – Konjarniku. Zbog toga on predlaze promenu imena i daje odmah citavu listu Narodnih heroja kao alternativu za novi naziv ovog Beogradskog toponima.
Na prvoj fotografiji se vidi nekadašnja drvara iza Majšanskog mosta i kako konji vuku špeditere natovarene građevinskim materijalom kupljenim u drvari.
Puno godina posle ove fotografije, špeditere su zamenili, prvo traktori sa prikolicama, a skoro istovremeno i oni mali kamiončići pogodni za prevoz materijala potrebnog za gradnju.
Međutim, čak puno vremena kasnije u vreme prevoza robe kamiončićima je još uvek ispred drvare bio tamo jedan čovek, „parkiran“ sa njegovim konjem i špediterom i uslužno po potrebi i po nekoj pogodbi vam nosio kupljen materijal vašoj kući. On je tada bio najjeftinija opcija za prevoz kabastih stvari i pouzdano vam je ono što je natovareno na špediter, sam, bez čak i vašeg prisustva doneo robu na datu adresu. Poznavao je čitav grad, bez mape i nepogrešivo je dolazio sa kupljenom robom.
Nažalost, njega odavno nema, a imena mu se ne sećam.
Ima u Kertvarošu jedan deo između Banijske ulice i ulice Save Kovačevića koji je još šesdesetih i sedamdesetih godina (verovatno i ranije) večito bio pod nekom vodom.
Tu je tlo bilo močvarno, trska je rasla iz vode, voda je bila puna žabokrečine i leti su uveče žabe kreketale, održavale svoj večernji koncert, a znale su i kišu da predvide, a posle kiše još jače da opale.
Komarci su se ovde legli na hiljade komada, a kada je zima bila oštra, moglo se gaziti po ledu i klizati.
Jednog dana je došlo vreme da se ovaj deo isuši i na mestu močvare je izgrađeno nekoliko ulica sa modernim i lepim stanovima u nizu, koju su građani nazvali „Dolina Lopova“.
Sto je interesantno, svako selo u vojvodini u kojem sam bio, ima ulicu sa imenom „Maršala Tita“.
@Sanjika istina, stvarno je interesantno kako skoro sva sela imaju ulicu M. Tita ali postoje dva u neposrednoj blizini grada koja nemaju, a to su Bikovo i Mala Bosna 🙂
@ Sugrađanin
Nemaju ni Misicevo ni Novi Zednik..kako se toga nisi setio..
@ Sanjika
Naravno da tgreba da imaju ipak je on vrhovni komandant pobednicke vojske nad nemackim, madjarskim, italijanskim, srpskim, hrvatskim, crnogorskim i ostalim fasistima i nacistima. E sada sto su na vlasti oni koji negiraju to da su im dedovi bili uz fasiste ili naciste to je druga stvar!
TREBA PRIKAZATI DVE VRSTE TRAMVAJSKIH KARATA
Koliko znam u Novom Žedniku glavna ulica, ulica koja izlazi na autoput, je Maršala Tita.
@Istinom protiv lazi Nemaju ni Misicevo ni Novi Zednik..
Novi Žednik ima!
Nema ni Mirgeš i ni jedan Tavankut.
Ako bi mozda bili ljubazni oni koji su misljenja da moj komentar nije u redu, da iznesu sta u njemu nalaze lose. Mene bi jako zanimalo da saznam gde pogresno razmisljam. Na greskama se uci . Hvala unapred.
@ Kertvaros
Ja sam se uvek pitao, kako izgledaju ti ljudi koji Vasem komentaru/pisanju daju losu ocenu.
Jedino sto mi je logicno, da su to nepismeni ljudi kojima citanje jako tesko ide, pa cim nalete na tekst duzi od 4-5 reci, odmah im proradi nervoza, lupe minus i preskoce Vas komentar.
Druga grupa bi bila, oni koji znaju da napisu samo prosto-prosirenu recenicu. Pa kada vide da je neko napisao 5 stranica teksta bez greske, sve sa znakovima interpunkcije na svom mestu, i njima takodje proradi nervoza i zavist, lupe minus i preskoce Vas komentar uz reci „opeD se ovaj ovde šepuri i pametuje..“
Meni je licno Vase pisanje odlicno, a mislim i vecini citalaca ove rubrike, i sa velikom paznjom citam Vase komentare, gde opisujete grad i desavanja iz nekog drugog vremena u kojem mi mladji jos nismo ziveli. Na ovaj nacin imamo priliku da procitamo nesto vise o tom proslom vremenu iz ‘prve ruke’ do naj sitnijih detalja.
Samo ovako nastavite, punu podrsku imate od nas vecine. Sve najbolje Vam zelim.
Kertvaros, kad bi 100% ljudi stavilo palac na gore vasim komentarima znacilo bi da zivimo u S. Koreji, Rusiji ili Belorusiji. Ne kazem, na putu smo prema tome al jos nismo definitivno stigli. Vasi komentari takodje nisu sladoled da bi se bas svima dopali ali ipak velika vecina, ukljucujuci i mene, smatra da vasi komentari daju veliki doprinos temi stari grad ,isto tako da su interesantni i poucni pa za sad ne morate da menjate kurs. Kad budete nesto napisali sto nije u redu necemo vas zaliti 😀 , puno pozdrava i citamo Vas sledeci vikend!
Gospodine @Kertvaros,
Necu komentarisati osobe koje vam stavljaju minuse,a i Vi se nemojte obazirati i trositi vreme na njih. Meni je neverovatno kad vidim minuse npr. kad neko premine i drugi mu oda pocast ili poslednji pozdrav u komentaru.Ne treba ici dalje.Uzas. Nastavite Vi samo nastavite sa pisanjem i komentarisanjem svih tema u Starom gradu.Pojacavajte i objavljujte sto duze komentare.Njih par izgleda ne razume da se kroz vase komentarisanje moze doci do mnogo zanimljivih i interesantnih cinjenica,a uz to se moze i po’nesto nauciti i to jos dzaba.Bog Vas poziveo i svako dobro Vam zelim.
Nekad bila Zorka za orijentaciju, sad je više nema. Treba ime da se menja naselju. Može grad da raspiše konkurs za novo ime naselja….
Komentar Croata mi je jako interesantan.U Subotici zivimo, da, u Severnoj Koreji.Svi se menjaju, i doprinose kroz kritiku kako treba da se menjaju, ali u Subotici ne.Tu je svetlost i blagosranje picerija BOSS, tkd …..u stvari, ne dao nam bog ako smo zadovoljni da nam pozeli, “ da bog da nam bude uvek ovako“.
Najlepse hvala svima na lepim recima i podrsci. Ja sam u jednom trenutku pomislio da je moguce da neko od forumasa ima jedan sasvim drugaciji prilaz temi i najverovatnije neko meni nedostupno insajdersko znanje o komunalnom problemu oko naziva ulica. U svakom slucaju bilo bi lepo kada bi to znanje podelio sa ostalima.
Licno sam protiv svakog, pogotovu ideoloskog menjanja ulica i toponima. Ako neko tvrdi da se obavezno mora ici u korak sa stvarnim drustveno-politickim odnosima – navedite mu kao primer glavni grad drzave. Tamo su Dorcol, Tasmajdan, Kalemegdan, Terazije, Topcider Bulbulder, Karabuma, i jos mnogi drugi istorijski nazivi iz Turskog vakta i zemana.
Omg 20. 03. 2023. u 21:56
Ti bas mrzis , to nije dobro , vremenom ces i sebe mrzeti, idi dok je vreme 6 sprat Bolnica !
Mali dodatak: prva nova zgrada posle rata je zgrada preko od Nove opštine,Trg Lazara Nešića 8, završena 1953. To je deo jednog kompleksa od 4 zgrade, od kojih su onda sledeće 2 izgrađene 1954. Trg Lazara Nešića 10 i četvrta sa druge strane Šenoina 11. Ja živim u prvoj od 23.12. 1953. godine, pozdrav
a sta je sa Tuk Ugarnicom?
I magnetnim poljima ?