Krajem prošle godine Grad Subotica je predstavio na javnom uvidu urbanistički projekat za natkrivanje, rekonstrukciju i dogradnju gradskog klizališta – stadiona malih sportova. Natkrivanje postojećeg igrališta planirano je zajedno sa tribinama koje su izgrađene sa severne, istočne i južne strane igrališta, a na taj način bi se formirao zatvoren prostor (hala) što bi omogućilo produžetak sezone sportova na ledu.
Ovaj projekat je prvi put obelodanjen 2013. godine kada se činilo da je na korak od realizacije, međutim, iznenadna smena vladajuće garniture poslala je u fioku sve ambiciozne planove odlazeće gradske vlasti.
I tada, kao i danas, izostala je javna rasprava o ovom zanimljivom arhitektonskom rešenju, ili barem javno iznešeno mišljenje arhitekata i zaštitara. Naime, mali stadion je pod zaštitom. Klizalište sa Sokolskim domom čini jedinstvenu celinu koja se vodi kao kulturno nasleđe. Svaki poduhvat na njemu mora biti odobren od strane Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Građani, prvenstveno oni koji koriste klizalište, svoje mišljenje su iskazali putem komentara na lokalnim portalima i oni su mahom oduševljeno dočekali ovu vest. Vrlo oprezno, u pola glasa, neko je prigovorio da bi zatvoreno klizalište trebalo izgraditi na drugom mestu.
Zašto sačuvati stadion malih sportova:
Njegovim pokrivanjem Subotica bi dobila još jednu sportsku halu ali bi izgubila svoj stari Mali stadion.
Klizanje je sport koji je veoma zdrav i poželjan, a ako je na otvorenom (na suncu, pod zvezdama ili pod pahuljicama), on je time atraktivniji što važi i za ostale zimske sportove. Dolaskom lepog vremena većina rekreativaca se orijentiše na druge aktivnosti.
Pokrivanjem malog stadiona bi se produžilo trajanje ledene ploče za mesec ili dva dok bi veći deo godine to bila hala kakvih u Subotici ima dosta, i bolje su opremljene za dvoranske sportove.
Tašmajdan (Beograd) i Šalata (Zagreb)
Beograd i Zagreb imaju ledene dvorane a da ni jednom nisu pomišljali da pokrivaju svoje male stadione Tašmajdan i Šalata.
Zašto izgraditi novo zatvoreno klizalište:
Za ista ili manja sredstva Subotica bi mogla da ima zatvoreno klizalište poput onog na Novom Beogradu gde je izgrađena ledena dvorana pomoću metalne konstrukcije i Ferari platna.
Hokejaši bi dobili mnogo više termina, a recimo Prozivka, (ako bi to bilo na placevima u zoni Gradskog stadiona), još jedan sportski objekat za mlade i rekreativce koji žive u soliterima.
Mali stadion bi ostao onakav kakvog ga oduvek pamtimo, jer se on i pored svojih, gotovo šezdeset godina, i dalje dobro drži, što je zasluga graditelja ali i JKP „Stadion“, koji ga održava.
Zaključak
Subotica treba da ima mali stadion kao što treba da ima i zatvoreno klizalište. Generacije hokejaša sanjaju taj san već šest decenija. Hokej nije naš nacionalni sport, nemamo čak ni seniorsku ligu ali to jeste jedan od tradicionalnih sportova ovog grada. Kako objasniti da roditelji dva puta nedeljno voze decu na treninge preko granice u Mađarsku, 70 kilometara daleko? Hokej igraju i sredovečni muškarci na susretima veterana. Oni zaslužuju svoje klizalište kao i deca koji su najmasovniji posetioci malog stadiona.
Nadogradnjom stadiona malih sportova, koliko god ona ukusno bude izvedena, grad će izgubiti jedno jedinstveno mesto a dobiti jednu kutiju u zaštićenom gradskom jezgru. Svojevremeno je nadziđivanjem ulaza u Halu sportova praktično likvidiran arhitektonski simbol Radijalca. Da li ćemo zažaliti i za malim stadionom ili još ima vremena za bolje i jeftinije rešenje?
