Zvanično najstariji fudbalski klub u Jugoslaviji osnovan je u Subotici 1901. godine. Subotičko sportsko društvo (Szabadkai Sport Egylet) imalo je fudbalsku sekciju i pre toga, ali nisu prošli proceduru koja je tada bila potrebna da bi neko bio priznat od saveza kao klub. FK Bačka je odigrala svoj prvi zvanični meč na Somborskoj kapiji i potom otišla istom rivalu na revanš u Mohač.
Jedan mađarski list je zabeležio detalje sa te utakmice, međutim, kao protivnika domaćeg kluba ne navodi Bačku nego Subotičko sportsko društvo, osnovano pre Bačke.
Ne bi sada trebalo “mutiti vodu” kada je u svim fudbalskim enciklopedijama davno upisano ko je najstariji. Na kraju krajeva, možda je izveštač pogrešio, u vreme kada loptanje još nije bila najsporednija važna stvar, ili kako već kažu…
Da su u sportskom društvu iz Dudove šume znali da će to jednog dana biti važno, verovatno bi se više angažovali oko formalnosti. Sigurno ni Ivan Sarić i Aleks Lifka nisu sanjali da će njihovi poduhvati ući u nacionalnu istoriju, da će imati svoju bistu i spomenik, muzejske postavke, klubove i festivale, knjige i bezbrojne članke o njima, koji nas s vremena na vreme podsećaju.
Pre Sarića
Kada je Ivan Sarić avgusta 1910. poleteo, znao je da će biti junak dana, da će o njemu pisati štampa… ali da će njegova konstrukcija i nakon jednog veka stojati u Muzeju vazduhoplovstva, da će jedna ulica u Beogradu nositi njegovo ime… To nije mogao da zna, kao ni njegovi konkurenti u Subotici koji su tih dana konstruisali neke svoje letelice.
Godinu dana pre Sarićevog leta, subotički list “Bacskai naplo” piše o izvesnom Jozefu Franičeku koji je doneo delove iz inostranstva i sastavio ih sa nekakvim svojim patentom. U članku se kaže da je jedan budimpeštanski inženjer pregledao letelicu i da je ona spremna. Franiček doteruje još neke sitnice i planira svoj prvi let na proleće. Iako novine najavljuju “subotičkog Cepelina”, o njemu kasnije nema reči. Da li je odustao, ili je ipak izveo nešto što je očigledno zaboravljeno…
Pominje se tada još neko, a nije Sarić. Decembra te 1909. godine novine donose članak Kritika aeroplana. Navodi se kako se konstruktori ne vode naučnim metodama, već nekim svojim fantazijama. Izuzetak je Antal Klein, subotički tvorac aviona. Međutim, ni njegova letelica nije savršena jer će, zbog velikog raspona krila, moći da leti samo po pravoj liniji. To je i poslednje što štampa beleži o Kleinovim pripremama za let. Izgleda da je i on, kao i Franiček, bio vrlo blizu večne slave.
Ako su i pokušali, nešto je na kraju nedostajalo da zauzmu Sarićevo mesto u istoriji.
Pre Lifke
Prolazili su kroz Suboticu putujući bioskopi još od prvih godina dvadesetog veka, ipak, trebao je da dođe Lifka pa da osnuje prvo stalno “pozorište pokretnih slika” u gradu. Taj Čeh je pre toga proputovao mnoge gradove velikog carstva. Skrasio se na adresi gde se i danas nalazi bioskop koji nosi njegovo ime.
Pokušao je to pre njega jedan Subotičanin, međutim, nikako nije imao sreće. Dve godine pre Lifke, 1908. godine, stanoviti Marjan Tumbas otvorio je bioskop “Olimpija”. Na prostoru gde se danas nalazi zgrada “kifla” i benzinska pumpa, a što je tada bio prazan plac zvani “Senjak”, podigao je šator sa blizu 200 mesta koja su gledaoci popunili za sve predstave prvog dana. Za vreme trajanja četvrte projekcije Tumbas je izleteo pred platno i uzrujano vikao: “Napustite svi šator, izbio je požar”.
Novine prenose kako je plamen proždirao stolice, grede, mašinu, klavir, platno…
Deset minuta kasnije više ništa nije bilo od bioskopa “Olimipija”. Marjan Tumbas se više nije oporavio od ovog gubitka. Godinu dana kasnije “Bacskai naplo” donosi vest da je preduzetnik Tumbas umro.
Prvi može biti samo jedan. Surovo zvuči ako se zna kakav je ulog u igri. Treba reći da su Sarić i Lifka nešto od priznaja dobili još za života, što jeste jedan vrlo mali deo. Morali su da odu na onaj svet kako bi subotička javnost mogla slobodno da slavi njihov doprinos nauci i kulturi. Verovatno njihove ambicije nisu išle tako daleko kada su se bavili svojim delatnostima. Na današnje mesto Subotičani su ih postavli kada su shvatili koliko su oni dragoceni za kreiranje našeg lokalnog identiteta.
Lansky
