U prošlosti je bilo raznih ideja kako da se otpadne vode grada odvedu negde drugde i zaobiđu Palić. Međutim, punjenje jezera prečišćenim otpadnim vodama bio je način da se obezbedi dodatnih 30.000 kubika vode dnevno – kaže Žika Reh, šef Službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Grada Subotice.
– Bez toga, Palić bi doživeo sudbinu kakvu je imao nekoliko vekova ranije, dok vodostaj nije veštački regulisan i kada je bilo sasvim normalno da jezero presuši na po više godina i da njegovo mesto za to vreme zauzmu pašnjaci, dok ne nastupi ponovo period višeg vodostaja i ponovnog „nastanka“ jezera – kaže Reh.
Od nastalog mulja proizvodi se struja
Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda je složen sistem, koji se na prvi pogled sastoji od velikog broja rešetki, bazena i taložnika.
– Međutim, glavni deo procesa je zapravo nevidljiv golim okom, a posao obavljaju milijarde nevidljivih radnika – mikroorganizama, koji se hrane organskom materijom iz otpadne vode i pretvaraju je u čvrste supstance, koje mi izdvajamo u vidu mulja. Proces se odvija u bazenima, gde se u vodu dodaje vazduh, kako bi se ona obogatila kiseonikom, a bakterije mogle da ga koriste za razgradnju organskih materija. Kada se izdvoji mulj, mikroorganizmi u specijalno dizajniranom bio-reaktoru – „digestoru“, organsku materiju u nastalom mulju pretvaraju u bio-gas. Nastali bio-gas – metan, koristi se za zagrevanje sistema, a od viška se proizvodi zelena električna energija. Njome se umanjuju ukupni troškovi prečišćavanja otpadnih voda, pa je čitav proces u skladu sa principima tzv. cirkularne ekonomije – pojašnjava Reh.
