Da te naučim pameti!

Iako do pre dve godine u potpunom zapećku, tema zaštite kulturnog nasleđa grada i užeg gradskog jezgra u poslednje vreme u javnosti izbija u prvi plan. Svakako doprinos tome daju mediji, ali i sugrađani čije su reakcije jasne i nedvosmislene kada je u pitanju očuvanje i uređenje najstarijeg i najlepšeg dela grada.

.

Kako bi borbu protiv grafita pokrenuli sa mrtve tačke, grad je u saradnji sa Politehničkom školom osmislio akciju kojom će angažovati sve učenike koji se obučavaju za dekoratera fasadnih i zidnih površina, da od prvog septembra krenu u krečenje grada i uklanjanje grafita bez obzira na to da li objekat pripada gradu ili je u privatnom vlasništvu.

.

Na ovaj način bi centar grad u skorije vreme, kroz obaveznu praksu mladih tokom školovanja, mogao da postane i lepši i uređeniji.

Međutim ono što zabrinjava i što prati dobru ideju je jučerašnja vest koja je prohujala gradom, a koja kao jedan od razloga akcije navodi citiram: „da učenici osete na svojoj koži koliko je teško urediti nešto što se za nekoliko sekundi uništi.“ i „Mladi ljudi treba da osećaju odgovornost ponašanja prema onome što nam je ostavljeno u nasleđe, kao i prema onome što treba da ostave drugim generacijama.“ (Yueco i svi njeni verni pratioci)

.

Ukoliko je ovo zaista jedan od razloga pokretanja ove akcije a ne lapsus novinara ili nekog političara, onda se problem očuvanja gradskog jezgra produbljuje. To što će učenici 2, 3 razreda Politehničke škole „na svojoj koži“ ostetiti posledice nečije bahatosti neće rešiti problem, niti ih naučiti nečemu korisnom, već će na protiv stvoriti kontra efekat.

.

Ukoliko grad zaista želi da sprovede edukaciju omladine, potrebno je toj omladini širom otvoriti vrata svih lepih objekata i ukazati im da istorija grada i zaštićeno kulturno nasleđe mogu da budu i te kako zanimljivi i da to ima svoju vrednost koju treba ceniti. Umesto da uče špansku secesiju iz knjige neka ih profesori izvedu na ulicu i uz par zanimljivih priča prikažu istu na licu mesta, kako bi vremenom tokom školovanja počeli da cene ono što im je pred očima. A kada nešto cenimo onda to i čuvamo. Ne znam da li će pomenuti đaci nakon krečenja niza švrljotina po zidovima objekata o kojima ne znaju ništa početi više da cene iste.