Prva generacija učenika na smeru bravar – zavarivač u subotičkoj Srednjoj tehničkoj školi „Ivan Sarić“ posetila je fabriku vetrogeneratora „Simens“ u Malom Bajmoku gde najbolje od njih čeka posao kada završe školu.
Zbog nedostatka majstora zavarivača, kompanija je inicirala otvaranje tog nastavnog profila i od septembra 2014. godine, po modelu dualnog obrazovanja, pohađa ga 24 učenika. 
Nakon završetka školovanja najbolje majstore očekuje zaposlenje u subotičkom pogonu “Simensa” koji sada zapošljava 1.200 radnika.
Praktična nastava u „Simensu“ za njih počinje iduće školske godine, a nekolicina je već savladala osnove zanata i prezentovala ih vršnjacima. Najviše znanja i veštine mladići će preuzeti od zavarivača Marka Crnkovića, smenovođe na liniji mehaničke obrade gde će se održavati praksa.
– Kompanija je imala potrebu za smerom bravar – zavarivač i uspostavljena je saradnja uz pomoć GIZ–a sa Tehničkom školom. Đaci se sada upoznaju sa principom rada, sa kolegama koje su zavarivači i videće kako će izgledati njihova praksa sledeće godine.
Za njih je izuzetno važno da tokom školovanja steknu dobru praksu i nauče sve o poslu. Praksu će im kompanija nadoknaditi određenim iznosima. Našoj inicijativi priključile su i druge kompanije jer je to zanimanje deficitarno i sigurno je da će mladi imati mogućnost da se zaposle i kod nas i u drugim preduzećima – kaže Jovana Vukotić, direktorka Odeljenja za komunikacije i odnose sa državnim insitucijama.
BLIC
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Nakon zavrsetka skolovanja – majstori, pa jos i najbolji. Nekad je trebalo par godina prakse i iskustva da bi se postalo majstor u nekom zanatu. Bravar – zavarivac, je prilicno cudan naziv profesije. Postoje razni bravari, masinski, pogonski, itd… kao sto postoje i razne metode za zavarivanje elektro, autogeno, itd.. Koliko je meni poznato svaki KV bravar je u stanju da zavari dva parceta metala i nije mu potrebna posebna titula za tako nesto. Onaj ko misli da mu zavarivanje postane glavno zanimanje, dovoljno mu je da pohadja par meseci odgovarajuci kurs i da polozi atest.
To je sigurno neka interna kvalifikacija, koja ce vaziti samo u ,,Simensu,, dok imaju potrebe za njima. Mozda ce malo manje stresa dozivljavati, jer ce se nadati stalnom zaposlenju…a, ne svaka tri mes. cekati hoce li im produziti ugovor…
Vrlo interesantno , od novaca srpskih poreskih obveznika školujemo buduće radnike za Simens. Oni ne moraju ništa da investiraju u svoju radnu snagu. Uostalom i zemljište i svu komunaliju su dobili od države. Oni ne moraju plaćati poreze ovoj državi -porez na imovinu ,odvodnjavanje ,ekologiju itd. Već sama država im dotira za svako otvoreno radno mesto i to opet sredstvima poreskih obveznika. Dobra ekonomija nema šta ,pa ovo čak ni komunistički ekonomisti nisu radili.
Sramota ziva da ste kivni na mlade ljude koji tek treba da pocnu da rade, a mogu se kladiti da vecina vas zivi „drzavni posao“, jer se upravo vi koji imate najvise uvek najvise cujete i uvek ste prvi kada treba nekoga omalovaziti i sputati.
Pretpostavljam da ce se uskoro pojaviti zanimanja kao zidar – mesaoc maltera, frizer – perac kose, masinovodja – utovarivac vagona i sl. Postavlja se pitanje, zasto bi neko ko je izuceni bravar sebe izlagao tehnicki manje zahtevnim poslovima osmocasovnog permanentnog zavarivanja i rizikovao svoje zdravlje, udisao otrovna isparenja, zatim nano-partikle raznih metala i punio svoja pluca svim tim kancerogenim materijama. Ovakvi Blic-clanci pisan u maniru soc-realizma, i supljeg etosa o radu koji je, jelte, jako trazen. Da je to jedan veoma trazen rad je neprikosnovena istina. Istina je takodje da taj rad zeli vrlo malo ljudi da obavlja i bezi od njega kao od kuge, i za to ima sigurno dobre razloge. Meni nisu dostupni podaci, ali ako neko ima ili moze, neka bude ljubazan da nam saopsti koliko varioca u procentima doceka punu starosnu penziju?
Price o „mladim majstorima“ i „mladim strucnjacima“ su takodje interesantan instrument iz arsenala soc-realistickog zurnalizma, jer se ocito radi o bioloskom fenomenu gde su se majstorstvo i strucnost stekli u majcinoj utrobi.