Bunjevačka nacionalna zajednica sinoć je u Subotici obeležila svoj nacionalni praznik – Dan Dužijance. To je jedan od najstarijih običaja ovdašnjih Bunjevaca, koji su sve do danas ostali verni svom poreklu, jeziku i kulturi.
Nakon svete mise, zahvalnice u Crkvi Uzvišenja Svetog križa, obeležavanje Dana Dužijance nastavljeno je svečanim defileom, od Bunjevačke matice do centralnog gradskog trga u Subotici. U okviru svečanosti i ove godine je položen venac na spomen-bistu katoličkog sveštenika Blaška Rajića, a nakon toga su ovogodišnji bandaš i bandašica, Dunja Takač i Aleksandar Nađ, predsednici Bunjevačkog nacionalnog saveta Suzani Kujundžić Ostojić uručili hleb napravljen od ovogodišnjeg žita.
Izvor: RTV (Kristijan Takač)
„Ima onih koji kažu da su Bunjevci brojčano mali, ima onih koji kažu da smo krhki i slabi. Možda je to sve i istina, ali ono što je jedan dobro poznat pesnik rekao: „Ne bije boj svitlo oružje, nego srce u junaka“, pa tako i mi Bunjevci i Bunjevke imamo veliko srce za naš narod, za našu braću i sestre Srbe, za sve nacionalne manjine, za našu braću i sestre Bunjevce koji kažu da su Hrvati“, istakla je Suzana Kujundžić Ostojić.
Kako je na svečanosti istaknuto, Dužijanca je jedan od najstarijih običaja ovdašnjih Bunjevaca, koji su sve do danas ostali verni svom poreklu, jeziku i kulturi.
„Možemo da primetimo da je i ove godine atmosfera predivna, da je ljudi sve više, dakle da je događaj posećen. To je dobar znak da je bunjevačka nacionlna zajednica vitalna i u nekom usponu, ako tako možemo reći. Pošto znamo da je Bunjevcima matična država Republika Srbija, mi iz Ministarstva za informisanje i telekomunikacije to izuzetno cenimo, kao što cenimo sve nacionalne zajednice u ovoj našoj lepoj Srbiji“, rekao je Dejan Parčetić, državni sekretar u Ministarstvu za informisanje i telekomunikacije.
U okviru obeležavanja Dana Dužijance ove godine svoje žetvene običaje predstavila je i rusinska nacionalna manjina. To je rezultat saradnje Nacionalnih saveta dveju nacinalnih manjina, koje vode sličnu borbu za ostvarivanje svojih prava.
„Pripadnici bunjevačke nacionalne zajednice i Rusini nemaju matične države, nego imaju Srbiju kao matičnu državu, to im je, dakle, zajedničko. Naši preci su učestvovali na Skupštini 25. novembra 1918. godine, i to im je takođe zajedničko. Želimo i nadalje sarađivati. Imamo i mi naše manifestacije, naše rusinske festivale, želimo i mi ugostiti bunjevačku nacionalnu zajednicu“, kaže za RTV Željko Kovač, predsednik Izvršnog odbora Rusinskog nacionalnog saveta.
I ove godine je ova tradicionalna manifestacija obeležena u Novom Sadu, Somboru, Čonoplji, a nakon Subotice Bunjevci će svoj nacionalni prazik proslaviti i u Mađarskoj, a po prvi put i u Beču.
