Dan mladosti na Gradskom stadionu u Subotici

Koliko god sletovi danas staromodno izgledali, decenijama je to bila atrakcija za publiku na stadionu a kasnije i ispred TV ekrana. Čak i osamdesetih godina, kada se bližio kraj ovim produkcijama, slet na stadionu JNA povodom Titovog rođendana, bio je najgledaniji TV program u toku godine.

Bilo je sigurno u tome i nekog unutrašnjeg osećanja dužnosti da to MORA da se gleda, posebno kada je reč o starijem i konzervativnijem svetu. Mlađi su, kako su se osamdesete bližile kraju, sve više zevali i upuštali se u razmišljanja kako bi sve ovo moglo bolje da izgleda. Neko se dosetio da taj poslednji slet bude stvarno različit od ostalih. To i nije bio slet 1988. godine, nego balet sa jednom balerinom na sceni – Sonjom Vukićević. Ako ništa drugo, te večeri na travi stadiona JNA, bila je to najgledanija baletska predstava ikad.

I subotički Gradski stadion bio je poprište mnogih sletova, što je sveslovenski izraz za ritmičke vežbe koje uz muziku dobijaju atraktivnu formu i tako demonstriraju jedinstvo i snagu koja iz toga proizilazi. Svi totalitarni režimi dvadestog veka voleli su ovakve manifestacije. Subotički stadion svoj današnji izgled duguje činjenici da je građen kao idealno sokolsko sletište (podseti se na temi POSLEDNJE GNEZDO SOKOLA).

I tog majskog popodneva šezdeset i neke, subotička omladina je čestitala Titu rođendan i svojim telima ispisala njegovo ime na travi.

dan mladosti slet subotica stadion (2)

Pogled na ulaz sa Beogradskog puta

dan mladosti slet subotica stadion (7)

dan mladosti slet subotica stadion (4)

dan mladosti slet subotica stadion (3)

dan mladosti slet subotica stadion (9)

dan mladosti slet subotica stadion (11)

dan mladosti slet subotica stadion (1)

dan mladosti slet subotica stadion (8)

Lansky



KOMENTARI

  1. Saleinter kaže:

    A sada se ovoliki broj ljudi okuplja nazalost samo radi sendviča…

  2. B.S. kaže:

    Vratili ste mi sećanje na najranije detinjstvo Lansky.
    Imao sam verovatno 6 godina, što bi bilo 1984. godine. Išao sam u obdanište u Frankopanskoj.
    Jednoga dana su nam rekli da ćemo vežbati za slet. Naravno, već tada, tako mali, sam znao šta je slet. Jer smo naravno na velikom Ei Niš televizoru u boji gledali slet za Dan Mladosti svake godine kod bake i dede. Deda je bio član KPJ. Podrazumevalo se da se poštuje i prati sve što režim propisuje.
    Mama je morala da da pare za nekakvi zeleni triko ili kombinezon, ne znam šta je bilo. Moja grupa dobila da bude zelene boje. Koreografiju smo prvo vežbali u sobi naše grupe. Pa su nas čak vodili na probe na Stadion malih sportova. Sećam se da je početni stav bio vrlo neudoban. Nameste nas da stojimo ispravljenih, spojenih nogu, a sasvim pognutog gornjeg dela tela, sa sukama ispruženim iza sebe, i slučajno niko da ne diže glavu dok ne počne muzika. A vaspitačicama, a posle na stadionu i tehničarima je trebalo čitavu večnost da puste muziku. Bio je početak maja, mi na suncu, na betonu. I čekamo… Pa krene muzika, pa stane, pa je vraćaju na početak, pa ponovo čekamo. Do besvesti tako. Uopšte se tog vežbanja za slet ne sećam kao nečeg lepog. Koreografiju apsolutno nisam mogao da upamtim. Znao sam samo taj užasno neudoban prvi stav, a posle sam gledao šta druga deca rade, pa radio i ja. Išli smo tako na te probe, pa na generalnu probu. Imao sam i taj zeleni kostim. Ali na sletu nisam učestvovao. Nešto pred slet sam opekao levi dlan na vrelu ringlu od šporeta. Dobio sam veliki plik preko celog dlana, uvili su mi ruku i nisam išao u obdanište tih dana. Još neko vreme sam imao taj zeleni kostim, pojma nemam gde je na kraju završio.
    E sad, ja se ne sećam jel taj slet bio povodom dočeka štafete mladosti u Subotici ili baš za Dan mladosti.
    A sad kad sam i štafetu spomenuo…
    Nje se isto sećam dobro, ali mnogo veselije nego sleta. Bio sam osnovac. Organizovano su nas vodili na taj doček. Svaka škola je imala svoje mesto uz trasu gde je prolazila. Morali smo doneti cveće. Učiteljice su do besvest ponavljale da se cveće baca na kolovoz neposredno pre nego naiđe vozilo. Mi u Matka Vukovića, negde kod kapele. Eto ti zelene vojne kampanjole, skinut krov. Ma kakvi cveće na kolovoz. Pravo u glavu ovoga što drži štafetu. Svake godine tako. Kakva je to radost bila. U glavu cvećem ili tog što drži štafetu onako sav ukočen ili vojnika vozača do njega. Kakve su samo grimase pravili. Ja sam od mojih dobijao lale. A lale su onako fine, čvrste, malo jače cveće, lepo lete, može njima da se nanišani. Posle nas grde dok se vraćamo u koloni dva po dva. Nije nas bilo briga, a dogodine bi smo isto… Hehehehe

  3. Zloćko kaže:

    @B.S.
    Pa i kaktusi su cvece, ne samo lale. hihihi.
    Bas si me slatko nasmejao.

  4. Kertvaros kaže:

    Slet – puni naziv je Sokolski slet. Znaci clanovi fiskulturnog drustva zvanog Sokol slecu zajednicki na odgovarajucu livadu ili stadion. Dakle to se onda zove Slet, (Sletanje Sokola) Pokret nastaje svojevremeno u Ceskoj kao fiskulturno drustvo, a u stvari je to bila maska za politicku organizaciju koja je imala za cilj podizanje nacionalne svesti. Slicno kao i radnicki sindikati u to vreme koji su odlazili na Prvomajske izlete u prirodu, a u stvari su to bila sindikalna (politicka) okupljanja i sastanci, a u prirodi je to bilo idealno, ne zbog dobrog vazduha i sunca, nego se je vec izdaleka nogao primetiti svaki pokret i dolazak policije. Taj pokret nije slucajno nastao u Ceskoj jer on je bio zamisljen kao Panslovenski pokret i kao protivteza Pangermanizmu. Sletske vezbe su ustvari stilizovane vojnicke vezbe i sve ide po komandi kao u vojsci. Prema vojnickoj doktrini iz 18/19 veka pojedinac je nula – masa je sve. Na bojnom polju toga vremena je bilo neophodnu sinhronizovati pokrete trupa (svi kao jedan) radi lakseg i boljeg manevrisanja na bojistu. Takve vezbe su permanentno izvodjene u mirnodopsko vreme da bi u ratu mogle besprekorno funkcionosati. U njihovoj osnovi je bila obaveza svim vojnicima usaditi osecaj zajednistva i utisnuti u svest da svako mora biti uvek na svome mestu i obaviti tacno ono sto se od njega ocekuje. Sletske vezbe su bile idealne za to i svi tadasnji rezimi su ih rado koristili kao neku vrstu predvojnicke obuke. U novoj drzavi FNRJ/SFRJ ideja Sokola je ostala ista u svojoj formi ali je dobila novi sadrzaj i izgubila ujedno svoje tradicionalno ime. Novi sadrzaj je bio jedna interakcija Dana Mladosti, Titovog rodjendana i negovanja kulta licnosti, spojen sa Stafetom mladosti koja je svojom trasom trebala da napravi nesto kao pokretni praznik jer bi se u svakom mestu kroz koje je prolazila napravila odgovarajuca svecanost. Da bi sve to sto je moguce vise islo u sirinu, organizovane su i lokalne stafete koje bi se onda slile u jednu zajednicku – glavnu stafetu. Cilj svega toga je bio kao i svugde isti – negovanje svesti o zajednickoj pripadnosti istoj ideji, u nasem slucaju socijalizmu odnosno socijalistickoj ideologiji. U nasem gradu bi pripreme za proslavu Dana mladosti i obligatorne sletske vezbe, pocele vec na samom pocetku drugog polugodista i vukle se sve do sredine Maja. Ja sam licno bio izvan svih tih dogadjaja koji nisu na bazi pojedinca i njegovog neprikosnovenog prava na individualizam. Jednostavno bih se prilikom priprema i vezbanja za slet postavio potpuno nespretno i kilavo da bi me nastavnik fiskulture sa indignaciom izdvojio i odstranio iz jednog tako vaznog dogadjaja. Moj ideal sigurno nije bio da po fudbalskom terenu majmunisem sa nekakvom drskom od metle. Umesto sletskih vezbi, ja sam sa grupom meni slicnih mnogo lepse proveo slobodan dan. Za to nam nikada nije manjkalo ideja.

OSTAVITE KOMENTAR