Danas imamo svinjski program

Danas imamo svinjski program! Tako je glasilo obaveštenje u jednoj subotičkoj mesari, pre nekoliko godina.
Od svinje stvarno može da se napravi ceo program, kao i od krave, pa smo u školi dobili zadatak da je nacrtamo i napišemo šta možemo da dobijemo od jedne životinje.
Ako bi birali neku domaću životinju omiljenu u našem kraju, od sveg „josaga“ na prvom mestu bi bila svinja. Goveda služe još i za mužu i za vuču, koke nose jaja, dok naša ljubimica živi samo za dan kada će biti pretvorena u razne delicije, zatim kožu, omontače za kobasice, dlaku za četke…
I pored najveće fabrike za preradu mesa u zemlji (29. Novembar), u Subotici smo posle rata imali preduzeće za odgoj i tov svinja „Svinjogojstvo“, zatim preduzeće za otkup i promet svinja „Masnoća“, a u porodicu firmi „na bazi svinje“ mogla bi da pripadne i Tvornica četaka „Jež“.

Radionica za izradu četaka „Jež“ /arhiva Augustin Juriga/

Još 1960. godine, u bivšim magacinima „Jugokože“ iza Majšanskog mosta, vršila se selekcija svinjske dlake. To je mesto gde je osnovano preduzeće za proizvodnju četaka, kistova, dlake za usisivače i slično.
Pošto su prerađene dlake naših svinja bile tražene u zemlji i inostranstvu, sasvim je bilo razumno da se pokuša i sa produkcijom gotovih proizvoda.
Što se imena tiče, nakon onih odmah posle rata, kao što su bili: „Titovka“, „Prva petoljetka“, „La Pasionarija“, ili onih naziva iz faze realizma: „Čelik“, „Ogrev“, „Transport“, „Prehrana“, „Metal“… naziv JEŽ za jednu firmu je asocijativan, a u isto vreme i maštovit. To je vreme kada u Subotici radi Mesarsko kobasičarska zadruga „Mesar“, Mehanička tkaonica marama dobila je ime „Marama“, industrija skroba se zvala „Skrob“…

U stvari, pod imenom „Jež“ je pre toga već postojala privatna zanatska radionica. Kada su ti četkarski majstori udružili rad sa grupom polukvalifikovanih i doučenih radnika iz sortirnice dlaka „Jugokože“, te 1961. godine upisani su u registarske knjige kao nova firma.
Kako je išao posao? Dve godine kasnije, u jednom afirmativnom novinskom članku (danas bi ga nazvali PR), ne štede se reči hvale za subotički „Jež“.
Više od polovine dlaka ide u izvoz, četke se veoma dobro prodaju na domaćem tržištu, zaposleno je 180 radnika, većinom žena. Prave se planovi za nove proizvode kao što su četke za kosu, za obrve…
Prošlo je još dve godine do dana kada je direktor dao otkaz, a onda je došla 1967. kada je cela istina izašla na videlo.

Stvarnost više nije mogla da se ulepšava – „Jež“ je bio nerentabilan. Od početka je poslovao sa gubitkom ili eventualno na nuli, što nije bilo dovoljno da se vrate krediti ili stvori nekakva akumulacija.

Oni koji pamte njihove četke, kažu da su bile dobre, što nije bilo dovoljno da ovaj pogon izbegne likvidaciju.

Lansky