Danas Plato Zorana Đinđića a nekad…

Nekad je to bio tek spoj dve ulice, Korzoa i Vladimira Nazora, koji je svojom širinom ponekad bio privlačan prostor za razne atrakcije.
Nekada je to bio akrobata, koji je hodao na konopcu između dve zgrade, sa kišobranom ili čak na biciklu, a nekada ovakvo vozilo sa velikim akvariumima i izložbama podvodnog sveta unutra. Ovaj put, polovinom pedesetih, kada je nastala slika, ceo vagon je zauzeo preparirani KIT.
Plavi kit, dug 20 metara, ulovljen je 1954. godine u vodama Baltičkog mora.

Prostor između nekadašnje Lifkine prodavnice elektro opreme i Narodnog magazina NA MA (kasnije Mc Gregor), po urbanističkom planu iz 1965. godine, planiran je kao pjaceta, koja će sa spomen bistom obeležiti ponovo oživljeni Korzo. Taj zahvat je zamišljen kao prvi konkretan vid zaštite gradskog jezgra, u okviru očuvanja centra kao spomenika kulture.
Početkom sedamdesetih, postavljena je bista pravnika i mislioca Ambrozija Šarčevića, koju je oblikovao najveći vajar Balkana Ivan Meštrović, kao poklon gradu Subotici. Spomenik je bio okružen zelenilom i srebrnim jelama.

Osamdesetih godina, prilikom popločavanja Korzoa betonskim kockama, mali trg je prekomponovan u dva nivoa sa česmom u sredini, okružen klupama. Bio je to pun pogodak jer u gradu uopšte nije bilo česmi umetničke izrade već su se građani osvežavali na nekoliko starih bunara.

Amrozije – Boza, danas u parku Ferenca Rajhla

Konačno, došao je i 21. vek i istorijska „minus faza“ za subotičko arhitektonsko nasleđe. Subotički odbor Demokratske stranke, u želji da se istakne partijskom vrhu, u političku trgovinu i međustranačke nagodbe, kao svoj prioritetni cilj postavlja – imenovanje jedne tačke u centru grada, imenom Zorana Đinđića. Sve bi bilo u redu da uz to nije osmišljen pakleni plan. Između dve stare palate, izgraditi supermodernu viziju aktuelnog trenutka, na koju bi i sam Zoran bio ponosan, koliko je moderna. Nažalost, spomenik jeste postao paradigma sadašnjeg vremena – besmislen, ružan i od prvog dana u kvaru.